Википедија

Србово

Србово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 289 становника (према попису из 2011. било је 444 становника, према попису из 2002. било је 502 становника а према попису из 1991. било је 951 становника).

Србово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.502
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 32″ С; 22° 36′ 15″ И / 44.2255° С; 22.604166° И / 44.2255; 22.604166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина48 m
Србово на карти Србије
Србово
Србово
Србово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Историја уреди

На први помен о селу наилазимо на карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Szerbova а 1736. године као Сербовлаш у коме је поп Преда опслуживао 60 кућа. Село Serbovlassi је записано и 1784. године а помиње се и 1811. године. Србовлашљ је 1846. године имао 113, 1866. 138 кућа, а 1924. године 140 кућа.[1]

У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Када су Турци заузели овај крај становништво је бежало од зулума, али и у новој постојбини, наводно у Аустрији им је било тешко па су се вратили у Подгорин. Међутим, нису нашли ни трага од ранијег насеља, а чак је и река промела ток. Настанили су се по бурдељима и земуницама и селу име променили у Србовлах. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радак, који су се, такође, растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.[1] Румунско-српска струја је само „освежила”освежила влашки говор и задржала влашке народне традиције. Указом из 1899. године село је добило назив Србово. Данас је то насеље са влашким говором, типично збијеног типа. Обилује јаким изворима и плодном равничарском земљом.[2]

Демографија уреди

Према последњем попису из 2022. године у Србову је живело 289 становника што је за 155 мање у односу на 2011. када је на попису било 444 становника. У насељу живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,58 година (56,90 код мушкараца и 58,25 код жена).[3]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 128 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,26 а према истом попису у насељу има 342 стамбених јединица од којих је 246 насељених.[4]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 951
1953. 972
1961. 999
1971. 1.030
1981. 1.053
1991. 951 696
2002. 502 918
2011. 444
2022. 289
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 474 94,42%
Власи
  
 22 4,38%
Румуни
  
 3 0,59%
непознато
  
 3 0,59%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 7
  
  
 17
75—79 23
  
  
 32
70—74 30
  
  
 30
65—69 16
  
  
 27
60—64 22
  
  
 20
55—59 8
  
  
 11
50—54 13
  
  
 14
45—49 17
  
  
 12
40—44 13
  
  
 13
35—39 15
  
  
 10
30—34 13
  
  
 13
25—29 14
  
  
 20
20—24 8
  
  
 10
15—19 8
  
  
 4
10—14 10
  
  
 8
5—9 13
  
  
 8
0—4 9
  
  
 14
Просек : 48,0 51,1
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 200 198 199 196 194 189 168
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 48 39 22 24 14 11 3 6 1 0 2,99
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 207 27 143 23 14 0
Женски 233 16 146 59 12 0
УКУПНО 440 43 289 82 26 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 115 60 0 0 23
Женски 108 94 0 0 3
УКУПНО 223 154 0 0 26
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 4 6 1 5
Женски 0 0 2 0 1
УКУПНО 2 4 8 1 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 3 1 2
Женски 0 0 2 3 3
УКУПНО 0 1 5 4 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 6
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 6

Референце уреди

  1. ^ а б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 199. 
  2. ^ „Србово”. Општина Неготин. 
  3. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  4. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србово&oldid=27014061”