Отворите главни мени
Srednjovekovni rudarski alat.JPG

Основни алат средњовековних рудара састојао се од длета, чекића, пијука и клина којима се копала руда и разбијала стена.[1] Поред алата, у покретне рударске налазе спада и рударска опрема, као што су предмети за пренос руде из јаме (карлице, сакови, колица, ужад), помоћна средства за кретање у вертикалним и косим ходницима (стубе, лестве), као и елементи подграђивања.[2]

Рударски алатУреди

  • Длето је гвоздена алатка којом се копала рудна жила и разбијала стена на тај начин што су њихове главе ударане масивним чекићима, док су им врхови секли стене. Длета су имала четвртасте и широке главе, зашиљене врхове и отвор за држаљу при средини који је обичано ромбично проширен.
  • Чекић такође спада у основни рударски алат. Рударски чекићи су могли бити дворучни и једноручни. Дворучни чекићи су били масивни, са четвртастим странама и отвором за држаљу, и служили су за ломљење руде и камена и ударање клинова у пукотине стена. Једноручни чекићи су били мањи и могли су имати четвртасте стране као дворучни; или једну равну , а другу шиљату која је служила за одбијање рудаче и њено туцање.

Длето на дршци укрштено са чекићем назива се рударска значка и представља симбол рударства.

  • Пијук или килава је гвоздена алатка која је служила за копање жиле која није тврда већ земљаста, и за површинско копање руде.[3]
  • Клин или пробојац је алатка која је служила за одбијање комада руде или стене на тај начин што се забијала у пукотине у стени. Клин је имао једну страну равну о коју се ударали чекићем и другу шиљату која се наслањала о стену.[4]

Рударска опремаУреди

  • Подграде су служиле за обезбеђивање подземних просторија од обрушавања. Средњовековне подграде су се правиле искључиво од дрвета. Могле су бити трапезасте састављене од два уско постављена ступца и водоравне греде (за подграђивање рударских ходника) и четвртасте, тзв. венци који су се састојали од две дуже и две краће греде које су слагане, најчешће одоздо на горе (за подграђивање рударских окана. Разликују се три типа веза код подграда: на преклоп, на зуб и на искружак.
  • Стубе су служиле за силажење у окна мање висине или за кретање у косим неподрађеним ходницима већег нагиба. Обично су коришћена једноставно обрађена дебла са усеченим ногоступима.
  • Карлица је врста посуде за прихватање и издвајање руде, грубо израђена у дрвету. Могу бити са или без дршке, а могу имати причвшћен канап на једном крају ради тегљења руде у рударској јами.
  • Колица су служила за извожење руде из рудника. Прављене су од дрвета учвршћеног металном конструкцијом. У поду су имала две мале осовине око чијих крајева су била по два дрвена котура која су се држала клиновима, и постојао је још један тзв. водећи клин такође у поду колица. Кретала су се каналима од дебелих дасака.[5]
  • Уже је коришћено за извлачење руде из рударских окана као и за тегљење карлица са рудом у рударским јамама. Прављена су од лике и конопља.

РеференцеУреди

  1. ^ Антуновић Коблишка М.,Прилог проучавању рударске и металуршке технике и стручних назива у старим српским и турским рукописима,Зборник радова Музеја рударства и металургије 2 , 1982.
  2. ^ Јовичић М.,Рударска опрема и алат из средњовековне збирке Музеја рударства и металургије, Зборник радова Музеја рударства и металургије 10/12, 2010.
  3. ^ Антуновић Коблишка М.,Алат и машине рудара касног средњег века и раног новог века Средње Европе по Георгијусу Агриколи, Рударски гласник бр. 3, 1981.
  4. ^ Антуновић Коблишка М.,Алат и машине рудара касног средњег века и раног новог века Средње Европе по Георгијусу Агриколи, Рударски гласник бр. 2, 1981.
  5. ^ Антуновић Коблишка М.,Прилог проучавању рударске и металуршке технике и стручних назива у старим српским и турским рукописима,Зборник радова Музеја рударства и металургије 2 , 1985.

Спољашње везеУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Agricola G., Zwölf Bücher vom Berg-und Hüttenwesen, Düsseldorf: Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik, 1953.
  • Антуновић-Коблишка М., О нашем средњовековном рударском алату, Гласник Етнографског музеја 46, 1982.
  • Bogosavljević B., Medievil Mining Tools from the Belgrade National Museum Collection, Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, Bor-Belgrade 1995.
  • Богосављевић Б., Прилог проучавању средњовековног рударског алата, Наша прошлост 4, 1989.
  • Вукановић Т., Речник древног рударства у земљама централног Балкана XII-XVIII века, Музеј рударства и металургије Бор, 1998.
  • Мркобрад Д., средњовековни рударски чекић из Кижевика, Зборник радова Музеја рударства и металургије 5/6, Бор, 1987-1990.