Спаљивање моштију светог Саве

Spaljivanje svetog save.jpg

Спаљење моштију Светог Саве је један од празника СПЦ. Тело Светог Саве је сахрањено у манастиру Милешева. За време турске владавине народ српски се скупљао над моштима свога Светитеља, да тражи утеху и лек. Бојећи се, да се са тога места не дигне побуна против Турака, Синан паша Београдски је наредио да се мошти Савине пренесу у Београд, и ту спале, на Врачару, 27. априла (10. маја) 1594. године. Према српској црквенонародној традицији, спаљивањем моштију Светитељевих паша не само да није угасио свест о Светом Сави у народу него ју је још више укоренио.

Српска православна црква слави овај празник 27. априла по јулијанском, односно 10. маја по грегоријанском календару.

Stevan Aleksić, Spaljivanje Moštiju Svetog Save, 1912.jpg

Место спаљивања тешко је са сигурношћу утврдити. Иако је Храм Светог Саве сазидан на месту за које се сматра да је место спаљивања моштију, тај се догађај вероватно није десио на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на Ташмајдану на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.[1][2][3]

Постоје тврдње да Свети Сава заправо није спаљен и да његове мошти почивају у манастиру Ждребаоник.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ „Српско наслеђе: „Где су Турци спалили мошти Светог Саве. Srpsko-nasledje.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2013. Приступљено 10. 1. 2012.  (језик: српски)
  2. ^ „Где су заиста спаљене мошти Светог Саве. Политика. 30. 1. 2013. Приступљено 24. 2. 2018.  (језик: српски)
  3. ^ „Пренос и спаљивање моштију Светог Саве”. Српска православна црква. Приступљено 29. 1. 2019.  (језик: српски)
  4. ^ Мирко Драговић: Свети Сава није спаљен (1930)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди