Спартак (филм из 1960)

Спартак (енгл. Spartacus) амерички је историјски филм из 1960. године, који је режирао Стенли Кјубрик, а који је базиран према истоименом роману Хауарда Фаста.[1] Филм је инспирисан животном причом Спартака, вођом побуне робова против Римске републике, као и догађајима током Спартаковог устанка. У насловној улози је Кирк Даглас, док су у осталим улогама Лоренс Оливије као римски генерал и политичар Марко Лициније Крас, Питер Јустинов као трговац робовима Лентул Бацијат (за своју улогу је освојио Оскара за најбољег споредног глумца), Џон Гавин као Јулије Цезар, Џин Симонс као Варинија, Чарлс Лотон као Семпроније Грах и Тони Кертис као Антонин.

Спартак
Spartacus sheetA.jpg
Постер за филм
РежијаСтенли Кјубрик
СценариоРоман:
Хауард Фаст
Сценарио:
Далтон Трамбо
ПродуцентКирк Даглас
Главне улогеКирк Даглас
Џин Симонс
Лоренс Оливије
Чарлс Лотон
Питер Јустинов
Џон Гавин
Тон Кертис
МузикаАлекс Норт
Издавачка кућаUniversal Studios
Година1960.
Трајање184 минута (премијерни)
197 минута (режисерска верзија)
Језикенглески
Буџет12 милиона долара
Зарада60 милиона долара
IMDb веза

Даглас, чија компанија Bryna Productions је продуцирала филм, сменио је оригиналног режисера Ентонија Мана након прве недеље снимања. Кјубрик, са којим је Даглас раније сарађивао, преузео је његово место као режисер. Ово је био једини Кјубриков филм у коме он није имао потпуну уметничку контролу. Сценариста Далтон Трамбо се у то време налазио на холивудској црној листи. Даглас је Трамба јавно најавио као сценаристу филма, а новоизабрани председник Џон Кенеди је прешао пикетинг америчке легије како би погледао филм, што је помогло да се сценариста нађе ван црне листе. Књига Спартак, Хауарда Фаста, такође се нашла на црној листи и он је морао самостално да објави оригинално издање.

Филм је освојио четири Оскара и постао је најуспешнији филм по заради студија Universal Studios, док га није престигао филм Аеродром (1970). Конгресна библиотека је 2017. године изабрала филм за Национални регистар филмова, као „културно, историјски и естетски значајан”.

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Историјски спектакл рађен по истоименом роману Хауарда Фаста, узбудљива прича о робу Спартаку.

У време Римскога Царства, 70 година пре рођена Исуса Христа, Спартак је купљен и обучаван да постане гладијатор. Као сину роба и робиње, ропство је за њега једина стварност коју од свог рођења познаје. Једва извукавши живу главу из борбе која је служила за забаву богатим Римљанима, Спартак одлучује да оствари свој сан о слободи и паду ропства.

Одлучује да поведе борбу за ослобођење, предводећи хиљаде робова у походу на Рим…[2]

УлогеУреди

Глумац Улога
Кирк Даглас Спартак
Лоренс Оливије Марко Лициније Крас
Џин Симонс Варинија
Чарлс Лотон Семпроније Грах
Питер Јустинов Лентул Бацијат
Тони Кертис Антонин
Џон Гавин Јулије Цезар

Награде и номинацијеУреди

Оскар наградеУреди

Награда[1] Особа[1]
Најбољи споредни глумац Питер Јустинов
Најбоља сценографија Александер Голицен
Ерик Орбом
Расел А. Гозман
Џулија Херон
Најбоља фотографија Расел Мети
Најбољи дизајн костима Арлингтон Вајез
Бил Томас
Номинације[1]:
Најбоља монтажа Роберт Лоренс
Најбоља музика Алекс Норт

Историјска тачностУреди

После Спартаковог коначног пораза, Римљани траже од заробљених робова да одају ко је Спартак у замену за помиловање. Међутим, сваки роб проглашава себе Спартаком („Ја сам Спартак“), поделивши његову судбину (разапињање на крст). Међутим, прави Спартак је погинуо у бици. Документарни филм „Трамбо“ сугерише да је требало да ове сцене покажу солидарности са онима који су били или су оптужени да су комунистички симпатизери током периода макартизма, који су одбили да поткажу своје колеге и тако се нашли на црној листи. Ова историјска нетачност је исправљена у римејку филма „Спартак“ из 2004. године.

Ова сцена је касније поменута, обрађена или су на њу прављене пародије у каснијим филмовима. У филму Житије Брајаново, сваки у сцени када Римљани траже од разапетих Јевреја да кажу ко је Брајан како би га ослободили, Јевреји вичу: „Ја сам Брајан“, „Не, ја сам Брајан“, „Ја сам Брајан и моја жена такође“. Исто тако, у филму Маска Зороа, осуђеници вичу „Ја сам Зоро“.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 386. 
  2. ^ „Спартак”. Тв Програм. Приступљено 26. 1. 2020. 

Спољашње везеУреди