Списак религија

списак на Викимедији

Списак религија обухвата само једну од неколико могућих класификација. Пошто има веома пуно малих религија, од којих многе не могу бити потврђене као стварне, овај списак није потпун и коначан.

Иако је религију тешко дефинисати, један стандардни модел религије који се користи на курсевима религиологије дефинише је као:

[…] Систем симбола који делује на успостављање снажних, прожимајућих и дуготрајних расположења и мотивација код мушкараца формулисањем концепција општег поретка постојања и обухватањем тих концепција са таквом ауром чињеничности да расположења и мотивација изгледају јединствено реално.[1]

Критика индијског модела од стране Тулсидаса категоризовао је религију као „антрополошку категорију“.[2] Многе религије имају наративе, симболе, традиције и свете историје којима је циљ да живот осмисле или објасне порекло живота или универзума. Склоне су моралу, етици, верским законима или пожељном начину живота из својих идеја о космосу и људској природи.[3] Према неким проценама, постоји око 4.300 религија, цркава, деноминација, верских тела, верских група, племена, култура, покрета, којих ће у једном тренутку у будућности бити безброј.

Реч религија се понекад користи наизменично са „вером“ или „системом веровања“, али религија се од приватне вере разликује по томе што има јавни аспект. Већина религија има организовано понашање, укључујући свештеничке хијерархије, дефиницију онога што чини припадност или чланство, лаичке скупштине, редовне састанке или службе у сврху поштовања божанства или молитве, света места (било природна или архитектонска) или верске текстове . Одређене религије такође имају свети језик који се често користи у литургијским службама. Пракса религије такође може укључивати проповеди, обележавање активности бога или богова, жртвовања, светковине, празнике, транс, ритуале, обреде, церемоније, богослужења, иницијације, сахране, бракове, медитацију, зазивање, медијумство, музику, уметност, плес, јавну службу или друге аспекте људске културе. Религијска веровања су такође коришћена за објашњавање парапсихолошких феномена као што су искуства ван тела, искуства близу смрти и реинкарнација, заједно са многим другим паранормалним и натприродним искуствима.[4][5]

Неки академици који проучавају тај предмет поделили су религије у три широке категорије:

  • светске религије, термин који се односи на транскултурне, међународне вере;
  • аутохтоне религије, која се односи на мање верске групе специфичне за културу или нацију;
  • нови верски покрети, који се односи на недавно развијене вере.[6]

Једна савремена академска теорија религије, социјални конструкционизам, каже да је религија модеран концепт који сугерише да сва духовна пракса и богослужење следе модел сличнан аврамским религијама као оријентационом систему који помаже у тумачењу стварности и дефинисању људских бића.[7] Самим тим религија се, као концепт, непримерено примењивала на незападне културе које нису засноване на таквим системима или у којима су ти системи знатно једноставнији конструкт.

Религије Истока

уреди

Источноазијске религије

уреди

Религије пореклом из источне Азије, познате и као таоичке религије; то су таоизам, конфучијанство, шенизам (кинеска народна религија) и шинтоизам, као и религије и традиције повезане са њима и који потичу од њих.

Кинеске религије

уреди

Јапанске религије

уреди

Корејске религије

уреди

Вијетнамске религије

уреди

Индијске религије

уреди

Четири главне религије које су настале на индијском потконтиненту: хиндуизам, џаинизам, будизам и сикизам, као и религије и традиције повезане са њима и који потичу од њих.

Никаја (неисправно назван хинајана на Западу)
уреди
Навајана (необудизам)
уреди
Киратизам (непалски будизам)
уреди
Бакти покрети
уреди
Хинду филозофске школе
уреди
Неоведантски покрети
уреди

Блискоисточне религије

уреди

Религије настале на Блиском истоку; наиме зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам, као и религије и традиције повезане са њима, и пореклом од њих.

Источно хришћанство
уреди
Западно хришћанство
уреди
Остале хришћанске групе
уреди

Одређене хришћанске групе тешко је класификовати као „источне“ или „западне“. Многе гностичке групе биле су уско повезане са раним хришћанством, на пример, валентијанизмом. Иринеј је против њих писао полемику са становишта тадашње православне цркве.[12] Неке од ових група имају само површног додира са хришћанством.

Остале исламске деноминације и покрети
уреди
Нерабински јудаизам
уреди
Остале деноминације
уреди
Историјски јудаизам
уреди

Домородачке (етничке, народне) религије

уреди

Религије које се састоје од традиционалних обичаја и веровања појединих етничких група, оплемењене и прошириване хиљадама година, често без формалне доктрине.

Напомена: Неки следбеници не сматрају да су њихови начини „религија“, више воле друге културне термине.

Афричке религије

уреди

Алтајске религије

уреди

Аустроазијске религије

уреди

Аустронежанске религије

уреди

Индоевропске религије

уреди

Религије тајских народа и народа Миао

уреди

Тибето-бурманске религије

уреди

Уралске религије

уреди

Остале домородачке религије

уреди

Религије које се не могу класификовати ни као светске религије ни као традиционалне народне религије и обично су новијег настанка.

Нове етничке религије

уреди

Нове црначке етничке религије

уреди

Нове белачке етничке религије

уреди

Нове етничке религије америчких домородаца

уреди

Неохиндуистичке религије

уреди

Етнички неопаганизам

уреди

Синкретички неопаганизам

уреди

Пародијске религије и религије засноване на фикцији

уреди

Посттеистичке и натуралистичке религије

уреди

Остале нове религије

уреди

Историјске религије

уреди

Бронзано доба

уреди

Стари век

уреди

Остале категоризације

уреди

Према демографији

уреди

Према области

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ (Clifford Geertz, Religion as a Cultural System, 1973). 
  2. ^ (Talal Asad, The Construction of Religion as an Anthropological Category, 1982.)
  3. ^ „World Religions Religion Statistics Geography Church Statistics”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 5. 3. 2015. 
  4. ^ http://www.parapsych.org/base/about.aspx
  5. ^ „Key Facts about Near-Death Experiences”. Приступљено 5. 3. 2015. 
  6. ^ Harvey, Graham (2000). Indigenous Religions: A Companion. (Ed: Graham Harvey). London and New York: Cassell. Page 06.
  7. ^ Vergote, Antoine, Religion, belief and unbelief: a psychological study, Leuven University Press, 1997, p. 89
  8. ^ а б в Tattwananda, Swami (1984). Vaisnava Sects, Saiva Sects, Mother Worship (1st rev. изд.). Calcutta: Firma KLM Private Ltd. 
  9. ^ Dandekar, R. N. (1987). „Vaiṣṇavism: An Overview”. Ур.: Eliade, Mircea. The Encyclopedia of Religion. 14. New York: MacMillan. 
  10. ^ Lorenzen, David N. (1995). Bhakti Religion in North India: Community Identity and Political Action. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-2025-6. 
  11. ^ Radhakrishnan, Sarvepalli. Vol. 1-2. Indian Philosophy (1923) Vol. 1, 738 p. (1927) Vol. 2, 807 p. Oxford University Press.
  12. ^ „Irenaeus of Lyons”. Приступљено 5. 3. 2015.