Србово
Србово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 289 становника (према попису из 2011. било је 444 становника, према попису из 2002. било је 502 становника а према попису из 1991. било је 951 становника).
Србово | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| — 2022. | 289 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 13′ 32″ С; 22° 36′ 15″ И / 44.2255° С; 22.604166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 48 m |
.svg)  Србово Србово на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Историја
уредиНа први помен о селу наилазимо на карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Szerbova а 1736. године као Сербовлаш у коме је поп Преда опслуживао 60 кућа. Село Serbovlassi је записано и 1784. године а помиње се и 1811. године. Србовлашљ је 1846. године имао 113, 1866. 138 кућа, а 1924. године 140 кућа.[1]
У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Када су Турци заузели овај крај становништво је бежало од зулума, али и у новој постојбини, наводно у Аустрији им је било тешко па су се вратили у Подгорин. Међутим, нису нашли ни трага од ранијег насеља, а чак је и река промела ток. Настанили су се по бурдељима и земуницама и селу име променили у Србовлах. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радак, који су се, такође, растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.[1] Румунско-српска струја је само „освежила”освежила влашки говор и задржала влашке народне традиције. Указом из 1899. године село је добило назив Србово. Данас је то насеље са влашким говором, типично збијеног типа. Обилује јаким изворима и плодном равничарском земљом.[2]
Демографија
уредиПрема последњем попису из 2022. године у Србову је живело 289 становника што је за 155 мање у односу на 2011. када је на попису било 444 становника. У насељу живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,58 година (56,90 код мушкараца и 58,25 код жена).[3]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 128 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,26 а према истом попису у насељу има 342 стамбених јединица од којих је 246 насељених.[4]
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 7 | 17 | ||
| 75—79 | 23 | 32 | ||
| 70—74 | 30 | 30 | ||
| 65—69 | 16 | 27 | ||
| 60—64 | 22 | 20 | ||
| 55—59 | 8 | 11 | ||
| 50—54 | 13 | 14 | ||
| 45—49 | 17 | 12 | ||
| 40—44 | 13 | 13 | ||
| 35—39 | 15 | 10 | ||
| 30—34 | 13 | 13 | ||
| 25—29 | 14 | 20 | ||
| 20—24 | 8 | 10 | ||
| 15—19 | 8 | 4 | ||
| 10—14 | 10 | 8 | ||
| 5—9 | 13 | 8 | ||
| 0—4 | 9 | 14 | ||
| Просек : | 48,0 | 51,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 207 | 27 | 143 | 23 | 14 | 0 |
| Женски | 233 | 16 | 146 | 59 | 12 | 0 |
| УКУПНО | 440 | 43 | 289 | 82 | 26 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 115 | 60 | 0 | 0 | 23 |
| Женски | 108 | 94 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 223 | 154 | 0 | 0 | 26 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 4 | 6 | 1 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 8 | 1 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 3 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 5 | 4 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 6 | |
Референце
уреди- ^ а б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 199.
- ^ „Србово”. Општина Неготин.
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
