Отворите главни мени

Београд је знаменит европски град који се налази на рту изнад ушћа реке Саве у Дунав. Београд је град који је током свог дугог постојања претрпео велики број сукоба и битака на својим бедемима, често рушен и поново грађен, један је од најстаријих градова Европе. Током своје дуге историје, Београд је настајао и мењао се заједно са својим градитељима и освајачима. Свако од њих оставио је неизбрисив траг на Београд који се може видети кроз уметност, културу или архитектуру.[1]

Садржај

Београдска тврђава и КалемегданУреди

Историјски догађаји који су се одвијали око Београда, као и његов природни положај, Калемегдан издвајају као главни мотив Београда. Калемегдан се простире између Булевара војводе Бојовића, улица Тадеуша Кошћушка и Париске, од фабрике Беко до Пристаништа.[2]

ПобедникУреди

Рад вајара Ивана Мештровића који је постављен 7. и 8. октобра 1928. године у част десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Скулптура је првобитно требало да буде део чесме на Теразијама, али због отпора јавности да се нага мушка фигура постави у центру града, она је постављена тек годину дана касније на месту на коме се и данас налази. Победник се налази на крајњем западном углу Горњег града Београдске тврђаве. Победник је данашњи симбол Београда.[3]

Споменик деспоту Стефану ЛазаревићуУреди

Први српски владар који је Београд начинио својом престоницом био је деспот Стефан Лазаревић, син и наследник кнеза Лазара. Тврђаву коју је затекао у рушевинама одмах по преузимању града почео је да обнавља градећи бедем са већим бројем кула као и пристаниште на дунавској обали код данашње Небојшине куле.[4]

Храм рођења Пресвете БогородицеУреди

Црква Ружица је добила име по народној песми Диоба Јакшића у којој се под тим именом помиње једна средњовековна црква на Београдској тврђави. Ова црква је у Првом светском рату јако оштећена и потпуно је реконструисана између два светска рата.

Испред улаза у цркву налазе се два српска ратника изливена у бронзи, где један представља средњовековног витеза, а други српског војника из Првог светског рата. Иконостас је насликао калуђер Рафаило Момчиловић. Зидне композиције из живота Богородице и портрете српских истакнутих људи као што су Александар и Петар Карађорђевић, насликао је руски сликар Андреј Биценко. Црква Ружица је најстарија црква у Београду.[5]

Црква свете ПеткеУреди

Зидање цркве почело је 1935. године, изнад извора за који се сматра да је чудотворан. Саграђена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. За време, српске деспотовине, по предању, овде се налазила црквица са моштима Свете Петке. У Србији је култ Свете Петке поштован још од 1398. године када је деспот Стефан Лазаревић мошти Светитељке пренео из Крушевца у Београд.[6]

Уметнички павиљон Цвијета ЗузорићУреди

Уметнички павиљон Цвијета Зузорић подигнут је по идеји Бранислава Нушића. Као први наменски изложбени простор у Београду имао је значајну улогу у ликовном животу између два светска рата. У павиљону су организоване, поред редовних јесењих и пролећних изложби, и прве ретроспективе наших познатих уметника као што су Ђура Јакшић, Надежда Петровић и други.[7]

Стари БеоградУреди

Улицама Кнез Михаиловом, Париском, Кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Косанчићевим венцем, Краља Петра I, Вука Караџића, Обилићевим венцем, Змај Јовином, Студентским тргом, Узун Мирковом, Улицом краља Петра I, Рајићевом...шетамо се Старим Београдом.[3]

Библиотека града БеоградаУреди

Градска библиотека налази се у овој згради од 1987. године. Ова зграда је изграђена око 1867. године као најмодернији хотел у Београду, Српска круна. Посебно је занимљива римска дворана где су уклопљени остаци античких здања у савремено ткиво града.[3]

 
Библиотека града Београда

Српска ПатријаршијаУреди

Зграда Патријаршије се налази на месту некадашње старе Митрополије из 18. и 19. века. Подигнута је 1934—1935. године по пројектима архитекте Виктора Лукомског. Главна фасада Патријаршије украшена је грбом Српске патријаршије и мозаичном композицијом Светог Јована Крститеља. У згради се налази библиотека Патријаршије и Музеј Српске православне цркве који је основан 1854. године.[8]

Саборни храм Светог арханђела Михаила - Саборна цркваУреди

Саборна црква изграђена је на месту старе цркве из 18. века по плановима Франца Јанкеа и А. Ф. Кверфелда у периоду од 1837. до 1840. године. Иконостас је израдио Димитрије Петровић, а композиције на зидним сводовима Димитрије Аврамовић. У цркви се налазе мошти цара Уроша као и Милана, Милоша и Михаила Обреновића.[9]

Конак кнегиње ЉубицеУреди

Конак кнегиње Љубице саграђен је између 1829. и 1830. године по идеји и под надзором Хаџи-Николе Здравковића и представља пример најрепрезентативније грађанске архитектуре прве половине 19. века. Данас у овом конаку Музеј града Београда излаже стилски намештај, предмете примењене уметности и портрете историјских личности 19. века. Конак је био званична кнежева резиденција. Међутим, опрезни кнез Милош ретко је боравио у овој згради. Кнез је више боравио у Топчидеру, а кнегиња Љубица са синовима Миланом и Михаилом се уселила у конак.[9]

Народна библиотекаУреди

Народна библиотека налазила се на Косанчићевом венцу и уништена је приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Тада је неповратно уништено око 300000 штампаних и 1500 средњовековних рукописних књига, богате збирке докумената, мапа, слика, као и личне библиотеке Вука Караџића, Ђуре Даничића и других.[10]

Библиотека и Музеј града БеоградаУреди

Библиотека и Музеј града Београда као јединствена установа основани су 1929. године. У зграду у Змај Јовиној улици уселили су се 1935. године. пошто ју је Београдска општина откупила од породице Вучо. Ова зграда постаје сувише тесна за све збирке па се као посебне организације издвајају Библиотека, Музеј и Историјски архив града Београда. Музеј града Београда истражује и приказује целокупну историјску прошлост Београда. Музеј у свом саставу има низ мањих музеја меморијалног карактера.

Зграда Српске академије наука и уметностиУреди

Ова зграда саграђена је на земљишту које је поклонио кнез Михаило Обреновић у периоду од 1923. до 1924. године по пројектима архитеката Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића. На врху зграде доминира скулптура грчке богиње победе и успеха, Нике. Лево и десно од богиње победе Нике налазе се две фигуре жена са децом које симболизују будућност. У оквиру ове репрезентативне грађевине, поред неколико одељења делују и три установе од посебног значаја: Архив САНУ, Библиотека САНУ и Галерија САНУ.

Капетан Мишино здањеУреди

Најбогатији Србин свога времена (у једном тренутку је његова имовина била скоро осам пута већа од укупног буџета Кнежевине Србије) Дунавски капетан Миша Анастасијевић градио је ово здање као будући двор за своју ћерку и зета Ђорђа, братанца Александра Карађорђевића. Ова зграда изграђена је 1863. године у стилу романтизма као репрезентативна, монументална палата, по плану архитекте Јана Неволе. У посебно обликованим нишама постављене су фигуре Минерве и Аполона.

КоларацУреди

Задужбина Илије Милосављевића Коларца одржава висок ниво предавачке и издавачке делатности од свог оснивања до данас. Популарни Коларац познат је по центру за наставу страних језика и Центру за музику. Посебно је позната Концертна сала по акустичности, и данас најбоља у Београду. Ова зграда подигнута је 1924. године по пројектима музички образованог архитекте Петра Бајаловића. Средства за изградњу овог здања су из заоставштине Илије Милосављевића Коларца, трговца и народног добротвора, који је цело своје имање наменио подизању Српског универзитета.

Дорћол и београдски ртУреди

Зграда РеалкеУреди

Ова зграда саграђена је првенствено као дом Цветка Рајовића, управитеља београдске вароши, у периоду од 1837. до 1838. године по плановима Франца Јанкеа. Ова зграда је више пута мењала намену, а данас се у њој налази Педагошки музеј који је основан 1896. године и један је од три најстарија музеја у Србији. У музеју је стална поставка Десет векова српске школе и обухвата период од 9. века до 1914. године.

Етнографски музејУреди

Етнографски музеј садржи предмете и документарну грађу о народној култури Србије, као и бивших југословенских република.

Доситејев лицејУреди

У овом објекту је била смештена прва просветна установа у Србији Велика школа, а њен оснивач је био Доситеј Обрадовић. Ова грађевина је једна од најстаријих стамбених објеката у Београду. Изграђена је крајем 18. века.

Музеј Вука и ДоситејаУреди

У овом музеју се налазе претежно материјали из Вукове заоставштине, док су после пропасти Првог српског устанка личне ствари као и материјали о Доситеју готово у потпуности разнесени.

Трг Републике и СкадарлијаУреди

Народно позориштеУреди

Ово позориште је саграђено одлуком кнеза Михаила Обреновића и темељ Народног позоришта је поставњен 19. августа 1868. године. Прва представа Посмртна слава кнеза Михаила Обреновића, од Ђорђа Малетића била је изведена 30. октобра 1869. године. Сала је имала 714 седишта и била је осветљена гасним осветљењем, до тада непознатим у Београду.

 
Народно позориште

Споменик кнезу МихаилуУреди

Споменик кнезу Михаилу је бронзана фигура висока 11 а дуга 8 метара. Са стране на постољу је приказана предаја кључева Београдске тврђаве кнезу Михаилу. Десна рука кнеза Михаила је управљена према Призрену. Рељефне сцене из српске историје и имена градова задобијених од Турака за време владавине кнеза Михаила налазе се на постаменту. За овај споменик је везана једна легенда која се и данас прича. Легенда каже да је један шегрт приликом откривања споменика узвикнуо: "А где му је капа? Јаше на коњу гологлав!" Због ове примедбе, кажу да је Паци извршио самоубиство. Међутим, истина је да је Паци отишао у родну Фиренцу, одакле је послао једно дирљиво писмо са овим детаљем: "Ганутим срцем полазим из ове мале вароши, из овог красног средишта младе али витешке краљевине, посестриме моје отаџбине. Талијан сам душом и осећањем а срцем одушевљени Србин".

 
Споменик кнезу Михаилу

Народни музејУреди

Народни музеј је најстарија музејска установа у Србији. Збирке музеја чувају преко 400 000 археолошких и историјско-уметничких предмета. Поред осталог, Народни музеј чува и Мирослављево јеванђеље из 12. века , највреднији споменик српске културе , који је и званично добио епитет најлепшег ћириличног рукописа на свету и налази се под заштитом УНЕСКО програма Памћење света.

 
Народни музеј у Београду

Споменик Бранислав Нушић|Браниславу НушићуУреди

Бронзана статуа комедиографа, приповедача, путописца, дипломате и новинара, у стојећем ставу, са полуцилиндром на глави и штапом у левој руци, висока је 280 центиметара.

Кућа Николе ПашићаУреди

Године 1893. ову кућу је купио политичар и државник Никола Пашић и у њој је живео до смрти 1926. године. Данашњи изглед кућа је добила 1921. године. Значај ове куће је пре свега што је била дом знамените личности али је истовремено и документ начина живљења богате грађанске породице.

Чукур чесмаУреди

Чукур чесма је спомен на догађаје од 3. јуна 1862. године када су на овом месту избили сукоби између српских шегрта и турских војнка око точења воде. Том приликом је тешко рањен српски дечак, шегрт Сава, што је довело до конфликта ширих размера, па и бомбардовања Београда од стране Турака са Београдске тврђаве.

Храм Светог Александра НевскогУреди

За време боравка руског добровољачког корпуса 1876. године генерала Черњајева јавила се прва идеја о изградњи цркве на Дорћолу. Покретна војничка капела посвећена руском свецу Александру Невском је тада донесена у Београд. По завршетку Српско-турских ратова целокупна опрема капеле поклоњена је Београду и на том месту 1929. године подигнута је данашња црква.

Кућа Ђуре ЈакшићаУреди

Кућа Ђуре Јакшића, књижевника и сликара налази се у Скадарској улици. Споменик Ђури Јакшићу је седећа фигура од бронзе испред његове куће. Рад је вајара Јована Солдатовића и постављен је 1990. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Ћировић 2004, стр. 8
  2. ^ Ћировић 2004, стр. 48
  3. 3,0 3,1 3,2 Ћировић 2004, стр. 74
  4. ^ Ћировић 2004, стр. 59
  5. ^ Ћировић 2004, стр. 61
  6. ^ Ћировић 2004, стр. 62
  7. ^ Ћировић 2004, стр. 67
  8. ^ Ћировић 2004, стр. 76
  9. 9,0 9,1 Ћировић 2004, стр. 77
  10. ^ Ћировић 2004, стр. 79

ЛитератураУреди

  • Ћировић, Љубица (2004). Водич кроз Београд. Београд: Креативни центар.