Спревљани
Спревљани или Шпревљани (нем. Sprewanen; пољ. Sprewianie; рус. Спревяне, шпревяне) су били западнословенско племе, део племенског савеза Љутића.
Спревљани су се око 720. населили на исток данашње Немачке, око река Шпреја (или Шпрева) и Хафел (где се данас налази главни град Немачке Берлин или Брљин[1]) и асимиловали локално малобројно германско становништво. Суседи Спревљана на западу били су словенски Хавољани (или Стодорани), чији је главни град био Бранибор (глсрп. Branibor ; нем. Brandenburg an der Havel). Главни град Спревљана био је Копјеник или Кепеник (нем. Köpenick ; горлужср. Kopjenik ; рус. Копаница), данашња општина Берлина. На месту Берлина постојала су три насеља Спревљана: Шпандов, Келн и Копјеник.[2]
Хавољани и Спревљани су припадали племенском савезу Љутића. Нису имали централизовану државну власт, а управљање се вршило из бројних утврђења у којима су живели племићи. Љутићима су припадала и племена Украни, Ретари, Прекопјенци и Доленчани. За разлику од Хавољана, од којих су сачувани неки архитектонски споменици, од Спревљана је остало веома мало трагова и информација. Познато је да је спревљански кнеза Јакс из Копјеника ковао сопствени новац.
Извори уреди
- ^ Божидар Дикић. „Брљин је постао Берлин”. Политика.
- ^ Zahrodnik, Ludwig и др. Serbske stawizny. — Budyšin: Domowina, 2009. — С. 8. — ISBN 978-3-7420-1385-9.
Литература уреди
- Adrian von Müller: Gesicherte Spuren — Aus der frühen Vergangenheit der Mark Brandenburg. Bruno Hessling Verlag, Berlin 1972, ISBN 3-7769-0132-2, S. 105.