Спорт у Хрватској

Спорт у Хрватској има значајну улогу у хрватској култури. Најиздржљивији спорт је фудбал и игра се на аматерском и професионалном нивоу међу свим старосним групама у целој земљи. Главни популарни тимски спортови у свим деловима Хрватске су рукомет, кошарка и ватерполо. Хокеј на леду је популаран тимски спорт у хрватској унутрашњости. Најпопуларнији индивидуални спортови су тенис, алпско скијање и пливање, а донекле и стони тенис и шах. У Хрватској су популарне разне аматерске спортске игре, посебно пицигин.

Историја уреди

Фрањо Бучар (1866—1946) сматра се оцем модерног хрватског спорта. Основао је хрватски спортски савез 1909. у оквиру тадашње Аустроугарске.[1] Бучар је у Хрватску увео мноштво уобичајених спортова, попут фудбала, алпског скијања, клизања и хокеја на леду, као и гимнастике и мачевања. У његову част именована је државна награда за спорт Фрањо Бучар, највећа награда Републике Хрватске у развоју спорта.

Изузев година током Независне Државе Хрватске из Другог светског рата, хрватски клупски и репрезентативни тим први пут су представљали Републику Хрватску почетком 1990-их, формирањем хрватске фудбалске репрезентације и првом утакмицом против Сједињених Америчких Државе 1990.

Тимски спортови уреди

Фудбал уреди

 
Публика на стадиону Пољуд на утакмици Хајдука Сплит.
 
Фудбалска репрезентација 2017–18, названа „Друга златна генерација“, са Владимиром Путином и Колиндом Грабар Китаровић након финала Светског првенства 2018. против Француске.

Фудбал је најпопуларнији спорт у Хрватској, а њиме управља хрватски фудбалски савез. Прва лига Хрватске је највиши део система фудбалске лиге у земљи и делује по систему промоције и испадања са друге лиге.

Динамо Загреб је најуспешнији фудбалски клуб у земљи и шампион 2019. године, са укупно двадесет шампионата, а следи га Хајдук Сплит са шест шампионата (последњи 2005. године). Ривалство између ова два клуба познато је као вечни дерби у Хрватској, с тим да су освојили све осим једног од двадесет шампионата. Прва лига рангирана је на 17. месту у Европи од стране УЕФА, а загребачки Динамо је најбољи рангирани хрватски клуб у Европи, заузимајући 77. место.

Хрватски куп је главни нокаут турнир у хрватском фудбалу, а доминирали су и Динамо Загреб и Хајдук Сплит.

Ниједан хрватски клуб никада није освојио УЕФА Лигу шампиона, међутим Хајдук Сплит, у то време хрватски премијер клуб, пласирао се у четвртфинале лиге 1994/95, изгубивши од евентуалног првака Ајакса.

Фудбалска репрезентација освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 1998. и сребрну 2018. године. Давор Шукер освојио је златну копачку као најбољи стрелац 1998. године, а Лука Модрић златну лопту као најбољи играч турнира 2018. Фудбалска репрезентација је, такође, играла у четвртфиналу Европског првенства 1996. и 2008. године. Од августа 2018, тим је заузео четврто место на Фифиној ранг листи. Данас су међу најпопуларнијим хрватским фудбалерима Лука Модрић, Марио Манџукић, Ивица Олић, Даријо Срна, Иван Перишић, Иван Класнић, Нико Крањчар, Иван Ракитић и Ведран Ћорлука, као и Јосип Шимунић, Едуардо Алвес да Силва и Самир.

Рукомет уреди

 
Хрватски љубитељи рукомета на Светском првенству 2009.
 
Ивано Балић проглашен је најбољим рукометашем у историји у онлајн анкети коју је организовала Међународна рукометна федерација.


Почетком друге половине 20. века, Бјеловар је доминирао хрватским рукометом, а 1970-их је освојио пет Првих мушких савезних лига Југославије. Године 1972. освојио је ЕХФ Лигу шампиона, највеће европско рукометно такмичење, и стигао до финала следеће године.

Загреб је водећи национални рукометни клуб. Победио је у свакој премијер лиги Хрватске, укупно 28. Клуб је шест пута стигао до финала ЕХФ Лиге шампиона, узастопне победе 1992. и 1993. године. Клуб је 2008. добио хрватску звезду Ивана Балића, који се сматра најбољим рукометашем свих времена.[2]

Рукометна репрезентација тренутно је на десетом месту на свету Међународне рукометне федерације. На Летњим олимпијским играма 1996. и 2004. Хрватска је освојила златне медаље у мушком рукомету. Екипа је, такође, освојила Светско првенство 2003. и друго место 1995. и 2005, као и 2009. као домаћини, изгубивши у финалу од Француске. Хрватска је такође била трећа на Европском првенству 1994. и друга 2008. и 2010. године. Хрватска ће бити домаћин 2025. године, заједно са Данском и Норвешком.

Кошарка уреди

 
Дражен Петровић играјући за репрезентацију Хрватске.

Кошаркашка репрезентација освојила је сребрну медаљу на Летњим олимпијском играма 1992, бронзане медаље на Светском првенству 1994. и на Европском првенству 1993. и 1995.

Хрватски кошаркашки клубови били су пет пута прваци Евролиге: Сплит три пута (1989, 1990. и 1991) и Цибона 1985. и 1986. године. Хрватски кошаркаши попут Крешимира Ћосића, Дина Рађе и Тонија Кукоча били су међу првим страним играчима који су успели у Националном кошаркашком савезу (НБА) у Сједињеним Америчким Државама. Један од најзначајнијих хрватских кошаркаша био је Дражен Петровић, који је погинуо у саобраћајној несрећи у јуну 1993. године. Сматра се кључним делом историје данашњег масовног прилива европских играча у НБА и уврштен је у Кошаркашку Кућу славних.[3][4]

Ватерполо уреди

Ватерполо репрезентација освојила је златне медаље на Светским првенствима 2007. и 2017. године, а бронзане медаље 2009. и 2011.

Такође, освојили су злато на Летњим олимпијским играма 2012. и сребро 1996. и 2016. године. Злато су освојили и на Европском првенству 2010. и сребро 1999. и 2003. године.

Хрватски ватерполо клубови били су тринаест пута прваци ЛЕН Лиге шампиона. ХАВК Младост из Загреба је европски шампион био седам пута (1968, 1969, 1970, 1972, 1990, 1991 и 1996) и награђен је титулом најбољег клуба 20. века од ЛЕН-а. ВК Југ из Дубровника и ВК Јадран из Сплита су троструки прваци Европе, док је ПОШК, такође из Сплита, европски првак из 1999. године.

Рагби уреди

Рагби у Хрватској пре осамостаљења био је умерено популаран спорт, али због својих недавних међународних успеха, све је више признат. Неки датирају од 17. јануара 1954. године, када је основана екипа Младост из Загреба која је постала први хрватски рагби клуб.

Хрватске стране такмичиле су се у првенству Југославије, које је трајало од 1957—1991. Хрватска је била нешто као рагби савез у Југославији пре него што је стекла независност.

Највећи рагби скрам на свету направљен је 14. октобра 2007. у Хрватској, са преко двеста играча свих категорија из хрватског рагби клуба Нада Сплит.[5]

Аустралијски фудбал уреди

Популарност стиче углавном захваљујући Свеучилишту у Загребу. Четири екипе тренутно играју из Загреба и једна из Славонског Брода, док се екипа из Граца у Аустрији такође такмичи у ЦЕАФЛ-у.

Хокеј на леду уреди

 
КХЛ Медвешчак у загребачкој Арени.

Уведен почетком 20. века, хокеј на леду постао је један од првих организованих и федеративних спортова у Хрватској, оснивањем удружења за клизање и хокеј на леду, претече модерног савеза хокеја на леду. Од касних 1930-их до независности Хрватске, клубови у хокеју на леду такмичили су се у Првој савезној лиги Југославије, а најуспешнији хрватски клуб КХЛ Медвешчак освајао је првенство три пута узастопно од 1988. до 1990. године.

Хокеј на леду посебно је популаран у Панонској низији, Славонији, Загребу и Загорју, где су зиме хладне као у хокејашким државама попут Словачке и Чешке. Данас се КХЛ Медвешчак такмичи у континенталној хокејашкој лиги.[6] Пре него што се придружио КХЛ-у, Медвешчак је играо у хокејашкој лиги Аустрије, дебитовао је сезоне 2009. и квалификовао се за плеј-оф сваке године.

Медвешчак се придружио континенталној хокејашкој лиги у сезони 2013/14 .

Одбојка уреди

Женска одбојкашка репрезентација три пута је освајала сребрне медаље на Европском првенству 1995, 1997. и 1999.

Индивидуални спортови уреди

 
Јаница Костелић, која се сматра једном од највећих скијашица свих времена.

Алпско скијање уреди

Јаница Костелић је најуспешнија жена у алпском скијању у историји Зимских олимпијских игара. Она је једина жена која је освојила четири златне медаље алпског скијања на Зимским олимпијским играма (2002. и 2006) и једина жена која је освојила три златне медаље у алпском скијању на Олимпијади (2002). Освојила је две сребрне медаље 2006. године. Била је првак Светског купа 2001, 2003. и 2006. године. Постала је друга скијашица, 5. фебруара 2006. која је освојила свих пет дисциплина у једној сезони. Она такође држи рекорд по највећем броју бодова у једној сезони Светског купа.

Ивица Костелић био је светски првак 2003. у слалому и првак на Светском првенству 2011. године, а од 14. фебруара 2014. и сам је четвороструки освајач сребрних зимских олимпијских медаља.

 
Бланка Влашић, европска и светска шампионка у скоку у вис и европска спортисткиња године.[7]

Скок увис уреди

Бланка Влашић је најпознатији хрватски спортиста у скоку увис. Светска је првакиња у атлетици на отвореном 2007. и 2009. године. Такође је светска шампионка 2008, исте године освојила је сребро и 2016. бронзу. Њен лични рекорд је 208 m (што је један центиметар мање од светског рекорда), постигнут у Загребу 31. августа 2009.

 
Горан Иванишевић на Вимблдону, 2004.

Тенис уреди

Горан Иванишевић је постао први који је освојио Вимблдон, када је освојио своју прву и једину Гренд слем титулу 2001. године. Раније је био троструки вицешампион. Хрватска је такође у два наврата освојила Дејвис куп 2005. и 2018. године. Међу осталим Гренд слем шампионима из Хрватске су Марин Чилић и Ива Мајоли.

 
Марин Чилић, хрватски тенисер.

Међународна такмичења уреди

Хрватски индивидуални спортисти представљали су државу на међународним такмичењима:

Лиге уреди

У Хрватској постоје националне организације и лиге за најпопуларније спортове. Неки од њих укључују:

Репрезентације уреди

 
Хрватска рукометна репрезентација 2010.

Неке од успешнијих хрватских репрезентација су:

Олимпијске игре уреди

Хрватска је до данас учествовала на:

Међународни спортски догађаји уреди

Хрватска је била домаћин многих међународних спортских догађаја. До 1992. године била је домаћин догађаја у саставу Југославије.

Алпско скијање уреди

Загреб је организовао многе ФИС трке, осим Светског купа које се одржава сваке године од 2005.[8] Прва ФИС алпска скијашка трка одржана је 1995. године и на њој је учествовало 94 тркача из седам различитих земаља.[9]

Спортска гимнастика уреди

  • Гранд прикс Осијек (2009—)
  • Финале светског купа у спортској гимнастици 1982, Загреб

Водени спортови уреди

Атлетика уреди

Кошарка уреди

Шах уреди

Пикадо уреди

Фудбал уреди

Футсал уреди

Рукомет уреди

Хокеј на леду уреди

Пицигин уреди

  • Светско првенство (2005—): Сплит

Једрење уреди

  • Светско првенство 1996: Дубровник
  • Светско првенство 2000: Сплит
  • Светско првенство 2004: Задар
  • Светско првенство 2011: Задар
  • Светско првенство 2012: Задар
  • Светско првенство 2013 : Вигањ

Стрељаштво уреди

  • Европско првенство 1985: Осијек
  • Европско првенство 1989: Загреб
  • Европско првенство 2001: Загреб
  • Светски куп 2003: Загреб
  • Светско првенство 2006: Загреб
  • Европско првенство 2009: Осијек
  • Европско првенство 2013: Осијек

Тенис уреди

Одбојка уреди

Виши спортски догађаји уреди

  • Балканске игре 1971: Загреб
  • Медитеранске игре 1979: Сплит
  • Универзијада 1987: Загреб
  • Светске војне игре 1999: Загреб (Стадион Максимир)
  • Спортске игре младих: Сплит
  • Европске универзитетске игре 2016: Загреб, Ријека

Референце уреди

  1. ^ Who was Franjo Bučar? Архивирано 2009-07-20 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Ivano Balic voted best male player ever
  3. ^ NBA.com, Drazen Petrovic
  4. ^ CroatiaWeek.com The Best European Basketballer Ever
  5. ^ [1]
  6. ^ Russian league tops first CHL ranking Архивирано 2010-01-05 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „European athletics association”. European-athletics.org. Архивирано из оригинала 2011-04-30. г. Приступљено 2010-11-14. 
  8. ^ „Calendar”. Fis-ski.com. 1970-01-01. Приступљено 2016-08-16. [мртва веза]
  9. ^ [2]
  10. ^ „Vip Snow Queen Trophy”. Snowqueentrophy.com. Приступљено 2016-08-16. 
  11. ^ „Calendar”. Fis-ski.com. 1970-01-01. Приступљено 2016-08-16. [мртва веза]
  12. ^ http://www.fis-ski.com/pdf/2010/AL/0472/2010AL0472PROG.pdf[мртва веза]
  13. ^ „Započele 23. Balkanske atletske veteranske igre”. Has.hr. Приступљено 2016-08-16. 
  14. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-23. г. Приступљено 2013-09-17. 
  15. ^ [3]

Спољашње везе уреди