Отворите главни мени
Спомен-подручје Јасеновац

Спомен-подручје Јасеновац је меморијални комплекс посвећен жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац. Комплекс је основан 1968. године.

ИсторијаУреди

Приликом повлачења у прољеће 1945. године, усташе су за собом спалиле и уништиле већи део докумената о злочинима.[1] Југословенске власти су по завршетку Другог свјетског рата сравниле са земљом остатке логора.[2] После тога, простор бившег логора углавном је зарастао у шикару и коров.

Крајем 1950-их, предузети су први кораци за уређење простора. У извештају Конзерваторског завода НР Хрватске од 15. априла 1956. године било је наведено да још постоје темељи барака и осталих грађевина.

Године 1960, Централни одбор СУБНОР Југославије прихватио је споменик Камени цвет као решење архитекте Богдана Богдановића за обележавање концентрационог логора у Јасеновцу. Споменик је свечано откривен 4. јула 1966. године.

Спомен-подручје Јасеновац основано је 1968. године на предлог Савеза удружења бораца НОР Хрватске, ради очувања успомене на жртве фашистичког терора страдале током Другог светског рата у комплексу логора Јасеновац.[3]

На простору спомен-подручја 1983. је снимљен југословенски документарни филм Крв и пепео Јасеновца у режији Лордана Зафрановића.

Јединствено Спомен-подручје Јасеновац је постојало до распада СФРЈ, односно до септембра 1991, када је подељено на два дела, тако да је простор на десној обали Саве, гдје се налазио логор Доња Градина, остао без статуса.[2] Тај део је 9. јула 1996. одлуком Народне скупштине Републике Српске проглашен за Спомен-подручје Доња Градина.[2]

УређењеУреди

Комплекс је изграђен уз уже подручје бившег концентрационог логора III Циглана Јасеновац. На месту некадашњих барака за логораше и стратишта, подигнути су земљани хумци. Између хумака се протеже пут саграђен од дрвених пружних прагова, који води до централног споменика Камени цвет.[4]

Године 1967, уређен је простор некадашњег логора Крапје, где су обележене три масовне гробнице и подигнут споменик жртвама логора. Аутор споменика је архитекта Нинослав Јанковић. У Млаки су 1969. обележене две масовне гробнице, а у средишту села подигнут је споменик логорашима и мештанима села страдалима у логору. На зграду Кожаре, дела логора који се налазио у селу Јасеновац, постављена је спомен-плоча. У Уштици су обележене масовне гробнице и подигнута спомен-плоча на ромском гробљу. У Доњој Градини уређено је девет гробних поља на којима се налази 105 масовних гробница.[4]

До 1971. године, изграђени су сви објекти и завршено хортикултурно уређење подручја. Године 1983, Спомен подручју су припојени сви локалитети бившег комплекса логора Јасеновац, односно подручје логора III Циглана, Кожара у селу Јасеновац, Доња Градина, Уштица, Крапје, Брочице, Млака, Јабланац, Дубичке кречане, Бистрица и Стара Градишка.

Уз споменички простор, у саставу комплекса налазе се и Меморијални музеј и Образовни центар. Аутор музеја био је инжењер Петар Вовк, а аутор идејног пројекта интеријера изложбене двора Ђуро Кавурић. На зиду насупрот улазних врата налази се рељеф посвећен жртвама фашизма у Јасеновцу, рад Душана Џамоње.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача”. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Загреб (1946). 1946. Приступљено 16. 4. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Јавна установа спомен-подручје Доња Градина Козарска Дубица – Доња Градина”. Јасеновац (Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве). 2005. Приступљено 16. 4. 2012. 
  3. ^ Jusp Jasenovac, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 Jusp Jasenovac, Приступљено 9. 4. 2013.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди