Српска православна црква Вазнесења Господњег у Руми
Српска православна црква Вазнесења Господњег у Руми, према Димитрију Руварцу, подигнута је 1761. године и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
| Српска православна црква Вазнесења Господњег у Руми | |
|---|---|
 Црква Светог Вазнесења Господњег у Руми | |
| Опште информације | |
| Место | Рума |
| Општина | Рума |
| Време настанка | 1761. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Архитектура уреди
Црква посвећена Вазнесењу Господњем у Руми, саграђена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником који се високо уздиже над западним прочељем. Плитки пиластри и вишеструко профилисан кровни венац рашчлањују фасаде, без посебног наглашавања главног улаза.
Високу олтарску преграду, раскошно украшену резбаријом барокних и рокајних форми, осликао је 1772. године Стефан Тенецки, оставивши свој потпис на престоним иконама, у доњим десним угловима. Сигуран цртеж укомпонован у вешто постављене ентеријере, богат колорит и смело третирање драперије присутни су на свим радовима арадског сликара, једног од најзначајнијих представника украјинског барока код Срба. Представу св. Тројице извео је 1843. године Павле Чортановић. За израду икона на Богородичином трону ангажован је 1860. године Константин Пантелић. Овом времену припадају и иконе са Архијерејског трона, као и јужне и северне двери, дела анонимних аутора.[1]
Конзерваторски радови изведени су 1969. и 1970, а током 2002. године у порти је изграђен Светосавски дом.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ „Епархија сремска/намесништво румско”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2018. г. Приступљено 16. 09. 2014.
Спољашње везе уреди
- „Српска православна црква Св. Вазнесења Господњег — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Списак споменика културе од великог значаја у Војводини
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
