Усамљени надгробник у Дренови
Усамљени надгробник у Дренови (општина Горњи Милановац) налази се на потесу Јевђовина у доњем делу села. Не зна се коме је и када подигнут.[1] По форми, споменик припада типу надгробних обележја на којима је евидентан утицај оријентално-исламске културе, а по стилским одредницама може се датирати у прву половину 19. века.
| Усамљени надгробник у Дренови | |
|---|---|
.jpg) Стари надгробни споменик „њиваш” на потесу Јевђовина у доњем делу Дренове. | |
| Опште информације | |
| Место | Дренова |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Споменик-усамљеник |
| Време настанка | 19. век |
Увод уреди
Усамљени надгробници уреди
Представљају посебну подгрупу старих надгробних обележја. Срећу се на најразличитијим местима — у шумама, крај путева, на ливадама и њивама ( „њиваши”), поред потока и река итд. У својој књизи Таковци Миленко С. Филиповић наводи да је све до половине 20. века постојало правило да се „на месту где га је затекла смрт сахрањује свако ко не умре природном смрћу”: утопљеници, самоубице, онај кога убије дрво, коњ итд, страдали од грома... „па и онај који погине од разбојника”. Без црквеног обреда нису сахрањиване само самоубице, већ и они који су гинули несрећним случајем.[2]
Опис споменика уреди
Тесаник правоугаоног облика има засек у „висини рамена” и заобљен кружни завршетак, чиме асоцира на људску фигуру. На темену стуба налази се испупчење неправилног облика. Комплексан мотив умноженог крста исклесан је на источној страни споменика. Са њим у спрези је кружница која својим зракастим урезима асоцира на симбол сунца, што све заједно носи јасну симболику васкрсења.[3] Полеђина и бокови споменика су без уреза, осим кратког натписа на јужној страни.
Материјал, димензије, стање уреди
Споменик је исклесан од жутог пешчара. Димензије износе 90х40х22 cm. Порозан камен готово је у потпуности прекривен различитим врстама лишајева.
Натпис уреди
С јужне стране стуба, ситним „предвуковским” словима урезан је делимично читљив натпис:
- ЗА СПОМЕН / ДЕТЕ РАБ / БОЖЈИ ОСТА / ТУНА.[1]
Галерија уреди
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце уреди
- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 165. ISBN 978-86-519-0181-5.
- ^ Филиповић, Миленко С. (1972). Таковци: етнолошка посматрања. Београд: Српски етнографски зборник САНУ, књ. 34. стр. 170.
- ^ Дудић 1995, стр. 101
Литература уреди
- Филиповић, Миленко (1972). Таковци: етнолошка посматрања, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 34, Београд.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13. стр. 101. ISBN 978-86-07-00900-8.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак.
- Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
- Саша, Савовић. Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. ISBN 978-86-519-0181-5.. 2009. ISBN 978-86-82877-29-5.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.