Сребреница

градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске, БиХ

Сребреница је градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Према коначним подацима пописа становништва у БиХ 2013. године, насеље Сребреница има 2.241 становника.[1]

Сребреница
Поглед на Сребреницу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаСребреница
Становништво
 — 2013.Пад 2.241
Географске карактеристике
Координате44° 06′ 19″ С; 19° 17′ 48″ И / 44.1053328° С; 19.2967283° И / 44.1053328; 19.2967283
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Сребреница на карти Босне и Херцеговине
Сребреница
Сребреница
Сребреница на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75430
Позивни број056
Веб-сајтwww.srebrenica.gov.ba

Вук Стефановић Караџић у Српском рјечнику (1818) писао је назив Сребрница.[2]

Географија уреди

Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 527 км², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 м надморске висине. Град се развија према сјеверној оси отворене долинске равни, на пресјеку координата 43º 59′ СГШ и 19º 26′ ИГД.

По геоморфолошком изгледу рељефа овдје се може издвојити пет цјелина:

  1. Источни обронци планине Јавор — Чине хомогену цјелину палеозојских стијена, праћене терцијарним изливом лаве. Доминирају остаци заобљених вулканских купа обрасле бујном шумском вегетацијом, уским и стрмим тектонским процјепима, што је и утицало на њихову слабу међусобну повезаност комуникацијама. Простиру се јужно и југозападно од Сребренице. Површина предјела је тектонски разломљена, нарочито у средњем дијелу, гдје се појављује више долина кањонског и клисурастог типа са мањим ерозивним проширењима.
  2. Површ Зелени Јадар — Ова благо заталасана површ изграђена од кречњака и доломита тријаске старости, а прекривена растињем и травом. Флувијалног је карактера (обликовала ју је ријека Зелени Јадар са својим притокама). На странама изнад површи има пећинских отвора, што упућује на интензитет карстификације унутрашње кречњачке масе.
  3. Висораван Осат — Карактерише је морфолошка разуђеност и орографски слијед динарског система (сјеверозапад, југоисток). На њој су висови: Чаурка (1.072 м), Кварац (1.087 м), Врањевина (1.104 м), Лучева раван (1.150 м), Бањево брдо (1.128 м), Крк (1.100 м), итд. Перспектива Осата је у развоју зимског туризма, с обзиром на повољне терене сјеверне експозиције и богатство сњежног покривача (од новембра до марта).
  4. Планина Сушица — На крајњем југу доминира кречњачки непроходни масив Сушица (1.243 м), са стрмим странама и литицама које гротескно надвисују корито Дрине. Ту је и једно од скровишта реликтног четинара Панчићева оморика.
  5. Кањон Дрине — Овим кањоном, својом грандиозношћу, доминирају стрме и бијеле литице између кречњачких масива Таре и Сушице. На том мјесту доминантна је дубинска, а на излазу из клисуре, према Бајиној Башти и Скеланима, дошла је до изражаја бочна ерозија, што је морфолошки дефинасало котлину, пространију и равнију на десној, него на лијевој обали Дрине (Ристановић С, Река Дрина и Подриње, Београд 2000).

Историја уреди

На подручју Сребренице налазе се антички локалитети Аргентаријум и Домавија из времена римске власти, када се то подручје налазило на крајњем сјевероистоном крају римске провинције Далмације. На територији Сребренице откривена је и значајна рановизантијска црква из шестог столећа.[3]

Средњи вијек уреди

Током раног средњег вијека, Кнежевина Србија се по свједочењу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959) простирала према сјеверозападу до области Соли (шире подручје око данашње Тузле),[4] тако да је укључивала и сво Подриње.

Сребреница се помиње од друге половине 14. вијека као важно рударско мјесто, које је добило име по рудницима сребра.[5]

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.[6] Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних бјелутака под колена, и тако заувијек остану осакаћени.[7] У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси богомилские сут.”[8]

У средњем вијеку је промијенила више господара, док средином 15. века није потпала под османску власт.[5]

Нови вијек уреди

Од средине 15. вијека до 1878. године, Сребреница се налазила под влашћу Османског царства. Била је сједиште истоимене нахије и кадилука, а налазила се у саставу Зворничког санџака, који је припадао Боснском пашалуку.[9]

Потом је у раздобљу од 1878. до 1918. године била у саставу аустроугарске Босне и Хецеговине.

Модерно доба уреди

Војска Краљевине Србије је ослободила Сребреницу од Аустроугарске 18. септембра 1914. године.[10] Нови период развоја бање Сребрница почиње 1930. када су у главном извору "Црни губер" пронађене "радијумове еманације"; врело је тада преуређено и дограђено тако да је поред флаширања омогућено и купање.[11]

Други свјетски рат уреди

За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица[12] На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.[13] Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.[13] Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу Залазје.[13]

Распад Југославије уреди

У периоду од 1992. до 1995. године контролу над градом су имале бошњачке наоружане формације које су игнорисале резолуцију 824 Савета безбједности Уједињених нација од 6. маја 1993, у којој се Сребреница проглашава демилитаризованом зоном под заштитом Уједињених нација. Велика количина оружја, међусобно неповерење и нетрпељивост, доводили су до сталних одмазда над цивилним становништвом, које је било изложено убиствима и прогонима, углавном по етничкој основи. Муслиманско становништво је предало оружје 19. априла 1992. године, а град је стављен под контролу Републике Српске.

У мају исте године је поново преузимају снаге Армије Републике БиХ и контролишу до 1995. године, константно изводећи диверзантска дејства ка положајима Војске Републике Српске и цивилном становништву околних села.[14] Постоје изјаве да је за 3 године ратовања страдало више од 3.500 жртава српске националности.[15] Док је Армија РБиХ под командом Насера Орића вршила злочине у околним сребреничким селима насељеним углавном српским становништвом, Војска Републике Српске је планирала заузимање града. У периоду од 1992. до 1995. године на подручју Сребренице и околине је убијено 3.287 Срба.[16]

Јула 1995. године, за само 7 дана снаге ВРС под командом генерала Ратка Младића, у оквиру контраофанзиве под кодним именом Криваја 95, успоставиле су контролу над Сребреницом. Према Бошњацима и већем делу западне штампе, као и по Међународном суду правде у Хагу, овај злочин је квалификован као геноцид[17] над бошњачким становништвом за који је одговорна Војска Републике Српске и српске паравојне формације који су у току акције убили 7.000—8.000 Бошњака.[18] Постоје тврдње да је то највећи масовни злочин на простору Европе после Другог свјетског рата,[19][20][21][22][23] што српска страна — иако је у Меморијалном центру Поточари до сада већ укопано више од 6.500 пронађених жртава[24] — оштро негира и сматра да је број од 7.000—8.000 знатно преувеличан и да је дјело западне пропаганде и медијског рата против Републике Српске и српског народа.[тражи се извор] Српска страна тврди да су у попису сребреничких жртава били искључиво мушкарци (војни заробљеници),[25] а не цивили (жене, деца, старци и немоћни) и да је већина изгинула током пробоја према Тузли приликом тешких борби са ВРС,[26] те да је велики део жртава прекопаван и довожен са других локација[26] и да је на Сребреничким надгробним плочама пописано неколико стотина живих људи;[27] тадашњи предсједник „Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница”, а касније и сам градоначелник Младен Грујичић, изразио је сумњу да су у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице покопане и српске жртве и приказане као бошњачке.[28] Народна скупштина Републике Србије је 2010. године усвојила посебну Декларацију о осуди злочина у Сребреници.[29]

У знак сјећања на жртве, у Сребреници је подигнут Меморијални центар. Сваке године 11. јула се одаје пошта жртвама масакра.

Становништво уреди

Састав становништва – насељено мјесто Сребреница
2013.1991.[30]1981.[31]1971.[32]
Укупно2 410 (100,0%)5 746 (100,0%)4 512 (100,0%)3 088 (100,0%)
Срби1 369 (56,80%)1 632 (28,40%)1 406 (31,16%)921 (29,83%)
Бошњаци998 (41,41%)3 673 (63,92%)12 473 (54,81%)11 858 (60,17%)1
Неизјашњени13 (0,539%)
Хрвати8 (0,332%)34 (0,592%)56 (1,241%)78 (2,526%)
Муслимани4 (0,166%)
Босанци4 (0,166%)
Југословени3 (0,124%)328 (5,708%)496 (10,99%)89 (2,882%)
Роми3 (0,124%)6 (0,133%)
Православци3 (0,124%)
Остали3 (0,124%)79 (1,375%)15 (0,332%)64 (2,073%)
Црногорци1 (0,041%)27 (0,598%)46 (1,490%)
Босанци и Херцеговци1 (0,041%)
Албанци22 (0,488%)17 (0,551%)
Словенци6 (0,133%)6 (0,194%)
Македонци5 (0,111%)4 (0,130%)
Мађари5 (0,162%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Демографија[1]
Година Становника
1961. 1.859
1971. 3.088
1981. 4.512
1991. 5.746
2013. 2.241

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА”
  2. ^ Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818, стр. 787.
  3. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Srebrenica: Ostaci crkve iz šestog vijeka za vjerske obrede, nastavu i turiste (FOTO)”. DRUŠTVO - RTRS. Приступљено 2021-03-08. 
  4. ^ Ферјанчић 1959, стр. 58-59.
  5. ^ а б Ковачевић-Којић 2010.
  6. ^ „[Projekat Rastko] Dr. Zeljko Fajfric: Kotromanici”. Rastko.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  7. ^ „Свечовек — Устројство”. Rastko.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  8. ^ Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866, стр. 148.
  9. ^ Šabanović 1959.
  10. ^ Политика, бр. 3.812 од недеље 7. септембра 1914, насловна страна
  11. ^ „Политика”, 7. јул 1935
  12. ^ Ристић, Слободан Н. (март 2004). „Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока”. Београд: Српски лист: Гласник Српског клуба бр. 5,. стр. 147—149. Приступљено 27. 1. 2011. [мртва веза]
  13. ^ а б в „Сребреница: парастос за жртве усташког злочина”. Радио-телевизија Републике Српске. 4. 6. 2012. Приступљено 5. 6. 2012. 
  14. ^ „Magazin NIN — 2424, 13 JUN 1997”. Nin.co.rs. Приступљено 2. 11. 2012. 
  15. ^ „Нови Репортер: Савез логораша Републике Српске”. Novireporter.com. 28. 4. 2010. Архивирано из оригинала 05. 11. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2012. 
  16. ^ „Српска православна црква: Списак Срба пострадалих у Сребреници и околини 1992—1995.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 09. 2015. г. Приступљено 03. 06. 2017. 
  17. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / MSP je presudio: Srebrenica je genocid”. Vesti-online.com. Приступљено 2. 11. 2012. 
  18. ^ (PDF) http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  19. ^ Srebrenica genocide: worst massacre in Europe since the Nazis Гардијан
  20. ^ From Srebrenica to Baghdad, Њузвик
  21. ^ „Srebrenica: Worst European atrocity since WWII”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2012. г. , CNN
  22. ^ Thousands rally on Srebrenica anniversary, MSNBC
  23. ^ Mladic could be extradited as early as Monday, seattletimes.com
  24. ^ „potocarimc.org”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2017. г. Приступљено 03. 06. 2017. 
  25. ^ „Zašto (Ni)Su Popisivani Zarobljenici U Novoj Kasabi | Sense Agency | Vest”. Sense Agency. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 19. 1. 2014. 
  26. ^ а б „Kovačević: Najviše srebreničana stradalo u proboju”. Glassrpske.com. Приступљено 19. 1. 2014. 
  27. ^ „Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true”. Приступљено 9. 4. 2013. , 21. април 2010.
  28. ^ „Грујичић: У Поточарима покопани и Срби”. Приступљено 9. 4. 2013. , РТРС
  29. ^ Декларација Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници (2010)
  30. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 97/8)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 30. 12. 2015. 
  31. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 12. 2015. 
  32. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 12. 2015. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди