Сребреник
Сребреник је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе које се налази у Тузланском басену у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Развио се испод истоимене утврде у којој се једно вријеме током XIV века налазила престоница бановине Босне. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Сребренику је пописано 7.163 лица.[1]
| Сребреник | |
|---|---|
 Тврђава Сребреник | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон |  Тузлански кантон |
| Град | Сребреник |
| Становништво | |
| — 2013. |  7.163 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°42′13″ СГШ; 18°29′32″ ИГД / 44.70357° СГШ; 18.49217° ИГДКоординате: 44°42′13″ СГШ; 18°29′32″ ИГД / 44.70357° СГШ; 18.49217° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Сребреник Сребреник на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75350 |
| Позивни број | 035 |
ИсторијаУреди
Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.
ГеографијаУреди
Сребреник се налази у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Просјечна надморска висина је 199 метара, површина општине је 249 km². На том подручју је 1991. године живјело 40.796 становника. Општина Сребреник окружена је планинским масивима Мајевице и Требаве који се спуштају у пространу равницу кроз коју од југа према сјеверу протиче ријека Тиња. Становништво Сребреника и околних насеља бави се, углавном, ратарством, воћарством и сточарством.
СтановништвоУреди
Национални саставУреди
| Сребреник | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 4.532 (85,44%) | 3.625 (87,37%) | 2.023 (93,13%) | |||
| Срби | 172 (3,24%) | 147 (3,54%) | 80 (3,68%) | |||
| Хрвати | 87 (1,64%) | 69 (1,66%) | 31 (1,42%) | |||
| Југословени | 351 (6,61%) | 257 (6,19%) | 15 (0,69%) | |||
| оостали и непознато | 162 (3,05%) | 51 (1,22%) | 23 (1,05%) | |||
| укупно | 5.304 | 4.149 | 2.172 | |||
Види јошУреди
РеференцеУреди
| Сребреник на Викимедијиној остави. |
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 07. 2015.