Сретењски марш
Сретењски марш манифестација коју је фебруара 2019. године покренуло удружење Србски Светионик из Београда у славу бесмртног Вожда Карађорђа и његових хајдука који су 1804. године код Аранђеловца започели борбу за ослобађање од вишевековног турског робства и стварање модерне србске државе. Почетна тачка Сретењског марша је насеље Орашац, одакле се пешачи 18 км преко све до града Тополе. Марш је прилагођен тако да и деца старија од 8 година могу да учествују у оваквим догађајима.
Организатор уреди
Покретач Сретењског марша је удружење Србски Светионик, које у својим програмским циљевима има уписано ширење националне свести и чување наше традиције и наслеђа, а један од начина деловања удружења је организација маршева. Тако да поред овог марша Србски Светионик организује још неколико маршева.
Мотив уреди
Мотив за одржавање овог марша јесте оживљавање јунака из Првог устанка и чување сећања на хајдуке који су у пролеће 1804. године после више столећа започели борбу против Турака Османлија и њиховог терора који су спроводили 400 над хришћанском рајом: Трећина приноса, Данак у крви, Прва брачна ноћ итд. Због тога што образовни систем Србије већ деценијама мало поклања пажње јунацима Првог србског устанка створен је овај марш како би поколењима која долазе осветљавао пут.
Датум одржавања уреди
Датум одржавања је увек средина Фебруара месеца и мора бити недеља... углавном је то трећа недеља у фебруару месецу.
Маршрута уреди
Почетна тачка Сретењског марша је место Орашац у аранђеловачкој општини у срцу Шумадије, код споменика Ђорђу Петровићу, а онда се преко Аранђеловца иде пешака све до Тополе и завршава се у цркви Пресвете Богородице коју је подигао сам Карађорђе 1811. године.
Хронологија марша уреди
Први Сретењски марш уреди
Први Сретењски марш је одржан у недељу 17. фебруара 2019. године када је Србски Светионик најавио овај догађај и учесници су дошли из Ваљева, Београда, Опова, Врања, Ниша, Аранђеловца...итд. Број учесника је био око 60 људи, од чега је било петоро деце млађе од 12 година. У самом Орашцу је положен венац од стране дечице, док су учесници обишли Марићевића Јаругу и онда је Александар Алемпијевић, резервни официр Војске Србије одржао историјски час о дешавањима која су претходила Првом устанку, како се сам устанак одвијао и како је на крају пропао у јесен 1813. године. Учесници су онда започели пешачење према Аранђеловцу и у колони тротоаром стигли до тамо када је направљена једна пауза. Након чега је настављено даље према Тополи са још једном паузом у природи. У Тополу се стигло за дана око 15 сати, када је Алемпијевић одржао и други историјски час о животопису Вожда Карађорђа испред споменика у дворишту цркве Пресвете Богородице. Испред организатора Милан Чучковић је поделио медаље онима коме је овај марш био подвиг - деца основношколског узраста. Након тога је уприличен ручак у оближњем ресторану са војничким пасуљом, а наставило се са дружењем учесника.
Други Сретењски марш уреди
Други Сретењски марш је одржан у недељу 16. фебурара 2020. године са мало другачијом маршутом, неголи на првом маршу. Учесници су дошли из: Ниша, Врања, Ваљева, Београда, Опова, Сремске Митровице, Пожеге, Чачка, Шапца, Петрограда итд. Само окупљање је почело око 08:30 сати у Орашцу, код цркве Вазнесења Господњег, када се и највећи број учеснике окупио. Пре самог марша била је литургија, коју је Отац Милисав служио, а појци су за певницом појали у славу Божју, али и јунака Првог устанка, који су се борили против турског јарма. Касније су учесници Сретњског марша отишли до Марићевића Јаруге, где је кустос Иван одржао историјски час, а најмлађи учесници су положили венац на спомен обележје. Касније се обишао и музеј, а онда и основна школа. Око 11 сати учесници су пошли пешака у пратњи саобраћајне полиције СУП Аранђеловац, и уз две паузе лаганим ходом стигли до Тополе, где се овај пут са јужне стране града ушло и све до цркве Рођења Пресвете Богородице. Тамо је црквењак одржао беседу о цркви, устанку, Вожду Карађорђу, поделама и сукобима "Обреновићи-Карађорђевићи", подизању споменика итд. Након свега организатор је позвао учеснике у оближњи ресторан на ручак. Овај марш како многи учесници рекоше, спада у један од најлепших маршева које је удружење Србски Светионик организовало, јер је сједињена физичка активност, са историјским часовима и духовним нотама.