Сремско војводство Радослава Челника
Сремско војводство Радослава Челника је историографски назив за краткотрајно српско војводство, на челу са сремским војводом Радославом Челником, српским великашем који је у раздобљу од 1527. до 1530. године држао знатне делове Срема, настојећи да се одржи између Краљевине Угарске и Османског царства. Окосницу овог војводства чинила је српска народна војска у Срему, која је у то време била значајан војни чинилац у пограничним областима. Пошто је Радослав Челник као сремски војвода уживао велики углед у народу, обе зараћене стране су покушавале да га придобију за сарадњу. Турска страна је била спремна да призна његову обласну управу у Срему, док је угарска, односно хабзбуршка страна настојала да га придобије давањем разних почасти и поседа. Пошто је војвода Радослав пристао уз угарског краља Фердинанда I Хабзбуршког, његова област у Срему се нашла на удару Турака, који су то подручје освојили и прикључили новоустановљеном Сремском санџаку.[1]
| Сремско војводство Радослава Челника | |||
|---|---|---|---|
 Сремско војводство Радослава Челника | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Срем | ||
| Престоница | Сланкамен , Небојц | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Српски | ||
| Религија | Православље, Католицизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Монархија | ||
| — Војвода | Радослав Челник | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1527. | ||
| — Укидање | 1530. (3 год.) | ||
| — Статус | Бивша држава | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
_(14th_century).svg){kind=small}
|
| ||
Историја
уредиОснивач Сремског војводства био је Радослав Челник. Он је првобитно службовао као врховни командант војске Царства Јована Ненада. После пада Ненадове државе, Челник је пришао Турцима и основао Сремско војводство, вазалну државу Османског царства. Прва престоница Срема је био град Сланкамен, где се и данас налазе остаци средњовековне тврђаве.
Војвода Челник је тајно преговарао са Хабзбурзима. Приликом једног турског похода, војвода је отишао у егзил. Када се вратио у Срем, његово војводство је било у знатно мањим границама, а нова престоница војводства је постао град Небојц, у близини Вуковара. Војводство је постојало до 1530. године, када је војвода Челник склопио споразум са Хабзбурзима и повукао се на хабзбуршку територију, одричући се Сремског војводства.
Референце
уредиВиди још
уредиЛитература
уреди- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Божанић, Снежана (2007). „Срем у периоду од 1502. до 1526. године”. Споменица Историјског архива Срем. 6: 72—88.
- Драгојловић, Драгољуб (1989). „Православље у Срему у средњем веку”. Манастир Шишатовац: Зборник радова. Београд: САНУ. стр. 25—30.
- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крстић, Александар (2007). „Време турске власти у Срему”. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Београд: Вукова задужбина. стр. 75—101.
- Лемајић, Ненад (1995). „Срби у Срему и њихови прваци од краја XV до краја XVI века”. Зборник Матице српске за историју. 52: 7—19.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска.
- Рокаи, Петер; Ђере, Золтан; Пал, Тибор; Касаш, Александар (2002). Историја Мађара. Београд: Clio.
- Спремић, Момчило (2007). „Српски деспоти у Срему”. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема. Београд: Вукова задужбина. стр. 45—73.
- Стојковски, Борис (2009). „Срем и покрет цара Јована Ненада”. Истраживања. Филозофски факултет у Новом Саду. 20: 249—255.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.