Википедија

Списак насељених острва у Хрватској

списак на Викимедији

У хрватском делу Јадранског мора налази се 718 острва, 389 хрида и 78 гребена,[1] што хрватски архипелаг чини највећим у Јадранском мору и другим по величини у Средоземном мору, након грчког архипелага.[2]

Мапа Хрватских острва у Јадранском мору

Према подацима из 2021. године, од 718 острва, само 50 је насељено у смислу да бар једна особа живи на том острву.[3] Неки извори указују да Хрватска има 67 насељених острва,[4] рачунајући она која имају насеље,[1] али је око 20 од њих изгубило све своје стално становништво услед пада броја становника на свим хрватским отоцима због недовољне економске активност.[5]

Острва на Јадрану су била насељена барем од времена античке Грчке. На пример, Хвар је већ био насељен између 3500. пре нове ере и 2500. пре нове ере,[6] а Дионисије I из Сиракузе је основао колонију на Хвару и Вису у IV веку пре нове ере.[7] Комбинована острвска популација је достигла свој врхунац 1921. године, са 173.503 становника, а у наредним деценијама је опадала. Године 1981. било је становника на нивоу пре 1850-их година[4]. Тренд депопулације је преокренут тек 1990-их, када је попис из 2001. године забележио популацију од 122.418, у односу на 110.953 колико их је било 1991. године.[1]

Међутим, подаци из 2021. године показују пад укупног броја становништва. Према тим подацима, на острвима је живело 120.437 особа. Највише, њих 19.916 живело је на острву Крк.[8]

Главне индустрије на острвима су пољопривреда, риболов и туризам. Пољопривреда острва је првенствено посвећена виноградарству и маслинарству. Локална економија је релативно неразвијена, а трошкови живота су за 10 до 30% већи него на копну,[4] па хрватска влада својим Законом о острвима (хрв. Zakon o otocima) пружа разне врсте подршке и заштите како би стимулирала економија острва, укључујући ненаплаћивање путарине на мостовима и обезбеђивање снижених или бесплатних карата за трајект за острвљане.[9]

Острва

уреди
 
Лука Хвар града, на острву Хвар
 
Обална линија острва Брач
 
Архипелаг Корнати
 
Шума и језеро на острву Мљет
 
Историјски центар града Раб, на острву Раб
 
Виноград на острву Вис
 
Лето на острву Крапањ
 
Ветроелектрана на острву Паг
Легенда о густини насељености
   0 to 10/km2
10 to 50/km2
50 to 100/km2
100 to 150/km2
>150/km2
Бр.[note 1] Острво Жупанија Популација Површина (у km2)[3] Густина насељености (/km2)
1 Крк Приморје-Горски Котар 19916 405.78 49.08
2 Корчула Дубровник-Неретва 14594 276.03 52.87
3 Брач Сплит-Далмација 13825 394.57 35.04
4 Хвар Сплит-Далмација 10678 299.66 35.63
5 Раб Приморје-Горски Котар 8339 90.84 91.80
6 Паг Лика-Сењ и Задар 8268 284.56 29.06
7 Лошињ Приморје-Горски Котар 7087 74.68 94.90
8 Угљан Задар 5666 50.21 112.85
9 Чиово Сплит-Далмација 5257 28.8 182.53
10 Муртер Шибеник-Книн 4628 18.6 248.82
11 Вис Сплит-Далмација 3287 90.26 36.42
12 Вир Задар 3045 22.38 136.06
13 Пашман Задар 2884 63.34 45.53
14 Црес Приморје-Горски Котар 2849 405.78 7.02
15 Шолта Сплит-Далмација 1975 58.98 33.49
16 Дуги Отох Задар 1691 114.44 14.78
17 Мљет Дубровник-Неретва 1062 100.41 10.58
18 Ластово Дубровник-Неретва 747 46.87 15.94
19 Иж Задар 516 17.59 29.33
20 Шипан Дубровник-Неретва 476 15.81 30.11
21 Првић Шибеник-Книн 400 2.37 168.78
22 Силба Задар 344 14.98 22.96
23 Зларин Шибеник-Книн 293 8.19 35.78
24 Лопуд Дубровник-Неретва 278 4.63[10] 60.04
25 Колочеп Дубровник-Неретва 231 2.4[11] 96.25
26 Вргада Задар 209 3.7[12] 56.49
27 Молат Задар 190 22.82 8.33
28 Каприје Шибеник-Книн 186 6.97 26.69
29 Дрвеник Вели Сплит-Далмација 170 12.07 14.08
30 Крапан Шибеник-Книн 166 0.36[13] 461.11
31 Жирје Шибеник-Книн 147 15.06 9.76
32 Ист Задар 146 9.7[14] 15.05
33 Сусак Приморје-Горски Котар 139 3.8[15] 36.58
34 Дрвеник Мали Сплит-Далмација 119 3.3[16] 36.06
35 Олиб Задар 117 26.09 4.48
36 Иловик Приморје-Горски Котар 106 5.2[17] 20.38
37 Рава Задар 67 3.6[18] 18.61
38 Уније Приморје-Горски Котар 66 16.92 3.90
39 Премуда Задар 65 9.25 7.03
40 Зверинац Задар 55 4.2[19] 13.10
41 Сеструњ Задар 45 15.03 2.99
42 Ошљак Задар 35 0.3[20] 116.67
43 Бишево Сплит-Далмација 23 5.8[21] 3.97
44 Ривањ Задар 23 4.4[22] 5.23
45 Корнат Шибеник-Книн 14 32.3 0.43
46 Бабац 4 787.24 0.01
47 Веле Сракане Приморје-Горски Котар 4 1.15[23] 3.48
48 Мале Сракане Приморје-Горски Котар 2 0.61[24] 3.28
49 Светац / Св. Андрија 2 4.19[25] 2.095
50 Сушац 1 4.02[26] 4.02

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Бројеви у првој колони табеле означавају ранг сваког острва према укупној популацији.

Референце

уреди
  1. ^ а б в Hrvatski državni zavod za statistiku (2009). „Geographical and meteorological data” (PDF). Statistical Yearbook for 2009. Hrvatski državni zavod za statistiku. стр. 44. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-01-03. г. Приступљено 2011-10-09. 
  2. ^ Faričić, Josip (23. 2. 2006). „Hrvatski pseudo-otoci”. geografija.hr (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г. Приступљено 2009-02-26. 
  3. ^ а б Ostroški, Ljiljana, ур. (децембар 2015). Statistički ljetopis Republike Hrvatske 2015 (PDF). Statistical Yearbook of the Republic of Croatia (на језику: хрватски и енглески). 47. Zagreb: Državni zavod za statistiku. стр. 47. ISSN 1333-3305. Приступљено 27. 12. 2015. 
  4. ^ а б в Ministarstvo prostornoga uređenja, graditeljstvažavne imovine; et al. (фебруар 1997). „National island development programme” (PDF). Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-07. г. Приступљено 2011-06-29. 
  5. ^ Treglav, Bojan (1. 9. 2006). „Za otoke milijardu kuna godišnje!” (PDF). Vjesnik (на језику: хрватски). стр. 2—3. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 3. 2009. г. Приступљено 2006-10-02. 
  6. ^ „Povijest Hvara”. hvar.hr (на језику: хрватски). City of Hvar. Архивирано из оригинала 2016-10-28. г. Приступљено 2016-10-27. 
  7. ^ Hazel, John (2000). Who's who in the Greek world. Routledge. стр. 86. ISBN 0-415-12497-2. 
  8. ^ „jedinstveni registar otoka, otočića i hridi klasificiranih po vanjskim obilježjima i drugim parametrima bitnim za upravljanje, korištenje i čuvanje”. Registar otoka. 2021. Архивирано из оригинала 20. 01. 2025. г. Приступљено 26. 12. 2024. 
  9. ^ „The Islands Act (Refined Text)” (PDF). Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske. 8. 3. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 8. 2011. г. Приступљено 2009-03-20. 
  10. ^ „Otok Lopud, Dubrovnik” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  11. ^ „Koločep” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  12. ^ „Vrgada” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  13. ^ „The Brodarica - Krapanj Tourist Board”. Архивирано из оригинала 2006-09-08. г. Приступљено 2006-10-02. 
  14. ^ „Ist” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-08. г. Приступљено 2006-10-02. 
  15. ^ „Susak” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  16. ^ „Drvenik Mali” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  17. ^ „Ilovik” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  18. ^ „Rava” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  19. ^ „Zverinac” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2006-10-02. 
  20. ^ „Ošljak” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2012-03-30. г. Приступљено 2011-10-09. 
  21. ^ „Biševo” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  22. ^ „Rivanj” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-07. г. Приступљено 2006-10-02. 
  23. ^ „Vele Srakane” (на језику: хрватски). peljar.cvs.hr. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2006-10-02. 
  24. ^ Duplančić Leder, Tea; Ujević, Tin; Čala, Mendi (јун 2004). „Coastline lengths and areas of islands in the Croatian part of the Adriatic Sea determined from the topographic maps at the scale of 1 : 25 000” (PDF). Geoadria. Zadar. 9 (1): 5—32. doi:10.15291/geoadria.127  . Архивирано из оригинала 2020-03-10. г. Приступљено 2019-11-19. 
  25. ^ DUPLANČIĆ, TEA (2004). „COASTLINE LENGTHS AND AREAS OF ISLANDS IN THE CROATIAN PART OF THE ADRIATIC SEA DETERMINED FROM THE TOPOGRAPHIC MAPS AT THE SCALE OF 1 : 25 000”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2024.  line feed character у |title= на позицији 42 (помоћ)
  26. ^ Duplančić Leder, Tea; Ujević, Tin; Čala, Mendi (јун 2004). „Coastline lengths and areas of islands in the Croatian part of the Adriatic Sea determined from the topographic maps at the scale of 1 : 25 000” (PDF). Geoadria. Zadar. 9 (1): 5—32. doi:10.15291/geoadria.127  . Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 2019-12-26. 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_насељених_острва_у_Хрватској&oldid=29086710”