Отворите главни мени

Срби у Француској

ИсторијаУреди

Први талас Срба у Француској дошао је заједно са осталим јужним Европљанима (Италијани, Шпанци, Португалци, Грци). Већина Срба, међутим, дошла је у током 1960-их и 1970-их, неки су такође дошли касније као избеглице Југословенских ратова 1990-их. Мањи део Срба у Француској су потомци досељеника из периода после Првог светског рата.

Срби у ПаризуУреди

У Паризу је било Срба у 19. веку који су се школовали по тамошњим универзитетима. Било их је 1886. године толико да су основали "Српску читаоницу" у Паризу. Читаоница је била уређена на адреси: Paris, 128. Rue St. Germain, а њен Одбор су чинили: проф. Давид Савић, Тихомиљ Јовановић правник и Шпиро Б. Познановић новинар.[2] Та читаоница је лепо напредовала, а добијала је више српских листова и часописа бесплатно. Преместила је своје седиште на нову адресу: Paris, Rue Dolomien 3. О српској читаоници се пише (али као тазе основаној!?) и фебруара 1899. године, на адреси: Salle de lecture Serbe s Rue Jean de Beauvais, Paris.[3]

Правник Јанићије Дробњак професор на Правном факултету у Паризу, умро је тамо 1899. године. Упамћен је по драми у пет чинова "Последњи деспот", која је својевремено играна у београдском Народном позоришту. Објављивао је и у листовима, попут "Гимназијалац"-а - прво дело звано "Пустињак".[4]

Познати Срби у ФранцускојУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Дијаспора може да промени Србију politika.rs
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1886. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1899. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди