Споменица на рат 1885−1886 године

споменица Краљевине Србије

Споменица на рат 1885−1886 године је установио Краљ Србије Милан Обреновић 19. фебруара 1886.

Споменица на рат 1885−1886 године
Додељује
Краљевина Србија
Ратни периодСрпско-бугарски рат (1885)
Установљен19. фебруар (ст. кл) 1886.

Ова је споменица крст од преованог гвожђа, средина црно офарбана а ивице светло полиране. С лица у средини, у округлом удубљеном медаљону, налази се узвишена шестокрака звезда са зраковима; на хоризонталним краковима крста налазе се ратне године 1885−1886; на наличју у медаљону налазе се војни емблеми.

На споменицу су имали право сви официри и војници активне војске и II позива, који су у рату учествовали или су били мобилисани, и сва цивилна лица која су на бојишту вршила војну службу.[1]

Изглед уреди

Споменица на рат 1885−1886 године је облика топовског крста (de), од гвожђа, кована са ушицом као и споменице српско-турских ратова. Распон кракова крста је 42 милиметра. У аверсу, у кружном средишњем медаљону, је приказана композиција двеју канелираних шестокраких звезда, једна преко друге, које тако образују једну дванаестокраку звезду. У водоравним крацима крста су године „1885” у левом и „1886” у десном. У реверсу медаљона су ратни трофеји — укрђштене две заставе, две пуште са бајонетима и две топовске цеви. Кракови крста су лакирани црном бојом, а ивице, године и декоративни елементи су сјајно полирани.[2][3]

Трака за споменицу је црне боје, са танким црвеним пругама на ивицама траке. Ширина траке је 28 милиметара, у складу са законским текстом, и дугуљаста, са ушивеним карабинером за качење одличја на полеђини, слично Сребрној медаљи за храброст из овог рата. Но, осим овакве траке, супортно са прописом, постојане су и траке ширине 32 и 40 милиметара, а савијене у троугао.[2][3] Постојане су и минијатуре споменица на рат 1885−1886.[4]

Суморан изглед споменица дугује чињеници да је Србија у овом рату претрпела тежак војни и политички пораз, због чега је, као напоменуто, споменица популарно названа „Крст срама”.[3]

Повеља уреди

Уз споменицу се додељивао „декрет”, штампан у Фото-литографској радионици Главног ђенералштаба, на једном листу тврде хартије.[2][4][5]

На левој страни декрета, на каменом постаменту са два тосканска полустуба, стоји лик жене — алегорија Краљевине Србије. Обучена је у тунику са украсним појасом и хермелинским плаштом. На грудном делу тунике, иѕмеђу фибуле и појаса, извезен је српски тетаграм. На глави носи ловоров венац. Левом руком подиже ловоров венац и гледа нагоре, док десном руком придржава необарокни штит, на коме је мали српски државни грб, ослоњен на постоље. Иза Србије се помаља обрис великог белог двоглавог орла, у стилу „пламене готике” — како истичу Стевовић и Кнежевић. Изнад лебди хералдичка краљевска круна са перпендулијама. Србија, као напоменуто, стоји на каменом постаменту на ком се, између полустубова, у овалну налази монограм краља Милана Обреновића — „М” са римским „I” изнад. Око постамента се обавијају ловорове и храстове гране. На траверѕни иѕнад овала су исписане ратне године „1885—1886”.[2]

На мањем постаменту, који је десно од великог на ком стоји Србија, је биста кнеза Михаила у десном профилу. Још мало удесно од бисте је приказ огњишта из ког се дими вечни пламен. Дим се пење нагоре и претвара у ловорову грану, која затвара текст повеље. Десно од вечног пламена је приказ брда, на чијем врху се виде остаци средњовековног утврђења, које према наводима Стевовића и Кнежевића, подсећа на на град „Порче од Авале” Жрнов. Испод великог постамента је натпис „Фото-литографска радионица Главног Ђенералштаба”, без потписа аутора.[6]

Повељу, атрактивног изгледа,[4] је, судећи према детаљима са ње — тетаграму на грудима алегорије Србије и бисти кнеза Михаила, истичу двојица истраживача, једино могао да нацрта или инспирише само Анастас Јовановић.[7]

Израда и набавка уреди

Галерија уреди

Референце уреди

Литература уреди

Књиге, зборници и каталози уреди

Часописи уреди

Спољашње везе уреди