Сребреник
Сребреник је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе које се налази у Тузланском басену у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Развио се испод истоимене утврде у којој се једно вријеме током XIV века налазила престоница бановине Босне. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Сребренику је пописано 7.163 лица.[1]
Сребреник | |
---|---|
![]() Тврђава Сребреник | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Ентитет | ![]() |
Кантон | ![]() |
Град | Сребреник |
Становништво | |
— 2013. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44°42′13″ СГШ; 18°29′32″ ИГД / 44.70357° СГШ; 18.49217° ИГДКоординате: 44°42′13″ СГШ; 18°29′32″ ИГД / 44.70357° СГШ; 18.49217° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 75350 |
Позивни број | 035 |
ИсторијаУреди
Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.
ГеографијаУреди
Сребреник се налази у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Просјечна надморска висина је 199 метара, површина општине је 249 km². На том подручју је 1991. године живјело 40.796 становника. Општина Сребреник окружена је планинским масивима Мајевице и Требаве који се спуштају у пространу равницу кроз коју од југа према сјеверу протиче ријека Тиња. Становништво Сребреника и околних насеља бави се, углавном, ратарством, воћарством и сточарством.
СтановништвоУреди
Национални саставУреди
Сребреник | ||||||
година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
Муслимани | 4.532 (85,44%) | 3.625 (87,37%) | 2.023 (93,13%) | |||
Срби | 172 (3,24%) | 147 (3,54%) | 80 (3,68%) | |||
Хрвати | 87 (1,64%) | 69 (1,66%) | 31 (1,42%) | |||
Југословени | 351 (6,61%) | 257 (6,19%) | 15 (0,69%) | |||
оостали и непознато | 162 (3,05%) | 51 (1,22%) | 23 (1,05%) | |||
укупно | 5.304 | 4.149 | 2.172 |
Види јошУреди
РеференцеУреди
Сребреник на Викимедијиној остави. |
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 07. 2015.