Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).
Мјешко (Мјечислав) је био први познати пољски владар. Он је ујединио Пољске земље ујединио Пољске замље, увео хришћанство у Пољску, отворио прву познату пољску бискупију у Познању и одбранио ју је од немачких напада, али је и признао немачку врховну власт.
Био је племенит и смео витез, а највише од свега волео је витешке турнире. Он је такође био омрзнут од стране суседа, а то је био резултат зависти, он је хтео бити као свој отац, али се није истакао као отац, нити по моралу, нити новцу[2];
1028. и 1030. је опустошио Саксонију;
1031. свргнуо га кијевски кнез у савезу са Немачком и Бохемијом.
Син Болслава Кривоустог и Саломеје фон Берг-Шелкинген;
Отац му је доделио Кујавију и Мазовију;
Борио се око престола с браћом;
1146. је освојио Краков и прогнао Владислава;
Владао је с титулом војводе (кнеза);
Одбио је да призна Фридриха Барбаросу за краља Римљана, тј. краља Немачке.
августа 1157. Фридрих га је (због горе наведеног) напао и Болеслав је био приморан да да Владиславу Шлезију и да призна врховну власт Светог римског царства[7];
После очеве смрти поделио је Пољску са Лешком Белим и добио је Великопољску и краковски барони су га позвали против Лешка па је привремено окупирао Малопољску, али Лешко се вратио на власт после његовог повлачења.
Владао је с титулом војводе (кнеза);
Склопио је савез са Лешковим братом, Хенриком Брадатим и са Данским краљем.
Он је добио надимак Хенрик Брадати због тога, јер је на подстицање своје супруге Свете Јадвиге, напустио живот у раскоши; Пустио је браду и напустио је живот у раскоши; почео је да носи вунену одећу, а не блиставу одећу од злата;
Био је скроман;
Отац му је оставио Шлезију;
Био је регент малолетног Болеслава, али вршио је све владарске функције;
Владао је с титулом војводе (кнеза);
Ратови против Мазовије (1228—1229.), (1231—1232.), (1233), (1234) и (1235);
Ратови против Великопољске (1231—1234.), (1235) и (1237—1238.);
1230., реформе; уведен је у оптицај нов новац[17];
Јача утицај Светог римског царства у Пољској, они оснивају градове и села и подстичу привредни развитак;
Хенрик је био човек посвећен Богу (по томе назван Побожни), био је доброчинитељ и као храбри и одани Хрстосов војник је храбро пркосио Татарима и од Татарске руке је и погинуо;
Наследио је престо од оца занемарујући малолетног Болеслава;
Владао је Шлезијом, Пољском и Малопољском;
Владао је с титулом војводе (кнеза);
Развијао је добре односе са својим племићима, осим са Болеславом, који је прогласио одцепљење Сандомјежа;
Рат против Светог римског царства (1238—1239) и тиме је заустављен продор Немаца у Пољску на дуже време;
(13. фебруара - 9. априла) 1241. Нејзда Монгола (Татара);
Због његове малолетности регент му је био Климент од Рушче;
Рат против Конрада Мазовског (1239);
(13. фебруара - 9. априла) 1241. Монголска (Татарска) најезда;
Болеслав у на самом почетку године бежи из Сандомјежа у Краков;
13. фебруара пад Сандомјежа;
18/28. марта Болеслав је, са својом мајком и супругом, побегао у Угарску, своме тасту, али када је сазнао да ни у Угарској због Монголских насртаја није безбедно побегао је у Моравску;
1242. је онбовио своју независну власт у Сандомјежу уз помоћ Климента од Рушче[19];
10. јула 1241. Конрад је подигао велику војску и уз подршку деце је са њом освојио, од Монгола, Краков;
Владао је с титулом војводе (кнеза);
29. јуна 1242. покољ оних куји нису хтели да буду Конрадови поданици;
Опадање централне власти;
Пољаци примају немачки језик као званични;
Рат (у савезу са Тевтонским витезовима и Великопољском) против Гдањска (1242—1243); Конрад осваја Сартовицу (4. децембра 1242), Визогрод (децембра 1242) и Накло (јенуара 1243);
Почетком 1243. Конрад ј на наговарање Ополе, Познања, Литванаца и Монгола објавио рат Болеславу;
Битка код Суходоља (25. маја 1243); Климент од Рушче је је уништио Конрадову војску И Конрад напушта земљу[16].
Био је храбар, уман, витак, мишићав вредан човек. Од младости до старости, иако исцрпљен, задржао је снагу ума и тела. Није могао наћи ниједног пристојног витеза подједнако високог;
Био је један од вођа пољског савеза против страног утицаја;
Постао је војвода (кнез) Сјерадза 1288., а касније владар Мазовије и Шлезије;
После 1306. освојио је Сандомјеж, Краков и Померанију;
1308. избила је побуна племића, подстицана од Немаца и уз помоћ Тевтонског реда побуна је угушена, али Владислав им није дао оно што су тражили па су они напали Померанију; Владислав их на крају побеђује уз помоћ Угарске и Литваније (1328);
После смрти Хенрика Глоговског 1310. својио је Великопољску;
1311. је избила Краковска побуна, подстицана од Светог римског царства, која је брутално угушена;
1319. се крунисао за краља Пољске;
Овим ратовима, Владислав је ујединио Малопољску са Великопољском, и тиме је постигнуто коначно уједињење Пољске.
Био је висок, дебео, озбиљног лица, косе, густе и коврџаве и с дугом брадом. Волео је празнике; пријатељски настројен, разуман, пажљив, добар, славан и приступачан[26];
Носио титулу краља Пољске, који му народ није признавао, него признавао за краља Кракова;
1335. се одрекао Шлеске;
Богатство и просперитет Пољске;
Мировни споразуми: са Угарском 1334., са Бохемијом 1336. и Тевтонским редом 1343.;
Раст економије;
1347. законик: Статути Казимира Великог;
Потврдио је привилегије Јеврејима и ограничио је њихове каматне стопе на 8%;
1355. за свог наседника је прогласио угарског краља Лајоша;
Племство више не мора да плаћа експедиције ван Пољске;
Лице јој је било веома лепо, али лепши су били њени манири и врлине[28];
После дугих преговора и грађанског рата у Великопоској на Пољски престо 1383. долази Лајошева кћерка Јадвига: распад уније између Литваније и Пољске; Галиција-Волинија остаје у Угарским рукама;
1384. - крунисање у Кракову за краљицу Пољске;
мај 1385. - удаја за Владислава Јагела, великог кнеза Литваније;
Имала је мало удела у правој власти, али је била дипломатски ангажована;
Рат против Угарске (1387): повратак Галиције-Волиније;
Превела је многе књиге са латинског на пољски;
Основала је много болница;
Основала је бискупију у Вилњусу;
Краковски универзитет у чат Јадвиге и њеног супруга мења име у Јаглелонски универзитет.
22. јуна 1399. - смрт од компликација на порођају; проглашена је светитељком.
Био је мршав, благо сужаване браде. Глава му је била мала, скоро је био протпуно ћелав, имао је црн мале очи, велике уши, дубоки глас, говорио је брзо, имао је и дуг и танак врат[29];
мај 1385. венчање са Јадвигом Пољском, његово примање католицизма (при крштењу његово име, Јогаила Алгирдаитис је промењено у Вадислав Јагело) и крунисање за пољског краља;
Тада само племство у Литванији прима католицизам, Тевтонски ред више нема право да напада Литванију под изговором крсташког рата;
1398. - нови тевтонски напад: Пољаци и Литванци су неспремни, а Јагелов рођак Витолд заједно са тевтонцима, покушава да отме власт у Литванији, али Владислав потписује Островски споразум, којим Витолду даје власт над Литванијом, а он наставља да буде краљ Пољско-Литванске уније
1399. - смрт Јадвиге: Владислав нема права да је наследи, али нема никаквих претендената, па наставља да влада до 1434:
Рат против Тевтонске државе;
1409. - успешна тевтонска инвазија против Пољске;
1409. - Пољаци су их одбили и освојили Бамберг;
1409. - склопљен привремени мир;
15. јул 1410. - Битка код Гринвалда: уклањање тевтонске опасности, чији ред се више никад није усудио окренути се против Пољске;
25. јула 1434. - Владислављево крунисање: било је прекинуто од непријатељски настројених племића;
Његова пуна титула гласила је: Владислав, милошћу Божјом краљ Пољске, Угарске, Хрватске, Сандомјежа, Кракова, Сјерадза, Ленчице, Кујавије, велики кнез Литве, господар Помераније и Рутеније;
За време његове малолетности регент му је био краковски бискуп и кардинал Збигњев Олесницки, мајка и други саветници;
Збигњев је злоупотребљавао свој положај, тако што се мешао у државне послове, које Владислав није редио; и тиме прекршио споразум, који је Владислав потписао са племићима;
1438. - парламент је Владислава прогласио пунолетним, али сплетке су се наставиле;
1440. - Владислав се уз помоћ папе бори за угарску круну;
Владислав крунисан за угарског краља Владислава I;
1442. - победа у рату за круну Светог Стефана;
Негодовање пољских племића, због нове персоналне уније са Угарском,; због које Владислав занемарује Пољску;
Био је висок, с очима боје лешника, имао је љутуто лице. Кошчат и јак; груди руке и ноге су му биле дебље, имао је ретку косу на глави, коју је покривао капом. Имао је брзе рефлексе, најчешће у мачевању. Волео је борбу[32];
Његова пуна титула гласила је: Са милошћу Божјом, краљ Пољске, Кракова, Сандомјежа, Сјерадза, Ленчице, Кујавске, велики кнез Литваније, господар и наследник Русије, Пруске, Хелмна, Елбага и Помераније;
Није владао у Литванији;
Био је образован;
Покушавао је да ојача моћ монарха у Пољској, али је све то било узалудно, а привилегије племића су још више порасле;
Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе[34];
Ра против Русије (1507—1508.)
Водио је рат против Пруске:
1521. - Пораз Тевтонских витезова и њихово покоравање;
Татари, по наређењу Турака, у неколико наврата проваљују у Пољску;
Коса му је била тамна, имао је велике обрве, претеће очи, образе обојене природним руменилом; Цео став је изазвао поштовање; Био је и мудре природе[35];
Ливонски рат (1558—1583.):
1559. - Ливонија се ставља под Жигмундов конкордат;
Био је висок, са племенитим очима, милостив, тако лепих руку, које није имало ни један човек ни жена у Француској који презентују истовремено пуно достојанства у понашању.
11. мај 1573. - племство га је изабрало за краља Пољске, али је он тада морао бити толерантан према протестантима;
То је био господин велике лепоте, лица мршавог, природно руменог, имао је црну косу, и чудно бели зуби, имао је орловски нос, са којим је личио на Атилу бича Господњег.[37];
1576. - на власт је дошао женидбом са Аном Јагелонском;
Брзо се учврстио на престолу уз подршку шљахте и цркве;
1579. - У настојању да спречи руски излазак на Балтичко море, заратио је с њом; организовао војску ослобођених кметова од 20.000 људи, поред козака и најамника; освојио је Полоцк;
1581. - Опсада Псакова: пораз пољских трупа;
15. јануар 1582. - мир у Јам-Запољском: Русија приморана да уступи Ливонију Пољској на 10 година;
1586. - Стефан Батори је умро и Ана Јегелонска је сишла с власти.
Имао је лепо и пријатно лице, са бледо розом кожом. Био је скроман; имао је светлу косу, очи живе, са веселим, али мирним погледом, све световности, имао је дугачак нос, и даље задржавао дечачки став, згодне удове; грациозан говор.[39];
Јан Казимир је био високог раста, сасвим лепо обликован, и био би леп, да није имао црно лице. Његове карактеристике на први поглед нису баш пријатне. Осим тога нема грациозне покрете тела, и није никакав говорник говора.[40];
Михал није био богат и зато није могао бити добар владар. Није био ожењен, а био је и млад (са свега 28 година); Био је католик, али није имао никакво политичко искуство, и веће амбиције, дакле, безопасан за Швеђане;
16. јуна 1669. - Михал је изабран за краља Пољске;
29. септембра 1669. - крунисан је;
Феудална анархија у Пољско-Литванској унији
6. октобра 1669. - постаје шпански витез Златног руна;
12. новембар 1669. - негодовање племић, због његовог избора за краља;
1670. - почео је враћати козаке под своју власт;
28. новембра 1670. - побуна у Пруској:
1671. - нове побуне козака;
10. децембра 1671. - Турци му објављују рат: захтевају повлачење пољских трупа из Украјине и Подолије;
Победа над Турцима под градовима: Ухриновом, Њемировом, Калухом, Комарном (септембра) и Петранком (14. октобра);
18. октобра 1672. - мир са Турцима: Турци добијају Подолију и Украјину (од Дњепра до Дњестра); Република дужна да плаћа годишњи данак Турцима у износу од 22 000 златника
1672. - смиривање козака;
27. јуна 1672. државну удар незадовољника;
6. јуна 1672. - Од папе добио титулу Бранилац вере;
11. марта 1673. - Турци поново прете ратом: објављивање рата:
Варшава спремљена за одбрану;
Главнокомандујући пољско-литванске војске је Јан Собјески;
Јан упада у Молдавију
11. октобра Битка код Хотина: победа пољске војске[41].
Био је средње висине, добро обликованог тела, био је искрен, пријатних и занимљивих карактеристика оштрих и одлучних. Његова кожа је била бледа, а коса му густа и дуга, а очи црне боје. Станислав није носио перику.[46];