Сретен Пашић (Кораћица, 3. новембар 1858Београд, 20. септембар 1909) био је српски професор и педагог, један од управника Више женске школе у Београду.

Сретен Пашић

Биографија уреди

Рођен је 1858. у породици Пашић од оца Жиивојина Пашића, који је био свештеник. Завршио је историјско-филолошки одсек Филозофског факултета у Београду.[1]

Био је директор гимназије у Параћину и надзорник основних школа у рудничком округу. За управника Више женске школе у Београду постављен је 21. август 1900. и на том положају био до 1909. године.[1]

Предавао је српски језик првом колу ученица Женске гимназије, а сам се служио и немачким језиком. При одвајању Женске гимназије под засебну управу постављен је за професора Друге београдске гимназије, 1. септембра 1909. године.

Био је аутор неколико књига и уџбеника, међу којима су[1]:

  • Српска читанка за први разред гимназија
  • Гимнастика и витешке игре (Београд, 1904)
  • Успомене из рвизорске службе (Нови Сад, 1906)
  • Ко је крив? (Београд,1907)
  • Шумадинче (1909)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Ур. Цветковић, Косара (1913). Виша женска школа у Београду, Педесето-годишњица 1863-1913. Београд. стр. 135. 

Литература уреди