Спасоје Стејић Баћо

Спасоје Стејић Баћо (Ада, 1892Тјентиште, јун 1943) био је молерски радник, учесник неуспелог атентата на краља Александра Карађорђевића и учесник бега робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора августа 1941. године.

спасоје стејић баћо
Спасоје Стејић Баћо, непосредно након атентата на краља Александра, 1921.
Лични подаци
Датум рођења(1892-00-00)1892.
Место рођењаАда, Аустроугарска
Датум смртијун 1943.(1943-06-00)
Место смртиТјентиште, НД Хрватска
Професијамолерски радник
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Октобарска револуција
Народноослободилачка борба

Биографија уреди

Рођен је 1892. године у Ади у Војводини. Као младић се пријавио добровољно у војску, 1914. године. Учествујући, са јединицама српске војске у борбама у Добруџи тешко рањен. Потом прешао у Русију, где је укључен у Југословенски добровољачки корпус. Са неколицином бораца иступио из корпуса и прикључио се бољшевицима. Током 1918. године боравио је у Самари, где је радио као илегални партијски радник са Урошем Чонкићем и другима. Децембра 1918. године упућен је у Југославију на партијски рад.

После оснивања Комунистичке партије Југославије, априла 1919. године, постао је њен члан. Након доношења Обзнане, децембра 1920. године, одлучио се за индивидуални терор. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице[1], где је радио као молер, 28. јуна 1921. године, бацио бомбу на кочије у којима се налазио регент Александар, који се враћао из зграде Народне скупштине, са проглашења „Видовданског устава“. Бомба је при паду запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ.

На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, осуђен је на смрт. Касније му је казна преиначена на дугогодишњу робију, коју је издржавао у Сремскомитровачком затвору.

У току процеса, као и на робији, био жртва полицијске тортуре.[тражи се извор] Један је од учесника бега 32 робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. После бега се прикључио партизанима. Погинуо је јуна 1943. године током борби на Сутјесци.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Илустровани лист", Београд 1921. године

Литература уреди