Википедија

Списак градова у Србији

списак на Викимедији
Види још: Списак градских насеља у Србији

Градови у Србији су територијалне јединице утврђене Законом о територијалној организацији Републике Србије[1], која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника.[2]

Градови и општине у Републици Србији, 2016. су Вршац, Кикинда и Пирот постали градови, 2018. статус града добијају Бор и Прокупље

Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром. Градови уживају посебан статус аутономије и самоуправе, јер имају сопствене градске скупштине и извршне органе, као и градоначелника, који се бира директно од стране грађана на локалним изборима. Такође, председници општина често се у свакодневном говору називају „градоначелницима“.

Према изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије донетом јуна 2018, Република Србија има 28 градова, док главни град Београд има посебан статус. Као и општина, територија града се састоји од ужег градског подручја и околних села (на пример, територија града Суботице обухвата сам град Суботицу и околна села). Главни град Београд је једини град који има статус округа.[3] Сви остали градови су на нивоу општина и припадају одређеном округу.[4]

Град може, али и не мора бити подељен на градске општине. Два града (Београд и Ниш) састоје се из неколико градских општина. Надлежности градова и градских општина су подељене. Градске општине ова два града такође имају своје скупштине и друге овлашћења. Највећа градска општина по броју становника је Нови Београд (209.763 становника).[5]

Град Крагујевац је имао своје градске општине од 2002. до 2008. године, када су оне укинуте. Нови Сад је некада формално био подељен на градске општине Нови Сад и Петроварадин,[6] али је у марту 2019. године усвојен нови статут града којим су све општине укинуте.[7][8]

Нови Сад и Приштина су центри аутономних покрајина Србије: Војводине и Косова и Метохије. Међутим, Приштина је под контролом власти делимично признате Републике Косово и њен је главни град. Контролу над градом српске власти изгубиле су у јуну 1999. године, када су након агресије НАТО-а против Југославије Војска и Министарство унутрашњих послова Савезне Републике Југославије напустили град, а такође је дошло до масовног одласка Срба, Црногораца и Рома који су напуштали покрајину.[9][10][11]

Градови у Републици Србији према Закону о територијалној организацији Републике Србије[12] су:

Грб Град Број становника (2022)[13] Површина (km²)[14] Густина насељености (ст./km²) Фотографија
Уже подручје[а] Шире подручје[б]
Београд 1.197.714 1.681.405 3.234 519,91 Народна скупштина Србије
Бор 28.822 40.845 856 47,72 Панорама града
Ваљево 56.059 82.169 905 90,79 Стара чаршија
Врање 50.954 74.381 860 84,49 Зграда старог начелства
Вршац 31.946 45.462 800 56,83 Градска кућа
Зајечар 32.448 47.991 1.069 44,89 Скупштина општине Зајечар
Зрењанин 67.129 105.722 1.327 79,67 Трг слободе
Јагодина 34.892 64.644 470 137,54 Центар Јагодине
Кикинда 32.084 49.326 782 63,08 Центар Кикинде
Крагујевац 146.315 171.186 835 205,01 Трг Радомира Путника
Краљево 57.432 110.196 1.530 72,02 Народни музеј
Крушевац 68.119 113.582 854 133,00 Панорама града
Лесковац 58.338 123.950 1.025 120,93 Централни парк
Лозница 19.515 72.062 612 117,75 Панорама града
Ниш 182.797 249.501 596 418,63 Панорама града
Нови Пазар 71.462 106.720 742 143,83 Панорама града
Нови Сад 306.702 368.967 699 527,85 Градска кућа
Панчево 73.401 115.454 756 152,72 Зграда Магистрата
Пирот 34.942 49.601 1.232 40,26 Панорама града
Пожаревац 42.530 68.648 477 143,92 Народни музеј
Приштина − − 572 − Панорама града
Прокупље 24.627 38.054 759 50,14 Зграда општине
Смедерево 59.261 97.930 484 202,33 Смедеревска тврђава
Сомбор 41.814 70.818 1.216 58,24 Градска кућа
Сремска Митровица 36.764 72.580 762 95,25 Остаци Сирмијума у градском језгру
Суботица 88.752 123.952 1.007 123,09 Трг слободе
Ужице 48.539 69.997 667 104,94 Панорама града
Чачак 69.598 105.612 636 166,06 Хотел Београд у Чачку
Шабац 51.163 105.432 797 132,29 Градски трг

Карта

уреди

Градови са бројем становника:

  •   — од 10.000 до 49.999 особа
  •   — од 50.000 до 99.999 особа
  •   — од 100.000 до 999.999 особа
  •   — 1.000.000 особа и више

Напомене

уреди
  1. ^ Подразумева становништво насељеног места које је седиште града.
  2. ^ Подразумева становништва свих насељених места на територији града.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије Архивирано 2008-01-03 на сајту Archive.today, Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
  2. ^ „Закон о територијалној организацији Републике Србије” [Law on the Territorial Organisation of the Republic of Serbia]. Службени гласник Републике Србије (129): 3—41. 2007. ISSN 0353-8389. 
    „Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије” [Law on the Amendment of the Law on the Territorial Organisation of the Republic of Serbia]. Службени гласник Републике Србије (18): 32—34. 2016. ISSN 0353-8389. 
  3. ^ „Уредба о управним окрузима” [Regulation on Administrative Districts]. Службени гласник Републике Србије (15): 3—6. 2006. ISSN 0353-8389. 
  4. ^ Law on Territorial Organization and Local Self-Government (на језику: српски), Parliament of Serbia, Архивирано из оригинала 2011-05-13. г. 
  5. ^ „Konačni rezultati - Nacionalna pripadnost | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2025-05-27. 
  6. ^ Mijušković, Miroljub (13. 8. 2012). „Petrovaradin traži pravu opštinu”. politika.rs (на језику: српски). Приступљено 22. 3. 2017. 
  7. ^ „Skupština Novog Sada izglasala novi Statut, ukinute opštine Petrovaradin i Novi Sad” [The Assembly of Novi Sad voted on the new Statute, the municipalities of Petrovaradin and Novi Sad were abolished]. Danas. 2019-03-25. 
  8. ^ „ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА СТАТУТА ГРАДА УЖИЦА” (PDF). graduzice.org (на језику: српски). Службени лист града Ужица. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 22. 3. 2017. 
  9. ^ „Coordination Centre of Federal Republic of Yugoslavia and Republic of Serbia for Kosovo and Metohija”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2012. г. Приступљено 2008-02-23. 
  10. ^ UNHCR: 2002 Annual Statistical Report: Serbia and Montenegro, p. 9
  11. ^ „USCR: Country Information: Yugoslavia”. 29. 10. 2004. Архивирано из оригинала 29. 10. 2004. г. Приступљено 29. 8. 2017. 
  12. ^ „Закон о територијалној организацији Републике Србије: 129/2007-3, 18/2016-32, 47/2018-26, 9/2020-32 (др. закон)”. pravno-informacioni-sistem.rs. 29. децембар 2007. Приступљено 27. 5. 2025. 
  13. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 22. 6. 2023. 
  14. ^ „Општине и региони у Републици Србији 2021.” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 19. 12. 2022. 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_градова_у_Србији&oldid=30010428”