Отворите главни мени

Спартак (филм из 1960)

Спартак (енгл. Spartacus) је историјски филм из 1960. који је режирао Стенли Кјубрик.

Спартак
Spartacus sheetA.jpg
Постер за филм
РежијаСтенли Кјубрик
СценариоРоман:
Хауард Фаст
Сценарио:
Далтон Трамбо
ПродуцентКирк Даглас
Главне улогеКирк Даглас
Џин Симонс
Лоренс Оливије
Чарлс Лотон
Питер Јустинов
Џон Гавин
Тон Кертис
МузикаАлекс Норт
Година1960.
Трајање184 минута (премијерни)
198 минута (режисерска верзија)
Језикенглески
Буџет12.000.000 долара
IMDb веза

Награде и номинацијеУреди

Оскар наградеУреди

Награда Особа
Најбољи споредни глумац Питер Јустинов
Најбоља сценографија Александер Голицен
Ерик Орбом
Расел А. Гозман
Џулија Херон
Најбоља фотографија Расел Мети
Најбољи дизајн костима Арлингтон Вајез
Бил Томас
Номинације:
Најбоља монтажа Роберт Лоренс
Најбоља музика Алекс Норт

Историјска тачностУреди

После Спартаковог коначног пораза, Римљани траже од заробљених робова да одају ко је Спартак у замену за помиловање. Међутим, сваки роб проглашава себе Спартаком („Ја сам Спартак“), поделивши његову судбину (разапињање на крст). Међутим, прави Спартак је погинуо у бици. Документарни филм „Трамбо“ сугерише да је требало да ове сцене покажу солидарности са онима који су били или су оптужени да су комунистички симпатизери током периода макартизма, који су одбили да поткажу своје колеге и тако се нашли на црној листи. Ова историјска нетачност је исправљена у римејку филма „Спартак“ из 2004. године.

Ова сцена је касније поменута, обрађена или су на њу прављене пародије у каснијим филмовима. У филму Житије Брајаново, сваки у сцени када Римљани траже од разапетих Јевреја да кажу ко је Брајан како би га ослободили, Јевреји вичу: „Ја сам Брајан“, „Не, ја сам Брајан“, „Ја сам Брајан и моја жена такође“. Исто тако, у филму Маска Зороа, осуђеници вичу „Ја сам Зоро“.

Спољашње везеУреди