Списак гравитационо заобљених објеката у Сунчевом систему

списак на Викимедији

Међународна астрономска унија (енгл. International Astronomical Union — IAU) је 2006. године планету дефинисала као небеско тело у орбити око Сунца које је довољно велико да постигне хидростатичку равнотежу и да обрише комшилук око своје орбите.[1] Небеско тело је у хидростатичкој равнотежи уколико је довољно велико да његова гравитација савлада унутрашњу чврстоћу, и тако се „опусти“ у заобљен (елипсоидан) облик. Термин „брисање комшилука“ у пракси значи да планета има довољну масу да својом гравитацијом може да контролише све објекте у својој околини. По дефиницији међународне астрономске уније у Сунчевом систему постоји осам планета. Објекти у орбити око Сунца који су постигли хидростатичку равнотежу, али нису успели да „обришу комшилук“ називају се патуљасте планете, док се остали објекти називају мала тела Сунчевог система. Поред тога, само Сунце и још десетак природних сателита су постали довољно масивни да постигну хидростатичку равнотежу.[2] Сви поменути објекти, осим Сунца, обухваћени су термином објекти планетарне масе (енгл. planetary-mass object) или планемо. Испод су наведени сви објекти планетарне масе у Сунчевом систему, укључујући Сунце, заједно са највећим објектима чији облик још није прецизно дефинисан. Орбиталне карактеристике Сунца су наведене у односу на галактичко језгро. Сви остали објекти су наведени по својој удаљености од Сунца.

СунцеУреди

Сунце је звезда главног низа класе G. Садржи 99,9 процената масе свих објеката који чине Сунчев систем.[3]

 
Ерупција на површини Сунца 3. маја 2013. године.
Транзит Венере 2012. године.
 
Потпуно помрачење Сунца 1999. године (снимљено из Француске).
Сунце[4]
 
Астрономски симбол[q]  
Средња удаљеност од
галактичког језгра
km
светлосних година
~2,5×1017
~26.000
Средњи полупречник km
[f]
696.000
109
Површина km2
[f]
6,0877×1012
11.990
Запремина km3
[f]
1,4122×1018
1.300.000
Маса kg
[f]
1,9891×1030
332.946
Густина g/cm3 1,409
Екваторијална гравитација m/s2 274,0
Брзина ослобађања km/s 617,7
Период ротације дана[g] 25,38
Орбитални период око
галакичког центра[5]
милиона година 225–250
Средња орбитална брзина[5] km/s ~220
Нагиб осе[i] у односу на
еклиптику
степени 7,25
Нагиб осе[i] у односу на
галктичку раван
степени 67,23
Средња температура површине °C 5.505
Средња температура короне[6] °C 1–2×106
Садржај фотосфере HHeOCFeS

ПланетеУреди

Планете су довољно велике да постигну хидростатичку равнотежу и обришу комшилук од сличних објеката. У Сунчевом систему постоје четири терестричке планете и четири гасовита џина. Четири гасовите планете чине преко 99 процената масе Сунчевог система, када се изузме Сунце.

*Меркур[7] *Венера[8] *Земља[9] *Марс[10] °Јупитер[11] °Сатурн[12] °Уран[13] °Нептун[14]
               
Астрономски симбол[q]                
Средња удаљеност
од Сунца
km
AU
57.909.175
0,38709893
108.208.930
0,72333199
149.597.890
1,00000011
227.936.640
1,52366231
778.412.010
5,20336301
1.426.725.400
9,53707032
2.870.972.200
19,19126393
4.498.252.900
30,06896348
Екваторијални
полупречник
km
[f]
2.439,64
0,3825
6.051,59
0,9488
6.378,1
1
3.397,00
0,53226
71.492,68
11,209
60.267,14
9,449
25.557,25
4,007
24.766,36
3,883
Површина km2
[f]
75.000.000
0,1471
460.000.000
0,9010
510.000.000
1
140.000.000
0,2745
64.000.000.000
125,5
44.000.000.000
86,27
8.100.000.000
15,88
7.700.000.000
15,10
Запремина km3
[f]
6,083×1010
0,056
9,28×1011
0,87
1,083×1012
1
1,6318×1011
0,151
1,431×1015
1.321,3
8,27×1014
763,59
6,834×1013
63,086
6,254×1013
57,74
Маса kg
[f]
3,302×1023
0,055
4,8690×1024
0,815
5,9742×1024
1
6,4191×1023
0,107
1,8987×1027
318
5,6851×1026
95
8,6849×1025
14
1,0244×1026
17
Густина g/cm3 5,43 5,24 5,515 3,940 1,33 0,70 1,30 1,76
Екваторијална 
гравитација
m/s2 3,70 8,87 9,81 3,71 23,12 10,44 8,69 11,00
Брзина ослобађања km/s 4,25 10,36 11,18 5,02 59,54 35,49 21,29 23,71
Период ротације[g] дана 58,646225 −243,0187[h] 0,99726968 1,02595675 0,41354 0,44401 −0,71833[h] 0,67125
Орбитални период[g] година 0,2408467 0,61519726 1,0000174 1,8808476 11,862615 29,447498 84,016846 164,79132
Средња орбитална брзина km/s 47,8725 35,0214 29,7859 24,1309 13,0697 9,6724 6,8352 5,4778
Ексцентрицитет 0,20563069 0,00677323 0,01671022 0,09341233 0,04839266 0,05415060 0,04716771 0,00858587
Инклинација[f] степени 7,00 3,39 0[9] 1,85 1,31 2,48 0,76 1,77
Нагиб осе[i] степени 0,0 177,3 23,44 25,19 3,12 26,73 97,86 29,58
Средња температура
површине
°C 97 457 14 –46 –121 [j] –139 [j] –201 [j] –197 [j]
Средња температура
ваздуха[k]
°C 15 –108 –138 –200 –197
Састав атмосфере He  Na+  P+  CO2  N2 N2  O2 CO2  N2  Ar H2  He H2  He H2  He  CH4 H2  He  CH4
Број познатих сателита[v] 0 0 1 2 67 62 27 13
Планетарни прстенови Не Не Не Не Да Да Да Да
Сотерова дискриминанта[l][o] 9,1×104 1,35×106 1,7×106 1,8×105 6,25×105 1,9×105 2,9×104 2,4×104

Патуљасте планетеУреди

Кључ

Церера

Плутоид

Патуљасте планете су довољно велике да постигну хидростатичку равнотежу, али не и довољно масивне да обришу комшилук од сличних објеката. Тренутно постоји пет патуљастих планета које је међународна астрономска унија сврстала у ову категорију. Церера се налази у главном астероидном појасу, у орбити између Марса и Јупитера. Остали објекти се налазе у орбити изван орбите Нептуна, и класификовани су у подкатегорију као плутоиди.

Церера[15] Плутон[16] Хаумеа[17] Макемаке[18] Ерида[19]
         
Астрономски симбол[q]    
Средња удаљеност
од Сунца
km
AU
413.700.000
2,766
5.906.380.000
39,482
6.484.000.000
43,335
6.850.000.000
45,792
10.210.000.000
67,668
Екваторијални
полупречник
km
[f]
471
0,0738
1.148,07
0,180
575
0,1537[20]
750+200−100
0,12[21]
1.200
0,19[21]
Запремина km3
[f]
4,37×108
0,0005[b]
6,33×109
0,007
1,3–1,6×109
0,001[y]
1,8×109
0,002[b]
7,23×109
0,008[b]
Површина km2
[f]
2.800.000
0,0055[a]
17.000.000
0,0333
6.800.000
0,0133[z]
7.000.000
0,015[a]
18.000.000
0,0353[a]
Маса kg
[f]
9,5×1020
0,00016
1,3×1022
0,0022
4,01 ± 0,04×1021
0,0007[22]
3×1021
0,0005
1,7×1022
0,0028[23]
Густина g/cm3 2,08 2,0 2,6–3,3[24] 2,0[c] 2,25[c]
Екваторијална 
гравитација
m/s2 0,27[d] 0,60 0,44[d] 0,5[d] ~0,8[d]
Брзина ослобађања km/s[e] 0,51 1,23 0,84 0,8 1,37
Период ротације[g] дана 0,3781 −6,38718[h] 0,167 ? ?
Орбитални период[g] година 4,599 247,92065 285,4 309,9 557
Средња орбитална брзина km/s 17,882 4,7490 4,484[o] 4,4[o] 3,436[n]
Ексцентрицитет 0,080 0,24880766 0,18874 0,159 0,44177
Инклинација[f] степени 10,587 17,14175 28,19 28,96 44,187
Нагиб осе[i] степени 4 119,61 ? ? ?
Средња температура
површине[w]
°C -106[25] -233[26] <-223[27] -243 -243
Састав атмосфере H2O, O2 N2, CH4 N2, CH4.[28] N2, CH4[29]
Број познатих сателита[v] 0 5 2[30] 0[31] 1[31]
Сотерова дискриминанта[l][o] 0,33 0,077 0,023 0,02 0,10

СателитиУреди

У Сунчевом систему постоји 19 природних сателита који имају довољну масу да буду близу хидростатичке равнотеже, које планетарни научник Алан Штерн назива планете сателити. Неки од ових објеката су раније били у равнотежи, али више нису. Ово важи за све Сатурнове сателите, осим Титана и Реје. Други сателити који су били у равнотежи али су данас мање „лоптасти“, као што је случај са Сатурновим месецом Феба, нису укључени. Сателити су сортирани прво према удаљености од Сунца, а затим према удаљености од матичне планете.

Месец[32] Ио[33] Европа[34] Ганимед[35] Калисто[36] $Мимант[p] $Енцелад[p] $Тетида[p] $Диона[p] $Реја[p]
                   
Астрономски симбол[q]  
Средња удаљеност
од матичног објекта
km 384.399 421.600 670.900 1.070.400 1.882.700 185.520 237.948 294.619 377.396 527.108
Екваторијални
полупречник
km
[f]
1.737,1
0,273
1.815
0,286
1.569
0,245
2.634,1
0,413
2.410,3
0,378
198,30
0,031
252,1
0,04
533
0,083
561,7
0,088
764,3
0,12
Површина[a] km2
[f]
37.930.000
0,074
41.910.000
0,082
30.900.000
0,061
87.000.000
0,143
73.000.000
0,143
490.000
0,001
799.000
0,0016
4.940.000
0,01
3.965.000
0,0078
7.337.000
0,0144
Запремина[b] km3
[f]
2,2×1010
0,02
2,53×1010
0,02
1,59×1010
0,07
7,6×1010
0,15
5,9×1010
0,05
3,3×107
0,00003
6,7×107
0,00006
6,3×108
0,0006
7,4×108
0,0007
1,9 ×109
0,0017
Маса kg
[f]
7,3477×1022
0,0123
8,94×1022
0,015
4,80×1022
0,008
1,4819×1023
0,025
1,0758×1023
0,018
3,75×1019
0,000006
1,08×1020
0,000018
6,174×1020
0,00132
1,095×1021
0,0003
2,306×1021
0,0004
Густина[c] g/cm3 3,3464 3,528 3,01 1,936 1,83 1,15 1,61 0,98 1,48 1,23
Екваторијална 
гравитација[d]
m/s2 1,622 1,796 1,314 1,428 1,235 0,0636 0,111 0,145 0,231 0,264
Брзина ослобађања[e] km/s 2,38 2,56 2,025 2,741 2,440 0,159 0,239 0,393 0,510 0,635
Период ротације дана[g] 27,321582
(синх.)[m]
1,7691378
(синх.)
3,551181
(синх.)
7,154553
(синх.)
16,68902
(синх.)
0,942422
(синх.)
1,370218
(синх.)
1,887802
(синх.)
2,736915
(синх.)
4,518212
(синх.)
Орбитални период око
матичног објекта
дана[g] 27,32158 1,769138 3,551181 7,154553 16,68902 0,942422 1,370218 1,887802 2,736915 4,518212
Средња орбитална брзина[o] km/s 1,022 17,34 13,740 10,880 8,204 14,32 12,63 11,35 10,03 8,48
Ексцентрицитет 0,0549 0,0041 0,009 0,0013 0,0074 0,0202 0,0047 0,02 0,002 0,001
Инклинација у односу
на екватор матичног објекта
степени 18,29–28,58 0,04 0,47 1,85 0,2 1,51 0,02 1,51 0,019 0,345
Нагиб осе[i][u] степени 6,68 0 0 0–0,33[37] 0 0 0 0 0 0
Средња температура
површине[w]
°C –53 –143 –171 –163[38] –139 –209 –198 –209 –186 –197
Састав атмосфере H  He Na+  K+ Ar SO2[39] O2[40] O2[41] O2  CO2[42] H2O, N2, CO2, CH4[43]
Прстенови? Не Не Не Не Не Не Не Не Не Да?
$Титан[p] $Јапет[p] Миранда[r] Ариел[r] Умбриел[r] Титанија[r] Оберон[r] Тритон[44] Харон[16]
                 
Средња удаљеност
од матичног објекта
km 1.221.870 3.560.820 129.390 190.900 266.000 436.300 583.519 354.759 17.536
Екваторијални
полупречник
km
[f]
2.576
0,404
735,60
0,115
235,8
0,037
578,9
0,091
584,7
0,092
788,9
0,124
761,4
0,119
1.353,4
0,212
603,5
0,095
Површина[a] km2
[f]
83.000.000
0,163
6.700.000
0,013
700.000
0,0014
4.211.300
0,008
4.296.000
0,008
7.820.000
0,015
7.285.000
0,014
23.018.000
0,045
4.580.000
0,009
Запремина[b] km3
[f]
7,16×1010
0,066
1,67×109
0,0015
5,5×107
0,00005
8,1×108
0,0008
8,4×108
0,0008
2,06×109
0,0019
1,85×109
0,0017
1×1010
0,00958
9,2×108
0,00085
Маса kg
[f]
1,3452×1023
0,023
1,8053×1021
0,0003
6,59×1019
0,00001
1,35×1021
0,00022
1,2×1021
0,0002
3,5×1021
0,0006
3,014×1021
0,00046
2,14×1022
0,00358
1,52×1021
0,00025
Густина[c] g/cm3 1,88 1,08 1,20 1,67 1,40 1,72 1,63 2,061 1,65
Екваторијална 
гравитација[d]
m/s2 1,35 0,22 0,08 0,27 0,23 0,39 0,35 0,78 0,28
Брзина ослобађања[e] km/s 2,64 0,57 0,19 0,56 0,52 0,77 0,73 1,46 0,58
Период ротације дана[g] 15,945
(синх.)[m]
79,322
(синх.)
1,414
(синх.)
2,52
(синх.)
4,144
(синх.)
8,706
(синх.)
13,46
(синх.)
5,877
(синх.)
6,387
(синх.)
Орбитални период око
матичног објекта
дана 15,945 79,322 1,4135 2,520 4,144 8,706 13,46 −5,877[h] 6,387
Средња орбитална брзина[o] km/s 5,57 3,265 6,657 5,50898 4,66797 3,644 3,152 4,39 0,2
Ексцентрицитет 0,0288 0,0286 0,0013 0,0012 0,005 0,0011 0,0014 0,00002 0,0022
Инклинација у односу
на екватор матичног објекта
степени 0,33 14,72 4,22 0,31 0,36 0,14 0,10 157 ?
Нагиб осе[i][u] степени 0 0 0 0 0 0 0 0 ?
Средња температура
површине[w]
°C –179,3[45] –143 –214 –213 –212 –211 –212 –235 [46] –220
Састав атмосфере N2, CH4[47] N2, CH4[48]

РеференцеУреди

  1. ^ „IAU 2006 General Assembly: Result of the IAU Resolution votes” (Саопштење). International Astronomical Union (News Release – IAU0603). 24. 8. 2006. Приступљено 31. 12. 2007.  (orig link Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2007))
  2. ^ Brown, Mike. „The Dwarf Planets”. CalTech. Приступљено 25. 09. 2008. 
  3. ^ Woolfson, M (2000). „The origin and evolution of the solar system”. Astronomy & Geophysics. 41 (1): 1.12. Bibcode:2000A&G....41a..12W. doi:10.1046/j.1468-4004.2000.00012.x. 
  4. ^ NASA Solar System exploration Sun factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2015) and NASA Sun factsheet NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  5. ^ а б Leong, Stacy (2002). Glenn Elert (ed.), ур. „Period of the Sun's Orbit around the Galaxy (Cosmic Year)”. The Physics Factbook (self-published). Приступљено 26. 06. 2008.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  6. ^ Aschwanden, Markus J. (2007). „The Sun”. Ур.: Lucy Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnsson. Encyclopedia of the Solar System. Academic Press. стр. 80. 
  7. ^ NASA Mercury Fact Sheet and NASA Solar System Exploration Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2014) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  8. ^ NASA Venus Factsheet and NASA Solar System Exploration Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2006) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  9. ^ а б NASA Earth factsheet and NASA Solar System Exploration Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2009) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  10. ^ NASA Mars Factsheet and NASA Mars Solar System Exploration Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2003) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  11. ^ NASA Jupiter factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2011) and NASA Solar System Exploration Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2002) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  12. ^ NASA Saturn factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2011) and NASA Solar System Exploration Saturn Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2015) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  13. ^ NASA Uranus factsheet and NASA Solar System Exploration Uranus Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2015) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  14. ^ NASA Neptune factsheet and NASA Solar System Exploration Neptune Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2017) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  15. ^ „NASA Asteroid Factsheet”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2010. Приступљено 17. 11. 2008. 
  16. ^ а б NASA Pluto factsheet and NASA Solar System Exploration Pluto Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2014) Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  17. ^ i)Rabinowitz, S. W.; K. M. Barkume; Brown; H. G. Roe; Schwartz; Tourtellotte; C. A. Trujillo (2006). „Photometric Observations Constraining the Size, Shape, and Albedo of 2003 EL61, a Rapidly Rotating, Pluto-Sized Object in the Kuiper Belt”. The Astrophysical Journal. 639 (2): 1238—1251. Bibcode:2006ApJ...639.1238R. arXiv:astro-ph/0509401 . doi:10.1086/499575. 
    (ii)„Jet Propulsion Laboratory Small-Body Database Browser: 136108 Haumea”. NASA's Jet Propulsion Laboratory (2008-05-10 last obs). Приступљено 13. 11. 2008.  (unless otherwise cited
  18. ^ i)Buie, Marc W. (05. 4. 2008). „Orbit Fit and Astrometric record for 136472”. SwRI (Space Science Department). Приступљено 13. 07. 2008. 
    (ii)„NASA Small Bodies Database Browser: 136472 Makemake (2005 FY9)”. NASA JPL. Приступљено 03. 10. 2008.  (unless otherwise cited
  19. ^ „NASA Small Body Database Browser: Eris”. NASA JPL. Приступљено 13. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  20. ^ J. Stansberry, W. Grundy, M. Brown,; Grundy; Brown; Cruikshank; Spencer; Trilling; Margot (2007). „Physical Properties of Kuiper Belt and Centaur Objects: Constraints from Spitzer Space Telescope”. The Solar System beyond Neptune. University of Arizona Press: 161. Bibcode:2008ssbn.book..161S. arXiv:astro-ph/0702538 . 
  21. ^ а б Stansberry 2007.
  22. ^ Brown, S.; A. H. Bouchez; Rabinowitz; Sari; Trujillo; M. A. van Dam; Campbell; J. Chin; Hartman; E. Johansson; R. Lafon; D. LeMignant; P. Stomski; D. Summers; P. L. Wizinowich (2005). „Keck Observatory laser guide star adaptive optics discovery and characterization of a satellite to large Kuiper belt object 2003 EL61”. The Astrophysical Journal Letters. 632 (L45): L45. Bibcode:2005ApJ...632L..45B. doi:10.1086/497641. 
  23. ^ Brown, Michael E.; Schaller, Emily L. (15. 06. 2007). „The Mass of Dwarf Planet Eris”. Science. 316 (5831): 1585. Bibcode:2007Sci...316.1585B. PMID 17569855. doi:10.1126/science.1139415. 
  24. ^ D. L. Rabinowitz, K. M. Barkume, M. E. Brown, H. G. Roe, M. Schwartz, S. W. Tourtellotte, C. A. Trujillo (2006). „Photometric Observations Constraining the Size, Shape, and Albedo of 2003 EL61, a Rapidly Rotating, Pluto-Sized Object in the Kuiper Belt”. The Astrophysical Journal. 639 (2): 1238—1251. Bibcode:2006ApJ...639.1238R. arXiv:astro-ph/0509401 . doi:10.1086/499575. 
  25. ^ O. Saint-Pé (1993). N. Combes, F. Rigaut. „Ceres surface properties by high-resolution imaging from Earth”. Icarus. 105 (2): 271—281. Bibcode:1993Icar..105..271S. doi:10.1006/icar.1993.1125. 
  26. ^ T. Ker (2006). „Astronomers: Pluto colder than expected”. Space.com (via CNN.com).  Приступљено 2006-03-05.
  27. ^ Trujillo, Chadwick A.; Brown, Michael E.; Kristina Barkume; Emily Shaller; Rabinowitz, David L. (2007). „The Surface of 2003 EL61 in the Near Infrared”. The Astrophysical Journal. 655 (2): 1172—1178. Bibcode:2007ApJ...655.1172T. arXiv:astro-ph/0601618 . doi:10.1086/509861. 
  28. ^ Mike Brown, K. M. Barksume, G. L. Blake, E. L. Schaller, D. L. Rabinowitz, H. G. Roe and C. A. Trujillo (2007). „Methane and Ethane on the Bright Kuiper Belt Object 2005 FY9”. The Astronomical Journal. 133 (1): 284—289. Bibcode:2007AJ....133..284B. doi:10.1086/509734. 
  29. ^ Licandro, P.; Grundy; N. Pinilla-Alonso; Leisy (2006). „Visible spectroscopy of 2003 UB313: evidence for N2 ice on the surface of the largest TNO” (PDF). Astronomy and Astrophysics. 458 (1): L5—L8. Bibcode:2006A&A...458L...5L. arXiv:astro-ph/0608044 . doi:10.1051/0004-6361:20066028. 
  30. ^ Ragozzine, E. L.; Brown; C. A. Trujillo; Schaller. „Orbits and Masses of the 2003 EL61 Satellite System”. AAS DPS conference 2008. Архивирано из оригинала на датум 18. 07. 2013. Приступљено 17. 10. 2008. 
  31. ^ а б M. E. Brown, M. A. van Dam, A. H. Bouchez, D. LeMignant, C. A. Trujillo, R. Campbell, J. Chin, Conrad A., S. Hartman, E. Johansson, R. Lafon, D. L. Rabinowitz, P. Stomski, D. Summers, P. L. Wizinowich (2006). „Satellites of the largest Kuiper belt objects”. The Astrophysical Journal. 639 (1): L43—L46. Bibcode:2006ApJ...639L..43B. arXiv:astro-ph/0510029 . doi:10.1086/501524. 
  32. ^ NASA Moon factsheet and NASA Solar System Exploration Moon Factsheet Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2015) NASA Приступљено 2008-11-17 (unless otherwise cited)
  33. ^ „NASA Io Factsheet”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 1999. Приступљено 16. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  34. ^ „NASA Europa Factsheet”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 05. 01. 1997. Приступљено 16. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  35. ^ „NASA Ganymede Factsheet”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 05. 01. 1997. Приступљено 16. 11. 2008.  (unless otherwise cited)
  36. ^ „NASA Callisto Factsheet”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 05. 01. 1997. Приступљено 16. 11. 2008. 
  37. ^ Bills, Bruce G. (2005). „Free and forced obliquities of the Galilean satellites of Jupiter”. Icarus. 175 (1): 233—247. Bibcode:2005Icar..175..233B. doi:10.1016/j.icarus.2004.10.028. 
  38. ^ Orton, GS (1996). G.R. Spencer, L.D. Travis,. „Galileo Photopolarimeter-radiometer observations of Jupiter and the Galilean Satellites”. Science. 274 (5286): 389—391. Bibcode:1996Sci...274..389O. doi:10.1126/science.274.5286.389. 
  39. ^ Hanel, R.; Kunde, V.; Maguire, W.; Fox, K.; Gupta, S.; Ponnamperuma, C.; Raulin, F. (1979). „Identification of gaseous SO2 and new upper limits for other gases on Io”. Nature. 288 (5725): 755. Bibcode:1979Natur.280..755P. doi:10.1038/280755a0.  Пронађени су сувишни параметри: author-name-list parameters (помоћ); Недостаје |last1= у Authors list (помоћ)
  40. ^ D.T. Hall et al.; Detection of an oxygen atmosphere on Jupiter's moon Europa, Nature, Vol. 373 1995, 677–679 (accessed 2006-15-04)
  41. ^ DT Hall, PD Feldman, MA McGrath, (1998). „The Far-Ultraviolet Oxygen Airglow of Europa and Ganymede”. The Astrophysical Journal. 499 (1): 475—481. Bibcode:1998ApJ...499..475H. doi:10.1086/305604.  Приступљено 2008-11-17.
  42. ^ Mao-Chang Liang, BF Lane, RT Pappalardo, (2005). „Atmosphere of Callisto” (PDF). Journal of Geophysics Research. 110 (E02003): E02003. Bibcode:2005JGRE..11002003L. doi:10.1029/2004JE002322. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 12. 2011. Приступљено 06. 12. 2013.  Приступљено 2008-11-17.
  43. ^ Combi, MR; Ip, WH; Cravens, TE; McNutt Jr, RL; Kasprzak, W; Yelle, R; Luhmann, J; Niemann, H (2006). „Cassini Ion and Neutral Mass Spectrometer: Enceladus Plume Composition and Structure”. Science. 311 (5766): 1419—1422. Bibcode:2006Sci...311.1419W. PMID 16527970. doi:10.1126/science.1121290.  Пронађени су сувишни параметри: author-name-list parameters (помоћ); Недостаје |last1= у Authors list (помоћ) Приступљено 2008-11-17.
  44. ^ Triton info taken from NASA Neptunian Satellite Fact Sheet NASA Приступљено 2009-01-18 (unless otherwise cited)
  45. ^ C. A. Hasenkopf (2007). „Optical Properties of Titan Haze Laboratory Analogs Using Cavity Ring Down Spectroscopy” (PDF). Workshop on Planetary Atmospheres. Приступљено 16. 10. 2007. [мртва веза]
  46. ^ Tryka, Kimberly; Robert Brown; V. Anicich (1993). „Spectroscopic Determination of the Phase Composition and Temperature of Nitrogen Ice on Triton”. Science. 261 (5122): 751—754. Bibcode:1993Sci...261..751T. PMID 17757214. doi:10.1126/science.261.5122.751. 
  47. ^ Niemann, H. B. (2005). „The abundances of constituents of Titan's atmosphere from the GCMS instrument on the Huygens probe”. Nature. 438 (7069): 779—784. Bibcode:2005Natur.438..779N. PMID 16319830. doi:10.1038/nature04122. 
  48. ^ A L Broadfoot, S K Bertaux, J E Dessler; et al. (15. 12. 1989). „Ultraviolet Spectrometer Observations of Neptune and Triton”. Science. 246 (4936): 1459—1466. Bibcode:1989Sci...246.1459B. PMID 17756000. doi:10.1126/science.246.4936.1459. 

ЛитератураУреди

  • Aschwanden, Markus J. (2007). „The Sun”. Ур.: Lucy Ann McFadden, Paul R. Weissman, Torrence V. Johnsson. Encyclopedia of the Solar System. Academic Press. стр. 80.