Википедија

Средњи детлић

Средњи детлић (лат. Leiopicus medius) врста је птице из породице детлића. Латински назив ове врсте је састављен из двеју старогрчких речи. Име рода Leiopicus је комбинација речи leios која означава особу без браде и бркова (с обзиром да на глави нема црну линију која иде до корена кљуна - „бркови”) и pikos што значи детлић. Придев medius значи средњи.[2]

Средњи детлић
Средњи детлић
Оглашавање
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Piciformes
Породица: Picidae
Род: Dendrocoptes
Врста:
D. medius
Биномно име
Dendrocoptes medius
Ареал средњег детлића
Синоними
  • Picus medius Linnaeus, 1758
  • Leiopicus medius (Linnaeus, 1758)
  • Dendrocopos medius (Linnaeus, 1758)

Опис уреди

 
Средњи детлић

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 20 до 22 центиметара. Маса птице варира од 50 до 85 грама. Од детлића рода (Dendrocopos) се разликује по недостатку „бркова” - црне линије која допире до основе кљуна. Иако тањи и краћи кљун и светла глава одају утисак да је доста ситнији од великог детлића, он је заправо незнатно мањи. Горњи део главе (теме) је потпуно црвен код оба пола, па непажљивом оку може личити на младог сеоског детлићa. Бокови и груди су испругани танким уздужним линијама, па може подсетити на планинског детлићa, али присутност великих, белих поља на раменима га од њега разликују. Стомак је бледоцрвен. Полни диморфизам је присутан, али тешко уочљив. Наиме, горњи део главе (теме) је код мужјака јарко црвено, док је код женке нешто блеђе. Лети праволинијски, са наизменичним уздизањем и понирањем.[3][4]

Распрострањеност и станиште уреди

Ареал распрострањења обухвата централну Европу, Пиринеје, Балканско полуострво, Kавказ и део Мале Азије.[5] Насељава очуване, светле, листопадне шуме, углавном храста и граба, старе воћњаке ограничене забранима, на југу ареала је присутан у мешовитим храстово-буковим шумама, док је у Анатолији и на Кавказу присутан у буковим шумама.[6]

Подврсте уреди

На свету постојe 4 подврстe средњег детлића и свака има другачије распрострањење[4]:

  • L. m. medius - Насељава северну Шпанију, Француску, Естонију, запад Русије, Украјину, југоисточну Италију и Балкан
  • L. m. caucasicus - Насељава северну Турску и Кавказ
  • L. m. anatoliae - Насељава југ и запад Мале Азије и северозапад Сирије
  • L. m. sanctijohannis - Насељава планински масив Загрос, североисток Ирака и југозапад Ирана

Биологија уреди

 
Одрасла јединка испред гнездеће дупље

Гнежђење почиње у периоду од средине априла до почетка маја, када мужјак оглашавањем и ретко добошањем обележава и брани територију. Оба пола дубе гнездећу дупљу на одумирућем или мртвом стаблу или већој грани. У леглу се налази од пет до шест јаја. Претежно се храни зглавкарима које проналази испод коре, гусеницама и биљним вашима. Мањи тврдокрилци и мрави доминирају у исхрани одраслих јединки, док се птићи хране гусеницама, пауцима, ларвама и одраслим инсектима из редова Hymenoptera и Diptera. Биљном материјом се храни углавном током зиме. Станарица је уз блага померања у зимском периоду. Орнитолози процењују да европска популација броји између 301 000 и 678 000 гнездећих парова, а тренд популације је краткорочно оцењен као стабилан.[6]

Угроженост уреди

Интензивно шумарство, сеча зрелих и уклањање умирућих и палих стабала, као и замена листопадног дрвећа четинарским доводи до фрагментације шума, посебно храстових. Загађење ваздуха и климатске промене могу угрозити локалне популације.[6]

Средњи детлић у Србији уреди

 
Средњи детлић

Гнезди се у свим регионима земље. Углавном одсуствује као гнездарица из обешумљених подручја Војводине. Настањује низије, побрђе и брдске пределе, док углавном одсуствује у зони четинарских шума у високим планинама. Најбоља станишта су храстове шуме брдског појаса где нема интензивне сече, а бележен је редовно и у старим воћњацима. Ређе насељава отворене пределе са већим шумским забранима. Понекад се гнезди у већим парковима у насељима. Станарица. Процењује се да је бројност опадала крајем 20. века, а да је стабилна у савременом периоду. Сматра се да се у Србији гнезди између 10 и 15 хиљада парова ове врсте. [7][8]На територији Специјалног резервата природе ,,Засавица" је забележено 16 територија ове врсте, од којих ни једна није била пронађена у насељу, а само једна у плантажи клонске тополе.[9]

 
Dendrocopos medius

Референце уреди

  1. ^ BirdLife International (2016). „Leiopicus medius”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22681114A87306174. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22681114A87306174.en. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  4. ^ а б https://www.hbw.com/species/middle-spotted-woodpecker-leiopicus-medius
  5. ^ http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=37345[мртва веза]
  6. ^ а б в http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/middle-spotted-woodpecker-leiopicus-medius/text
  7. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  8. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
  9. ^ Шћибан, М. (2017): Атлас птица гнездарица Засавице. Покрет горана Сремске Митровице, Сремска Митровица

Литература уреди

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 106. 
  • Пузовић, Слободан; Радишић, Димитрије; Ружић, Милан; Рајковић, Драженко; Радаковић, Милош; Пантовић, Урош; Јанковић, Марко; Стојнић, Никола; Шћибан, Марко; Туцаков, Марко; Гергељ, Јожеф; Секулић, Горан; Агоштон, Атила; Раковић, Марко (2015). Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013 (прво изд.). Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-80728-00-1. 
  • Шћибан, Марко (2017). Атлас птица гнездарица Засавице (прво изд.). Сремска Митровица: Покрет горана Сремске Митровице. стр. 89. ISBN 978-86-81024-02-7. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Средњи детлић на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Средњи_детлић&oldid=25433636”