Сребреник је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе које се налази у Тузланском басену у долини ријеке Тиње, на прузи и путу БрчкоТузлаСарајево. Развио се испод истоимене утврде у којој се једно вријеме током XIV века налазила престоница бановине Босне. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Сребренику је пописано 7.163 лица.[1]

Сребреник
Тврђава Сребреник
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонТузлански кантон
ГрадСребреник
Становништво
 — 2013.Раст 7.163
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 13″ С; 18° 29′ 32″ И / 44.70357° С; 18.49217° И / 44.70357; 18.49217
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сребреник на карти Босне и Херцеговине
Сребреник
Сребреник
Сребреник на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75350
Позивни број035
Веб-сајтwww.srebrenik.ba

Историја уреди

Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.

Географија уреди

Сребреник се налази у долини ријеке Тиње, на прузи и путу БрчкоТузлаСарајево. Просјечна надморска висина је 199 метара, површина општине је 249 km². На том подручју је 1991. године живјело 40.796 становника. Општина Сребреник окружена је планинским масивима Мајевице и Требаве који се спуштају у пространу равницу кроз коју од југа према сјеверу протиче ријека Тиња. Становништво Сребреника и околних насеља бави се, углавном, ратарством, воћарством и сточарством.

Становништво уреди

Национални састав уреди

Састав становништва – насеље Сребреник
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно6 694 (100,0%)5 304 (100,0%)4 149 (100,0%)2 172 (100,0%)
Бошњаци6 228 (93,04%)4 532 (85,44%)13 625 (87,37%)12 023 (93,14%)1
Босанци139 (2,076%)
Хрвати90 (1,344%)87 (1,640%)69 (1,663%)31 (1,427%)
Неизјашњени57 (0,852%)
Босанци и Херцеговци45 (0,672%)
Срби42 (0,627%)172 (3,243%)147 (3,543%)80 (3,683%)
Муслимани31 (0,463%)
Албанци22 (0,329%)15 (0,362%)
Остали22 (0,329%)162 (3,054%)16 (0,386%)17 (0,783%)
Турци7 (0,105%)
Непознато6 (0,090%)
Роми2 (0,030%)
Југословени1 (0,015%)351 (6,618%)257 (6,194%)15 (0,691%)
Македонци1 (0,015%)2 (0,048%)
Православци1 (0,015%)
Црногорци18 (0,434%)6 (0,276%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још уреди

Референце уреди