Википедија

Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту

Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту је новоизграђено спомен обележје са именима погинулих совјетских војника у нишком инциденту 7. новембра 1944 године, изграђен 2015. године испред Логора Црвени крст у Нишу, Спеменик је постављен на месту уклоњене некадашње пирамидалне плоче са уклесаним именима погинулих војника и њиховим посмртним остацима, након Титовог сукоба са Информбироом.[1][2][3]

Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту
Споменик совјетским војницима
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаЦрвени Крст
Држава Србија
Време настанка1944. / 2015.
Тип културног добраспоменике културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.ni.rs

Догађаји који су претходили спомен обележју уреди

Повод за изградњу споменика био је Нишки инцидент — оружани сукоб између савезничких снага, Црвене армије и америчке авијације.[4] Инцидент се догодио 7. новембра 1944. године, убрзо по ослобођању Ниша, у коме су биле смештене снаге Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије.[5] Тога дана изненада је авијација САД напала град Ниш, а потом и колону возила Црвене армије која се кретала друмом Ниш — Алексинац.[6][7]

Званична верзија америчких војних власти је да је дошло до грешке и пријатељске ватре.[8]

Последице овог напада су неколико десетина мртвих и рањених међу војницима, али и међу цивилима. Материјална штета је такође била значајна. Убрзо је настала ваздушна борба у којој су оборена три америчка и три совјетска авиона.[9][10]

Списак погинулих војника Црвене армије 7. новембра 1944. на путу од Ниша до Алексинца.[4]

Официри

  • КОТОВ ГРИГОРИЈ ПЕТРОВИЧ — Генерал-лајтнант, рођ. 1902. у Разанску
  • НАЗДАРОВ АЛЕКСЕЈ МИХАИЛОВИЧ — Гардијски поручник, рођ. 1919. у Влкому
  • НАУМОВ ГРИГОРИЈ НИКОЛАЈЕВИЧ — Гардијски мајор, рођ. 1898. у Уроженецу код Санкт Петерсбурга
 
Списак црвеноармејаца на спомен обележју

Подофицири

  • КОВАЛЕНКО СЕМЕНА ПИМЕНОВИЧ — Водник, рођ. 1901. у Алтабскипу
  • КОЗЛОВ МИХАИЛ ИВАНОВИЧ — Водник-шофер, рођ. 1922. у Вологодскасу
  • ЛАЗУТКИН СЕРГЕЈ ИВАНОВИЧОСТАПЕНКО НИКОЛАЈ ИВАНОВИЧ — Старији водник, рођ. 1921. у Сумскаји
  • ПОМЕЛЈУК РОМАНА ПАНТЕЛЕВИЧ — Водник, рођ. 1911. у Виницкасу
  • ФИЛАТОВ КОРНЕЈ УЛЈАНОВИЧ — Старији водник, рођ. 1898. у Смоленску
  • ЧЕРНЕНКИЈ ФЕДОТ ФЕДОРОВИЧ — Млађи водник, рођ. 1922. у Свекаји

Прво спомен обележје уреди

Тела погинулих совјетских пилота у нишком инциденту у пратњи војника из 13. корпуса НОВЈ на свечаном чину сахране положена су у заједничку гробницу удаљену око 90 метара од главног улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор на Црвеном Крсту, поред жичане ограде, која је делила логорску улазну стазу и суседну коњичку касарну „Стеван Синђелић”.[4]

Ова локација је изабрана зато што су совјетски пилоти, по осолобођењу Ниша 14. октобра 1944. (због близине нишког аеродрома) били смештени у просторијама бившег логора на Црвеном крсту.

На гробном месту био је постављен споменик у виду пирамидалне плоче на којој је био уклесан текст следеће садржине:[11]

1922 — 1944

ЛЕТЧИКИ — ИСТРЕБИТЕЛИ

Л-Т КРИВОНОГИХ — МЛ ЛТ ШИПУЛЈА

ДМИТИЈ — ВИКТОР

ПЕТРОВИЧ — МИТРОФАНОВИЧ

ПОГИБЛИ В ВОЗДУШНОМ БОЈУ ЗА НАШУ ВЕЛИКУ РОДИНУ 7.11.1944.

Уклањање спомен обележја уреди

Споменик погинулих совјетских пилота дуго време су обилазили грађани и сељаци Ниша и околине, полажући цвеће и венце, све до:

Почело се са уклањањем Стаљинових, Молотовљевих портрета и портрета истакнутих ратних генерала и маршала, а наставило се са уклањањем споменике и спомен-обележја палим црвеноармејцима. Тако се на удару нашло и спомен обележје погинулим Совјетима у нишком инциденту.[4]

Иницијатива за изградњу новог спомен обележја уреди

Идеја да се нишки инцидент, достојно обележи једним пригодним спомеником, потекла је од историјског одељења Народног музеја у Нишу, поводом 70-те годишњице овог историјског догађаја. Историчари овог одељења до архивског материјала о првобитним гробним местима сахрањених совјетских пилота 7. новембра 1944. године дошли су након сређивања документације концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу. Мали број нишлија знао је да су погинули совјетски ваздухопловци сахрањени на улазу у сам логорски комплекс, и да су им Нишлије гробове одржавали све до почетка сукоба са Информбироом, када су они уклоњени и премештени у Јагодину.[4]

Како би се шира руска јавност подробније упознала са овим догађајем историчари Народног музеја Небојша Озимић и Александар Динчић, у склопу своје свакодневне едукативне активности упознавали су људе са историјским дешавањима у прошлости, везеаним за нишки инцидент 1944. Након једног од предавања ових историчара, Српско-руски хуманитарни центар у Нишу изразио је жељу да се на истом месту (где су сахрањени совјетски пилоти) подигне споменик на којем ће бити исписана имена погинулих совјетских војника, и тако обнови спомен обележје посвећено свим жртвама нишког инцидента.

Редослед активности

Дана 14. октобра 2014. године, испред логорског комплекса Црвени Крст прво је положен камен-темељац за споменик посвећен погинулим војницима у нишком инциденту, са циљем да свечано буде откривен зна 70-ту годишњицу од победе над фашизмом и нацизмом у Европи. На позлаћеној спомен плочи, исписане су следеће речи:[4]

Новоизграђени споменик је свечано откривен 9. маја 2015. године, на Дан победе над фашизмом.

Изглед споменика уреди

Споменик тежак 38 тона направљен је од црвеног гранита. У облику је звонаре са месинганим звоном на врху и постаментом на коме је рељефна плоча са именима погинулих совјетских војника.

  • Спомен обележје страдалим црвеноармејцима у Нишу 7. новембра 1944.
  •  
    Споменички комплекс
  •  
    Натпис на споменику
  •  
    Постамент споменика
  •  
  •  

Извори уреди

  1. ^ Да се не заборави – споменици и спомен обележја народноослободилачког рата, Народни музеј Ниш, 1968
  2. ^ Златковић Србислав, Др Васев Цветан, Др Видаковић Гаврило, Димитровград 1877-1945, Институт за савремену историју, Бе-оград, 1989.
  3. ^ История на Отечествената Война на България 1944-1945, том Втори (Участието на България в разгромяването на немско-фашистките войски на Балканите (септември-ноември 1944 г.), Иститут за военна история при Генералния щаб на Българската народна амрия, София, 1982
  4. ^ а б в г д ђ Александар Динчић, Бојана Симовић, Нишки инцидент, Нишки културни центар 2016.
  5. ^ Драгољуб Ж.Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941-1944, Ниш, 1998, 171-177.
  6. ^ Централни архив у Москви РФ, ф. 866 нап, оп. 223502, д.3. Извештај добијен захваљујући Руском хуманитарном центру у Нишу.
  7. ^ А. Тимофејев, Руси и Други светски рат у Југославији (Утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941-1945), Београд, 2010.
  8. ^ Драгољуб Ж.Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941-1944, Ниш, 1998. стр.161
  9. ^ Сећање Бранка Поповића на догађаје у Нишу од 14. октобра до 11. новембра 1944. године – изјава у студијском материјалу историјског одељења Народног музеја у Нишу.
  10. ^ Лист Политика од 10. новембра 1944. године, Београд, број 11810, 5
  11. ^ Народни музеј Ниш, Збирка предмета и докумената заточеника логора на Црвеном крсту. Препис оригиналног натписа на споменику погинулим совјетским ваздухопловцима у борби са америчким пилотима, 7. XI 1944. године.

Литература уреди

  • Душко Грбовић, У данима ослобођења: О спомен-костурници бораца Црвене армије, Лист „Нови пут” од 16. октобра 2013. године.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменик_совјетским_војницима_страдалим_у_нишком_инциденту&oldid=27013376”