Википедија

Српска општина Бихаћ

Српска општина Бихаћ је бивша општина Републике Српске, која се налазила у регији Крајине, на самој граници са Републиком Српском Крајином и општинама Доњи Лапац и Кореница. Формирана је 1991. године на територији бивше југословенске општине Бихаћ, а сачињавала су је српска насеља бихаћке општине. Формално је постојала је до потписивања Дејтонског споразума, а фактички је престала да постоји окупацијом западних дијелова Републике Српске током акције Маестрал.

Српска општина Бихаћ
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Рипач
Становништво
Географске карактеристике
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт

Настанак општине уреди

Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и Општина Бихаћ која је укључивала насељена мјеста бивше југословенске општине Бихаћ, насељена српским народом.[а] Српска општина Бихаћ је формирана на конститутивном сједници скупштине Српске општине Бихаћ, 28. децембра 1991. године, а службено је конституисана доношењем Закона о образовању општине Бихаћ.[б] Након формирања Српска општина Бихаћ је постала дио Аутономне регије Крајина, са сједиштем у Бањалуци.

Географија уреди

Српска општина Бихаћ се налазила у западном дијелу Републике Српске, на самој граници са Републиком Српском Крајином. Граничила се са општинама, Грахово, Дрвар и Петровац у Републици Српској, и са Доњим Лапцем и Кореницом у Републици Српској Крајини. Најближе веће насељено мјесто је био Петровац, који је уједно представљао и центар ове регије. Сљедећа насеља су по формирању само општине, постала дио њене територије: Дољани, Грмуша, Горјевац, Дубовско, Злопољац, Јанковац, Калати, Липа, Лохово, Притока, Прашчијак, Рачић, Рајновци, Теочак, Србљани, Стјењани, Доња Гата, Бугар, већи дио насеља Рипач, Нове Четврти, Језеро и Грабеж и Клиса, као и мањи дијелови насеља гдје су Срби били у мањини, попут Кулен Вакуфа, Сокоца.[1]

Историја уреди

У Рипчу је крајем 19. вијека откривено и истражено илирско сојеничко насеље. Међу налазима истичу се калупи за ливање бронзаних предмета, те глинене људске скулптуре. Постоје остаци римског и средњовијековног насеља. Средњовијековни град (бург) помиње се 1408. Био је у посједу Франкопана и Крбавских кнезова. У турске руке пао је 1591. године.

Усташе су током Другог свјетског рата у селу Бугар покупили све младе девојке, затворили их у школу и над њима "читав дан вршили силовања и оргијали". Кад се приближила ноћ, усташе су напустили село а сељаци су онда дошли, а девојке пустили из школе.[2] За вријеме Другог свјетског рата у Рајновцу је погинуло око двије стотине сељана. Њих стотинак, 1941. убиле су усташе и комшије муслимани. И данас им се кости налазе у Орашкој јами. Нико их никада није ни покушао извадити и сахранити. За вријеме посљедњег рата, углавном 1995. из села је погинуло, нестало или уморено двадесетак мјештана.[3]

Српска општина Бихаћ је токо одбрамбено-отаџбинског рата била зона одговорности 15. бихаћке лаке пјешадијске бригаде Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске.

Политичко уређење уреди

Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Начелник општине је представљао и заступао општину и вршио извршну функцију у Српској општини Бихаћ. Општинску администрацију поред начелника, чинила је и скупштина општине. Скупштина је бројала 11 одборника из редова странке СДС из Бихаћа и 21 предсједник мјесних одбора Српске демократске странке, као легитимни представници српског народа. Институционални центар Српске општине Бихаћ је било насеље Рипач, гдје су били смјештени сви општински органи.

Повјереништво за Општину Бихаћ уреди

Повјереништво за Општину Бихаћ је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора ускладу са законом. Сједиште повјереништва је било у Бања Луци. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[в]

  1. Ђуро Грбић, предсједник,
  2. Градимир Рађеновић,
  3. Бранко Вукадиновић,
  4. Ђуро Лакић,
  5. Раде Зорић,
  6. Мирослав Маричић,
  7. Раде Кончар.

Образовање уреди

Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Српске општине Бихаћ, егзистирала је Основна школа „Стана Сучевић” са сједиштем у Рипчу и издвојеним одјељењима у Липи.[г] Одлуком о привременом броју, структури и просторном распореду средњих школа на територији Републике Српске из 1995. утврђено је да се средње образовање на територији Српске општине Бихаћ остварује кроз Средњу школу Бихаћ-Рипач, у којој је настава организована кроз смјер за електротехнику, трговину, угоститељство и туризам.[д]

Напомене уреди

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 11/94
  2. ^ Службени гласник Републике Српске 12/93
  3. ^ Службени гласник Републике Српске 12/96
  4. ^ Службени гласник Републике Српске 31/94
  5. ^ Службени гласник Републике Српске 05/95

Види још уреди

 
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Закон о образовању општине Бихаћ (1993).

Литература уреди

  • Страњаковић, Драгослав (1991). Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945. Горњи Милановац. 

Референце уреди

  1. ^ „Оснивање Српске општине Бихаћ 2. дио”. Јутјуб. Приступљено 29. 1. 2017. 
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 230.
  3. ^ „Бранко и коза једини житељи Рајновца”. Политика. Приступљено 29. 1. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_општина_Бихаћ&oldid=27014694”