Споразум у Збориву

Споразум у Збориву закључен је 17. августа 1649, након Битке код Зборива, представља низ привилегија које је краљ Јан II Казимир дао Запорошким козацима, чиме је окончана прва фаза устанка Богдана Хмељницког.[1]

Пољски краљ Јан II Казимир.

По уговору, Пољско-Литванска унија се обавезала:

ПоследицеУреди

Запорошки хетман Богдан Хмељницки.

Мада је привремено прекинуо рат, овај споразум никада није у потпуности примењен. Са пољске стране, против споразума устали су католичка црква и разбаштињена властела и великаши који су изгубили поседе у Украјини, предвођени Јеремијом Вишњовјецким и литванским великим хетманом Јанушом Рађивилом.[2]Са козачке стране, Хмељницки није могао да врати побуњене сељаке и нерегистроване козаке у положај кметова, тако да је рат настављен у пролеће 1651.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Fajfrić 2008, стр. 258-267
  2. ^ а б Zamoyski 1988, стр. 160-166

ЛитератураУреди