Срби у Северној Македонији

Срби су аутохтони народ са статусом националне мањине у Северној Македонији.

Срби у Северној Македонији
Civil flag of Serbia.svg
Jovan Oliver.jpg
King Vukašin, Psača.jpg
Marko Mrnjavcevic.JPG
Св. Ѓорѓи Кратовски (Св. Атанасиј -Журче).jpg
Hristofor Zhefarovich.JPG
Uroš Knežević, Cincar-Janko.jpg
General Lazar Petrović.jpg
Golub Janic mala.jpg
Vojvoda Gligor Sokolović.jpg
Vojvoda Babunski.jpg
Kosta Abrasevic.jpg
Josif-Mihajlovic.jpg
Јован Трифуноски.jpeg
Dragoslav Avramovic.jpg
Blaže Koneski 1968.jpg
Vera-Jocic-statue.JPG
Siniša Vuković.jpg
S.Kragujevic, Ljubisa Samardzic, Bitka na Neretvi, premijera (crop).jpg
Маја Оџаклијевска.jpg
PeroAntic66.png
Укупна популација
Срби: 35.939 (2002)[1]

100.000[2] — 200.000[3] (процена)

Македонци: 1.297.981 (2002)[1]
Региони са значајном популацијом
 Северна Македонија
Језици
македонски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Македонци, Мијаци, Брсјаци, Торбеши

Историја Срба на просторима Вардарске МакедонијеУреди

Детаљније: Вардарска Македонија

Срби имају дугу историју на територији данашње Северне Македоније.

Србија у средњем вијекуУреди

Детаљније: Историја Србије у средњем веку, Стрез, Српско краљевство, Вардарски стил, Српско царство, Душанов законик, Маричка битка, Држава краља Марка, Држава Дејановића и Земља Бранковића

Мада је Скопље било за кратко вријеме прикључено српској рашкој држави још у доба Стефана Немање (1189), оно је тек послије још једног вијека стално присаједињено Старој Србији, почетком владе краља Милутина (1282—1321), Скопље је онда убрзо постало главни град српске државе.[4] Изузетан пример средњовековне српске архитектуре, црква светог Ђорђа (задужбина краља Милутина), се налази у општини Старо Нагоричане.

Део Старе Србије и античке Македоније (који чине данашњу Северну Македонију) је био део средњовековног Српског царства. Током 19. века још је било много топонима који су сведочили о српском трајању на том простору. Наводе се тако следећи називи места: Старо Србци и Мало Србци (код Битоља), Србљани и Србица (код Кичева), Србово и Србица (у поречју реке Бистрице) те Србчиште (погрчено давно).[5]

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Османског царстваУреди

Детаљније: Скопско крајиште, Велики турски рат и Стара Србија

После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе.[тражи се извор]

Стара српска пријестолна епархија Скопље спомиње се у саставу Охридске архиепископије, а за време обновљене пећке патријаршије она је била поново њена првопријестолна митрополија (1553—1690).[6]

Срби на простору Вардарске Македоније после обнове Србије на северуУреди

 
Извештај о турским и албанским злочинима над Србима 1903-1906
Детаљније: Српска акција у Македонији, Кумановски устанак, Брсјачка буна, Српски конзулат у Скопљу, Српски конзулат у Битољу, Прва српска конференција (1908) и Прва скупштина Срба у Османском царству

Како су хришћани били у подређеном положају и без начина очувања многих традиција из ранијих векова, у многим крајевима губи се или слаби сећање на средњи век и средњовековну српску државу. Стога у 19. веку младе државе Србија и Бугарска улажу много средстава како би придобиле хришћане на простору Вардара. Постоји тада само географски појам Македонија, али не и такав народ, нема топонима, језика, историјских личности - уопште историјских догађаја који би обликовали некакав идентитет македонски.

Но, Бугари су сматрали да су македонски Словени Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Организација ВМРО је основана 1893. године у Солуну са перфидним циљем да Македонија прво добије аутономију у оквирима Турске, а затим се као трећа бугарска земља уједини са Бугарском. Касније ће, нарочито након пропасти Крушевског устанка у тој конспиративној терористичкој организацији доћи до подела и сукоба.

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Србије и ЈугославијеУреди

Детаљније: Први балкански рат, Београдска митрополија, Други балкански рат, Краљевина Србија, Први светски рат, Македонска војно-инспекциона област, Краљевина Југославија, Јужна Србија (провинција), Вардарска бановина и Други светски рат
 
1912/1913. Вардарска Македонија улази у састав Краљевине Србије
 
Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак
 
Историјске статуе пре 1941, на левој, Краљ Петар I, Ослободилац, на десној краљ Александар I, Ујединитељ

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Северна Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској.

У Првом светском рату (1914—1918) је Краљевине Србије у чијем саставу је Вардарска Македонија је била на страни Савезника. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941).

Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.[тражи се извор]

На Првој скупштини АСНОС-а новембра 1944. Македонија је призната за равноправну федералну јединицу у оквиру Југославије, а Македонци за засебну нацију.[7]

После формирања Северне МакедонијеУреди

 
Српска застава у Битољу
 
Удео Срба у Македонији по насељима 2002. године
Детаљније: Македонија у Народноослободилачкој борби, СФРЈ, СР Македонија и Северна Македонија

Последњих деценија увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце. Према последњим пописима темпо смањивања је био следећи (у загради удео у укупном становништву Северне Македоније):

1948.[8] 29.721 (2,57%)
1953.[9] 35.112 (2,69%)
1961.[10] 42.728 (3,03%)
1971.[11] 46.465 (2,82%)
1981.[12] 44.468 (2,32%)
1991.[13] 44.159 (2,17%)
1994. 39.620 (2,04%)
2002. 35.939 (1,78%)

Срби данасУреди

По попису становништва из 2002. у Северној Македонији се по националноси изјаснило 35.939 Срба и они се могу поделити у три групе:

  • аутохтоно („старо“) српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика;
  • плански колонизовани Срби живе и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;
  • Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5% укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и „урбанији“ од просека за дату средину.
Српско становништво по општинама
Општина Број Удео Насеља са српским становништвом
** - српска већина, * - значајна српска мањина (>10%)
Општина Куманово 9.062 8,6% Куманово, Бедиње*, Брзак*, Горње Коњаре*, Доње Коњаре*, Карабичане**, Љубодраг*, Ново Село**, Речица**, Сушево**, Табановце**, Тромеђа**, Умин Дол**, Четирце**
Општина Аеродром 3.085 4,3% Скопље (део)
Општина Чучер-Сандево 2.426 28,6% Чучер-Сандево**, Бањани*, Бродец*, Горњани*, Кучевиште**, Побожје*
Општина Карпош 2.184 3,7% Скопље (део)
Општина Гази Баба 2.097 2,9% Скопље (део)
Општина Центар 2.037 4,5% Скопље (део)
Општина Ђорче Петров 1.730 4,2% Скопље (део), Вучји Дол
Општина Кисела Вода 1.426 2,5% Скопље (део)
Општина Бутел 1.033 2,9% Скопље (део)
Општина Старо Нагоричане 926 19,1% Старо Нагоричане**, Алгуња**, Мигленце**, Малотино*, Никуљане**, Пузајка*
Општина Илинден 912 5,7% Мралино*, Мршевци*
Општина Валандово 630 5,4% Балинци*, Јосифово*, Марвинци**
Општина Неготино 627 3,3% Неготино, Дуброво*, Криволак*, Пепелиште*, Тимјаник*, Тремник*
Општина Чаир 621 1,0% Скопље (део)
Општина Тетово 621 1,0% Тетово
Општина Битољ 540 1,0% Битољ
Општина Велес 540 1,0% Иванковци*, Рудник*
Општина Богданци 525 6,0% Богданци, Селемлија**
Општина Петровец 416 5,0% Огњанци*, Градманци*, Дивље*
Општина Росоман 409 9,9% Росоман*, Крушевица**, Паликура*, Сирково*
Општина Липково 370 1,4% Матејче
Општина Ђевђелија 367 1,6% Ђевђелија
Општина Охрид 360 0,7% Охрид
Општина Дојран 277 8,0% Стари Дојран*, Нови Дојран*, Сретеново*, Црничани**
Општина Кавадарци 218 0,6% Кавадарци, Рожден*
Општина Струмица 185 0,3% Струмица
Општина Прилеп 172 0,2% Прилеп
Општина Демир Капија 132 2,9% Демир Капија, Корешница*
Општина Јегуновце 109 1,0% Јегуновце

Међутим, представници Срба у Северној Македонији тврде да је број Срба знатно већи и да се креће од 100.000 па до 200.000.

  • Удео Срба у Македонији по насељима 2002. године

  • Етнички састав Северне Македоније (попис 2002.) - насеља са српском већином назначена светло плавом бојом

  • Језички састав Северне Македоније (попис 2002.) - насеља са српском већином назначена светло плавом бојом

Вероисповест Срба у Северној МакедонијиУреди

Детаљније: Македонска православна црква — Охридска архиепископија, Нишки споразум (2002) и Православна охридска архиепископија

Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Дан Светог Саве у Северној МакедонијиУреди

Дан Светог Саве, 27. јануар, у Македонији је национални празник Срба утврђен законом, а централна свечаност одржава се у Скопљу.

Године 2013, и 2014. Свечаној Академији присуствовали су премијери Србије и Македоније Ивица Дачић и Никола Груевски.[14][15]

Парламентарне политичке странке Срба у Северној МакедонијиУреди

Детаљније: Македонски парламентарни избори 2016.

Бивша парламентарна странка:

Клубови и удружења Срба у Северној МакедонијиУреди

Културно-информативни центри:

  • Српски културни центар - Скопље
  • Културно-информативни центар Срба у Македонији „Спона" - Скопље
  • Културно-просветни и информативни центар "Вук Караџић" – Кучевиште

Заједнице, друштва и удружења:

  • Централни савез српских организација у Македонији (ЦССОРМ)
  • Српска заједница у Македонији - Скопље
  • Национални савет Срба у Македонији (НССМ)
  • Удружење Срба и Македонаца КУД „БРАНКО ЧАЈКА" – ТЕТОВО
  • Удружење Срба у Македонији – Скопље
  • ЗАЈЕДНИЦА СРБА У МАКЕДОНИЈИ – МЕСНИ ОДБОР БИТОЉ
  • СРПСКО-МАКЕДОНСКО ДРУШТВО "СРМА" – БИТОЉ
  • СРПСКО ДРУШТВО "КОШТАНА" - ОХРИД
  • СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА У МАКЕДОНИЈИ "СВЕТИ САВА" - КУМАНОВО
  • КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА - КУМАНОВО
  • УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА - КУМАНОВО
  • УДРУЖЕЊЕ СРБА ЗА ЈЕДИНСТВО У МАКЕДОНИЈИ – КУМАНОВО
  • УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА СРПКИЊА У МАКЕДОНИЈИ - СКОПЉЕ
  • УДРУЖЕЊЕ „СРБИ И ПРИЈАТЕЉИ" – ТЕТОВО
  • УДРУЖЕЊЕ „СКОПСКА ЦРНА ГОРА" – КУЧЕВИШТЕ
  • УДРУЖЕЊЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ОБИЧАЈА И КУЛТУРЕ СРБА „СРБИ НА ОКУП" – КУЧЕВИШТЕ
  • УДРУЖЕЊЕ ЗА ЗАШТИТУ И ОЧУВАЊЕ СРПСКИХ СПОМЕНИКА У РМ – ВЕЛЕС
  • ТРАДИЦИОНАЛНА СРПСКА ЖЕНА - СКОПЉЕ
  • ФК „РЕЧИЦА" – РЕЧИЦА
  • УДРУЖЕЊЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ „СРМА"[16][17]

Српски споменици културе у Северној МакедонијиУреди

Познате личностиУреди

Детаљније: Списак познатих Срба у Македонији
 
Српски четници у Македонији (Српска акција у Македонији)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Књига 13.” (PDF) (на језику: македонском). стр. 34. Приступљено 10. 7. 2016. 
  2. ^ СРБИ У МАКЕДОНИЈИ Погубне последице перфидне асимилације pecat.co.rs
  3. ^ Срба у Македонији и до 200.000! vidovdan.org
  4. ^ Станојевић 1929, стр. 156.
  5. ^ "Стражилово", Нови Сад 24. јул 1894. године
  6. ^ Станојевић 1929, стр. 157.
  7. ^ Спасојевић 1993, стр. 120.
  8. ^ Стално становништво по народности, попис 1948. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  9. ^ Стално становништво по народности, попис 1953. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  10. ^ Становништво према националном саставу, попис 1961. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  11. ^ Становништво према националном саставу, попис 1971. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  12. ^ Становништво према националном саставу и типу насеља, попис 1981. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  13. ^ Становништво према националној припадности, попис 1991. (PDF). Приступљено 10. 7. 2016. 
  14. ^ Светосавље у Македонији | Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
  15. ^ „Поруке добре воље на Светосавској академији у Скопљу[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2017. Приступљено 19. 01. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  16. ^ Амбасада Републике Србије у Северној Македонији
  17. ^ [„Македонија[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2017. Приступљено 19. 01. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Македонија]

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срби_у_Северној_Македонији&oldid=23804343”