Сретењски орден
одликовање Републике Србије
Сретењски орден је одликовање Републике Србије установљено 26. октобра 2009. године „Законом о одликовањима Републике Србије“[1]. Аутор идејног решења Сретењског ордена је академски вајар Никола Вукосављевић, редовни професор академије ликовних уметности у Београду на предмету вајање.
Сретењски орден | |
---|---|
Додељује Република Србија | |
Додељује се за | Нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у областима јавних, привредних, културних, просветних, спортских и хуманитарних делатности. |
Статус | Активан |
Установљен | 26. октобра 2009. |
Прво одликовање | 15. фебруар 2012. |
Укупно одликованих | 27 |
Важносни ред одликовања | |
Следеће (више) | Орден Карађорђеве звезде |
Следеће (ниже) | Орден белог орла са мачевима |
Законски основ
уредиОрден се додељује указом Председника Републике Србије, обично поводом Дана државности Републике Србије. Додељује се за Нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у областима јавних, привредних, културних, просветних, спортских и хуманитарних делатности. Може бити додељен физичким лицима и институцијама. Сретењски орден има три степена.
Изглед и траке одликовања
уредиОрден првог реда | Орден другог реда | Орден трећег реда | |
---|---|---|---|
Списак одликованих
уредиОд увођења ордена 2010. године, одликовани су:
Име и презиме | Степен | Година | Опис заслуге | Напомена |
---|---|---|---|---|
Дејан Мијач[2] | Други | 2012. | За заслуге у области позоришта и културе. | Позоришни редитељ |
Јован Ћирилов[2] | Трећи | 2012. | За заслуге у области позоришта и културе. | Театролог |
Миодраг Стојковић[2] | Трећи | 2012. | За заслуге у научноистраживачком раду у области генетике. | Генетичар |
Хамдија Јусуфспахић[3] | Први | 2012. | За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње, верске толеранције и представљање Републике Србије у иностранству, нарочито у муслиманским земљама. | Бивши београдски муфтија |
Јован Радосављевић[3] | Други | 2012. | За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. | Архимандрит Српске православне цркве |
Јакоб Пфајфер[3] | Други | 2012. | За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. | Жупник оџачки и архипрезбитер подунавски Католичке цркве у Србији |
Иштван Чете-Семеши[3] | Други | 2012. | За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. | Бискуп Реформистичке хришћанске цркве у Србији |
Аца Сингер[3] | Други | 2012. | За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције. | Председник Савеза јеврејских општина у Србији |
Ремзи Кларк[4] | Други | 2012. | За изузетне заслуге у јавним и хуманитарним делатностима | Амерички правник, активиста и бивши државни службеник |
Радослав Зеленовић[5] | Трећи | 2012. | За нарочите заслуге у области филмске уметности. | Директор Југословенске кинотеке |
Жан Дитур[5] | Први | 2012. | За заслуге у јавним, културним, просветним и хуманитарним делатностима. | Француски академик, члан Српске академије наука и уметности. Одликован постхумно |
Милунка Лазаревић[6] | Трећи | 2012. | За нарочите заслуге и изванредне резултате постигнуте у шаховском спорту | Шахисткиња |
Веран Матић[7] | Трећи | 2013. | За спровођење друштвено хуманитарне акције „Битка за бебе“. | Председник управног одбора фонда Б92 |
Марија Црнобори[7] | Трећи | 2013. | За нарочите заслуге у области позоришне уметности. | Глумица |
Харолд Пинтер[8] | Први | 2013. | За изузетне заслуге у јавним и културним делатностима. | Драматург и нобеловац (постхумно) |
Пјер Мари Галоа[8] | Први | 2013. | За изузетне заслуге у јавним и културним делатностима. | Војник и геополитичар (постхумно) |
Афскендијос Калангос[8] | Други | 2013. | За изузетне заслуге у области хуманитарних делатности. | Хирург |
Александар Бабаков[9] | Други | 2013. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њених грађана у области јавне делатности. | Члан руске думе |
Милорад Екмечић[10] | Други | 2014. | Историчар | |
Застава оружје[10] | Трећи | 2014. | ||
Институт за ратарство и повртарство Нови Сад[10] | Трећи | 2014. | ||
Веселин Ђуретић[10] | Трећи | 2014. | ||
Земунска болница[10] | Други | 2014. | ||
Архив Србије[10] | Други | 2014. | ||
Петар Омчикус[10] | Трећи | 2014. | ||
Александар Вујић[10] | Трећи | 2014. | Композитор, пијаниста и диригент | |
Смиља Аврамов[11] | Први | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности. | правник |
Нада Милић[11] | Први | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане. | |
Ноам Чомски[11] | Други | 2015. | За нарочите заслуге у области јавних, научних, просветних и културних делатности. | |
Ватерполо савез Србије[11] | Други | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане и постигнуте изузетне резултате у спортским делатностима. | |
Основна школа „Прота Стеван Поповић“ у Чумићу[8] | Други | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној делатности. | |
Иван Клајн[11] | Трећи | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних, просветних и културних делатности. | |
Миомир Кораћ[11] | Трећи | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних, научних и културних делатности. | директор Археолошког института Српске академије науке и уметности |
Ђорђе Марјановић[11] | Трећи | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у културним делатностима и посебно у области музичке уметности. | |
Милан Распоповић[11] | Трећи | 2015. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у просветној и педагошкој делатности. | |
Мехрибан Алијева[11] | Други | 2015. | Председница Фондације „Хејдар Алијев“ Азербејџан | |
Гимназија Крушевац[10] | Први | 2016. | За нарочите заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности, а поводом 150 година рада. | |
Српско геолошко друштво[10] | Други | 2016. | За нарочите заслуге и допринос развоју научне и стручне мисли и праксе у области геолошких наука, а поводом 125 година постојања. | |
Институт Михајло Пупин[10] | Други | 2016. | За нарочите заслуге и постигнуте резултате у научно истраживачком раду и развоју информатичко – комуникационих технологија. | |
Прва техничка школа Крагујевац[10] | Други | 2016. | За нарочите заслуге и постигнуте резултате у просветној делатности, а поводом 75 година рада. | |
Природњачки музеј у Београду[10] | Други | 2016. | За нарочите заслуге у области културних и научних делатности, а поводом 120 година постојања. | |
Институт за кукуруз Земун Поље[10] | Трећи | 2016. | За нарочите заслуге и међународно признате резултате у примени научних метода и унапређењу пољопривредне производње, а поводом 70 година рада. | |
Математичка гимназија[10] | Трећи | 2016. | За нарочите заслуге и међународно признате резултате у просветној делатности у области математике, информатике и природних наука. | |
Музичка школа „Мокрањац” Београд[10] | Трећи | 2016. | За изузетне заслуге у просветној делатности, културном и педагошком раду у области музичке уметности. | |
Библиотека града Београда[10] | Трећи | 2016. | За нарочите заслуге у библиотекарству и промоцији културе читања, а поводом 85 година постојања. | |
Институт за микробиологију и имунологију, Медицинског факултета Универзитета у Београду[10] | Трећи | 2016. | За нарочите заслуге и допринос у развоју медицинске науке и праксе, а поводом 90 година рада. | |
Пуриша Ђорђевић[10] | Други | 2016. | За нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области филмске уметности. | |
Општина Крф[10] | Први | 2016. | ||
Византолошки институт САНУ[10] | Други | 2016. | ||
Српска академија наука и уметности[12] | Први | 2017. | За нарочите заслуге у очувању националног идентитета Републике Србије, достигнућа у областима науке и уметности и промоцији Србије у светској академској заједници, поводом 175 година рада. | |
Матица српска[12] | Први | 2017. | За нарочите заслуге у очувању националног и културног идентитета Републике Србије и њених грађана, поводом 190 година постојања и рада. | |
Педагошки факултет Сомбор[12] | Први | 2017. | За нарочите заслуге у области просветних и педагошких делатности, поводом 200 година постојања. | |
Црвени крст Србије[12] | Други | 2017. | За нарочите заслуге у области хуманитарне делатности, поводом 140 година постојања и рада. | |
Жозије, место у Француској[12] | Други | 2017. | За нарочите заслуге, исказану племенитост и хуманост према српском народу у Првом светском рату. | |
Педагошки музеј у Београду[12] | Други | 2017. | За нарочите заслуге у области културних и педагошких делатности, поводом 120 година постојања. | |
Архив Војводине[12] | Други | 2017. | За нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа, поводом 90 година постојања и успешног рада. | |
Задужбина Илије М. Коларца[12] | Други | 2017. | За нарочите заслуге и постигнуте резултате у културној и научној делатности, поводом 85 година постојања и рада. | |
Основна школа „Браћа Аксић” у Липљану[12] | Други | 2017. | За нарочите заслуге у области просветних и педагошких делатности, поводом 150 година рада. | |
Институт за воћарство Чачак[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге и међународно признате резултате у примени научних метода и унапређење воћарства, поводом 70 година рада. | |
Институт за међународну политику и привреду[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге и допринос у проучавању међународних односа, поводом 70 година постојања. | |
Дечји културни центар Београд[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге и изузетан допринос развоју стваралаштва деце и за децу, поводом 65 година рада. | |
Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге и допринос у развоју биолошке науке и праксе, поводом 70 година рада. | |
Атеље 212[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге у култури, посебно у области позоришне уметности, поводом 60 година. рада | |
БИТЕФ[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге у култури, посебно у области позоришне уметности и промоцији савремених позоришних тенденција, поводом 50 година рада. | |
Институт за патологију Медицинског факултета Универзитета у Београду[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге и допринос у развоју медицинске науке и праксе, поводом 95 година рада. | |
Никола Јанковић[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге у културним делатностима, посебно у области вајарства. | |
Београдско драмско позориште[12] | Трећи | 2017. | За нарочите заслуге у култури, посебно у области позоришне уметности, поводом 70 година рада. | |
Народно позориште у Београду[10] | Први | 2018. | Поводом 150 година од оснивања. | |
Центар за породични смештај и усвојење „Милошевац“[10] | Први | 2018. | ||
Музеј Војводине[10] | Други | 2018. | Поводом 70 година од оснивања. | |
Геолошки завод Србије[10] | Други | 2018. | Поводом 70 година од оснивања. | |
СУБНОР Србије[10] | Трећи | 2018. | Поводом 150 година од оснивања. | |
Савез инжењера и техничара Србије[10] | Трећи | 2018. | Поводом 70 година од оснивања. | |
Војни музеј у Београду[10] | Други | 2018. | ||
Народни музеј у Београду[13] | Први | 2019. | ||
Пољопривредни факултет у Београду[13] | Први | 2019. | ||
Основна школа „Краљ Петар Први” у Београду[13] | Први | 2019. | ||
Земунска гимназија[13] | Други | 2019. | ||
Народно позориште „Тоша Јовановић” Зрењанин[13] | Други | 2019. | ||
Позориште „Христо Ботев” Димитровград[13] | Други | 2019. | ||
Војнофилмски центар „Застава филм”[13] | Трећи | 2019. | ||
Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”[13] | Трећи | 2019. | ||
Владета Јеротић[13] | Трећи | 2019. | Лекар, психотерапеут (постхумно) | |
Хор РТС и Симфонијски оркестар РТС[13] | Трећи | 2019. | [13] | |
Добрица Ерић[14] | Трећи | 2019. | За нарочите заслуге у области књижевности, посебно песничког стваралаштва. (постхумно) | Песник, постхумно |
Александар Рукавишњиков[15] | Први | 2021. | Вајар и академик | |
Емир Кустурица[15] | Први | 2021. | Редитељ и музичар | |
Шумарски факултет Универзитета у Београду[15] | Први | 2021. | ||
Православни богословски факултет Универзитета у Београду[15] | Први | 2021. | ||
Александар Берчек[15] | Други | 2021. | Глумац | |
Ненад Стевандић | Први | 2024. | За заслуге у изградњи односа Републике Србије и Републике Српске. | - |
Владимир Кањух[16] | Први | 2023. | лекар, академик |
Референце
уреди- ^ Закон о одликовањима Републике Србије, „Службени гласник РС“, бр. 88/09, 36/10
- ^ а б в („Блиц“, 15. фебруар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в г д („Блиц“, 24. септембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ („Блиц“, 05. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б („РТС“, 05. децембар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ („Актер“, 21. децембар 2012)[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б („Б92“, 14. фебруар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в г („Курир“, 18. фебруар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ („Б92“, 19. март 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч „Odlikovani 2012-16”. vreme.com. 17. 2. 2017. Архивирано из оригинала 01. 02. 2021. г. Приступљено 28. 05. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж з Николић уручио Сретењско ордење („Политика“, 15. фебруар 2015)
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Orden za Sretenje Šotri, Zdravku Čoliću, Ani Ivanović...”. rs.n1info.com. 13. 2. 2017. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 28. 05. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Укази о одликовањима”. predsednik.rs. Приступљено 28. 5. 2020.
- ^ Добрица Ерић постхумно одликован Сретењским орденом трећег степена (Б92, 3. април 2019)
- ^ а б в г д „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. фебруар 2021.
- ^ „Награђени чланови САНУ”. САНУ. Приступљено 5. 3. 2023.
Спољашње везе
уреди- Николић: Честитам грађанима Дан државности, а одликованима заслужена признања („Вечерње новости“, 15. фебруар 2016)
- Николић уручио сретењско ордење (Б92, 15. фебруар 2016)
- Вучић уручио сретењска одликовања („Политика”, 15. фебруар 2020)
- ВУЧИЋ УРУЧИО СРЕТЕЊСКА ПРИЗНАЊА: „Данас је дан када се рађала Србија, морамо рећи хвала јунацима нашег доба” („Вечерње новости”, 15. фебруар 2021)
- Ко су добитници одликовања поводом Дана државности („Политика”, 13. фебруар 2022)
- "НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Они добијају одликовања за Сретење („Вечерње новости”, 13. фебруар 2023)