Википедија

Српко Лештарић

српски арабиста и преводилац

Српко Лештарић (Уб, 29. април 1949) српски је арабиста, преводилац и аутор. Називан је водећим преводиоцем са арапског на српски. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Српко Лештарић
Фотографија Лештарића из 2011.
Датум рођења(1949-04-29)29. април 1949. (74 год.)
Место рођењаВрело, Уб, Југославија

Биографија уреди

Рођен је у селу Врелу код Уба, Ваљево, од оца Александра и мајке Томке, рођене Сокић. Завршио је гимназију у Обреновцу 1966. Као студент политичких науке и оријенталистике почетком седамдесетих путује по Европи и Блиском истоку.[1]

Као младић са Хиројасом Хондом (Јокохама, 1946) ради прве српске књижевне преводе са јапанског. Студирао је јапански језик и књижевност код професора Дејана Разића и добија јапанску стипендију. Између студија јапанске и арапске културе, језика и књижевности, опредељује се за арапску и одлази на једногодишњи студијски боравак у Алеп где завршава студије арапског.[1]

За преведене књиге Лештарић пише коментаре и поговоре. Аутор је бројних есеја, приказа и прегледа.[1]

Превео је неколико збирки арапске приче, стручне монографије, романе и приредио антологије. Преводи и са српског на арапски, првенствено кратке приче.[1]

По поруџбини америчког часописа ATA Chronicle написао је традуктолошки есеј The Language and Translation of Arab Folktales који је уврштен у стандардну литературу арабистичких катедри на више светских универзитета. [1]

Лештарићева Мала антологија 12 немогућих преведена ја енглески у преводу Едварда Александера, под називом Twelwe Impossibles, по поруџбини амстердамске European Cultural Foundation.[1]

Сам бира књиге које ће преводити и комплетно приређена и преведена дела затим нуди издавачима.[2]

Пензионисао се 2014, после близу 40 година преводилачког рада. Овлашћени је судски тумач са српског на арапски.[1]

Додељена му је „Награда Милош Н. Ђурић” 2013. године за превод књиге Нагиба Махфуза Деца наше улице.[3]

Поједини аутори називају га „водећим српским преводиоцем са арапског.”[4]

 
Фотографија Лештарића из 2004.

Био је ожењен Горданом Станићевић са којом има кћерку Александру и сина Врсана, који је такође арабиста.[1]

Ангажовањем Српка Лештарића и посредовањем др Дарка Танасковића, Легат Јована Кузминца се налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]

Дела уреди

Књиге
  • Занимљиви српски презименик, 2017.[6]
Преводи
  • Антологиј арапске народне приче, 1994.[7]
  • Рибарева кћи - арапске народне приче из Ирака, 1998.[8]
  • Зекерије Тамир - Атентат, 2000.[9]
  • Зекерија Тамир - Смејаћемо се, 2000.[10]
  • Зекерија Тамир - Зашто је заћутала река, 2002.[11]
  • Багдадске приче, 2002.[12]
  • Селва Бакр - Тумач жеља, 2003.[13]
  • Абдусетар Насир - Најсрећнији човек на свету, 2004.[14]
  • Зекерија Тамир - Кисело грожђе, 2004.[15]
  • Тајиб Салих - Сезона сеобе на север, 2005.[16]
  • 12 немогућих, избор од 12 савремених арапских кратких прича, 2005.[17]
  • Џон Бојнтон Пристли - Инспектор је дошао, 2006.[18]
  • Зекерија Тамир - Нојев позив, 2006.[19]
  • Зекерија Тамир - Сви на колена, 2006.[20]
  • Зекерија Тамир - Моја невидљива другарица, 2008.[21]
  • Нагиб Махфуз - Деца наше улице, 2013.[3]
  • Сулејман Фајад - Гласови, 2013.[22]
  • Златни скиптар и друге приче, палестинске народне приче, 2014.[23]
  • Абу Абдулах Мухамед Нефзави - Мирисни врт љубавне сласти, 2014.[24]
  • Абдусетар Насир - Злочин достојан поштовања, 2014.[25]
  • Зекерија Тамир - Запожарени Дамаск, 2014.[26]
  • Емил Хабиби - Опсимиста - Чудновати нестанак Срећка Несрећковића, 2015.[27]
  • Зекерија Тамир - Одбачени савети, кратке басне за децу, 2014.[28]
  • Хасан Бласим - Лудак са Трга слободе, 2015.[29]
  • Тајиб Салих - Зејнова свадба, 2016.[30]
  • Хасан Бласим - Ирачки Христос, 2016.[31]
  • Лађе мога срца по жедној води плове – Мале дечје песме месопотамских Арапа, 2017.[32]
  • Тартаф или приче Багдађанки, 2018.[12]
  • Тајиб Салих - Бандаршах, 2019.[33]
  • Синан Антун - Багдадско причешће, 2020.[34]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Biografija | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  2. ^ Delfi knjižare (на језику: енглески). 
  3. ^ а б „DECA NAŠE ULICE - Nagib Mahfuz | Knjižara Roman”. www.knjizararoman.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-02. 
  4. ^ „Usud bagdadske kafedžinice”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2020-12-02. 
  5. ^ Лазић, Виктор (јануар 2018). „Јован Кузминац”. Србија међу књигама. 13: 36. 
  6. ^ Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Књига | ЗАНИМЉИВИ СРПСКИ ПРЕЗИ. 
  7. ^ „Antologija arapske narodne priče | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  8. ^ „Ribareva kći - arapske narodne priče iz Iraka | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  9. ^ „Zekerija Tamir: Atentat | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  10. ^ „Zekerija Tamir: Smejaćemo se | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  11. ^ „Zekerija Tamir: Zašto je zaćutala reka | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  12. ^ а б „Bagdadske priče | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  13. ^ „Selva Bakr: Tumač želja | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  14. ^ „Abdusetar Nasir: Najsrećniji čovek na svetu | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  15. ^ „Zekerija Tamir: Kiselo grožđe | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  16. ^ „SEZONA SEOBE NA SEVER, II izdanje | Clio”. clio.rs. Архивирано из оригинала 03. 11. 2020. г. Приступљено 2020-12-02. 
  17. ^ „12 nemogućih | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  18. ^ „Džon Bojnton Pristli: Inspektor je došao | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  19. ^ „Zekerija Tamir: Nojev poziv | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  20. ^ „Zekerija Tamir: Svi na kolena | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  21. ^ „Zekerija Tamir: Moja nevidljiva drugarica | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  22. ^ „Sulejman Fajad: Glasovi | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  23. ^ „Zlatni skiptar i druge priče – palestinske narodne priče | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  24. ^ „Abu Abdulah Muhamed Nefzavi: Mirisni vrt ljubavne slasti | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  25. ^ „Abdusetar Nasir: Zločin dostojan poštovanja, kratke priče | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  26. ^ „Zekerija Tamir: Zapožareni Damask | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  27. ^ „Emil Habibi: Opsimista – Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  28. ^ „Zekerija Tamir: Odbačeni saveti | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-04. 
  29. ^ „Hasan Blasim: Ludak sa Trga slobode. Kratke priče. | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  30. ^ „Tajib Salih: ZEJNOVA SVADBA | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  31. ^ „Hasan Blasim: Irački Hristos | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  32. ^ Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Књига | ЛАЂЕ МОГА СРЦА ПО ЖЕДН. 
  33. ^ „Tajib Salih: Bandaršah | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 
  34. ^ „Sinan Antun: Bagdadsko pričešće – roman | Arapski jezik i književnost” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-02. 

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српко_Лештарић&oldid=27450396”