Споменик Интернационалним бригадама
Споменик Интернационалним бригадама формираним у Шпанији налази се у Карађорђевом парку, у београдској општини Врачар. У близини је и улица Интернационалних бригада.
| Споменик Интернационалним бригадама формираним у Шпанији – Београд | |
|---|---|
 Споменик Интернационалним бригадама формираним у Шпанији – Београд | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Врачар |
| Време настанка | 1956 |
Карактеристике споменика уреди
Споменик чини стилизована плоча од белог камена, са знаком са заставе Интернационалних бригада и натписом: „Интернационалне бригаде формиране су у Шпанији 1936. године, од добровољаца из 53 земље, који су притекли у помоћ херојском шпанском народу у његовој борби против фашистичке агресије. Оне су биле најлепши пример међународне солидарности и пролетерског интернационализма. У њиховим редовима било је преко 1700 југословенских добровољаца од којих је 800 оставило своје животе на бојним пољима Шпаније. Ову плочу подиже Савез бораца НОРЈ у част 20 годишњице формирања првих јединица интернационалних бригада, Београд 28.10.1956. године.“ (фотографија).[1]
Историја уреди
Пет година Друге шпанске републике, конституисане 1931. године, протицало је у сталним сукобима републиканских партија и ултрадесничарских и фашистичких странака, а сукоби су кулминирали 1936. године, када генерали Мола, Санхурто и Франко дижу буну против легално изабране владе Републике. Започиње шпански грађански рат, уз подршку Хитлерових и Мусолинијевих снага, с једне стране и Совјетског Савеза и Мексика, са друге стране, уз све веће учешће добровољаца из више од педесет земаља са свих континената. Међутим, ни ове интернационалне бригаде нису успеле да спрече победу Франка и пораз Републике 1938. године, када је донета одлука о престанку ангажовања свих страних учесника из шпанског сукоба и повлачењу интернационалних бригада. Преживели југословенски борци интернационалних бригада прошли су кроз логоре и затворе у Француској, учествовали у покретима отпора у Француској и другим земљама окупиране Европе, а један број је успео да се врати у Југославију, где су учествовали у НОБ-у. Заклетва добровољаца „Шпанских бораца“ је гласила: „Ја сам овде, јер сам добровољац и даћу ако буде потребно и последњу кап своје крви за слободу Шпаније и слободу целог света“[2]
Референце уреди
- ^ „BEOGRADSKI PARKOVI 7 – KARAĐORĐEV PARK”. rentastan.com. Приступљено 13. 3. 2020.
- ^ „U ČAST ŠPANSKIH BORACA” (PDF). muzej-jugoslavije.org. Приступљено 13. 3. 2020.
