Владе Републике Србије после 5. октобра 2000.

Од промена 5. октобра 2000. године, па до данас, Србија је променила пет влада.

Ђинђићева Влада (20012003)Уреди

После победе кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице, и његовог ступања на дужност председника Савезне Републике Југославије, 7. октобра 2000. године, почеле су припреме за ванредне изборе за Скупштину Србије.

Крајем октобра месеца 2000, формирана је тзв. прелазна Влада Србије, коју су чинили ДОС, СПС и СПО. Она је била дужна да омогући функционисање државе до избора нове власти. Врло брзо, тадашњи председник Србије, Милан Милутиновић, распустио је парламент и расписао ванредне парламентарне изборе за 23. децембар.

На тим изборима, резултат је био следећи:

Зоран Ђинђић је 25. јануара 2001. године изабран за председника нове, Владе Србије. Чланови ове Владе су били представници свих шеснаест партија које су чиниле ДОС, а њиховим лидерима су поверена потпредседничка места. Поред Зорана Ђинђића су седели Небојша Човић, Душан Михајловић, Миле Исаков, Жарко Кораћ, Јожеф Каса и Момчило Перишић, у својству потпредседника владе, а министарска места су била поверена до тада непознатим људима, провереним експертима, међу којима је било оних који су дошли из иностранства да дају свој допринос демократским променама у Србији. Ова Влада започела низ радикалних економских и унутрашњих реформи. Покренута је општа приватизација, што је изазвало незапосленост и протесте радника. Поред тога, 1. априла, бивши југословенски председник, Слободан Милошевић, после преговора са српском владом, предао се истражним органима и одведен у београдски Централни затвор. Крајем јуна, Влада је донела уредбу на основу које је изручила Милошевића Хашком трибуналу.

Демократска странка Србије (странка Војислава Коштунице) је 17. августа напустила ДОС и Ђинђићеву Владу, оптужујући их да су повезани са организованим криминалом.

Септембра 2002. године, на изборима за председника Србије, потпредседник Савезне владе Мирољуба Лабуса је кандидован испред групе грађана[1] уз подршку ДОС. Тада најјача опозициона партија, ДСС, истакла је Коштуницу. Он је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса, али није изабран због недовољног броја изашлих бирача.

Фебруара 2003. године, укинута је СРЈ и проглашена Државна заједница Србија и Црна Гора. Тиме је Коштуница изгубио државну функцију и његова партија је прешла у опозицију. ДОС је учврстио своју власт.

Стање након убиства Ђинђића (2003)Уреди

Дана 12. марта 2003. године, испред зграде Владе, убијен је у атентату Зоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције. Сахрањен је три дана касније, у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. И поред тога што је власт била озбиљно уздрмана, ДОС је успео да задржи премијерску позицију. За новог председника Владе изабран је Зоран Живковић, тадашњи заменик председника Демократске странке.

Његов кабинет, који се разликовао од Ђинђићевог само по избору новог потпредседника Владе — Чедомира Јовановића, био је током те 2003. године на доста климавим ногама. Афере су се низале, и опозиционе странке (ДСС, Српска радикална странка, Социјалистичка партија Србије) почеле су да јачају. Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. Усред те расправе, 13. новембра, тадашња в. д. председника Републике, Наташа Мићић, распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за 28. децембар.

Иначе, ДОС се пред те изборе распао. Демократска странка одлучила је да самостално иде на изборе и за носиоца листе истакла Бориса Тадића, потпредседника странке.

На изборима, резултат је био следећи:

Прва Коштуничина Влада (20042007)Уреди

Дана 27. јануарa 2004. године, одржана је конститутивна седница новог сазива српског парламента. Није изабран председник и потпредседници Скупштине, већ су потврђени мандати новим посланицима. На следећој седници, 4. фебруарa, коалиција састављена од ДСС, Г 17 плус и СПО-НС успела је да обезбеди подршку социјалиста како би изгласала Драгана Маршићанина за новог председника Скупштине Србије.

Током целог фебруара месеца, трајали су преговори Војислава Коштунице о формирању Владе. Коначно, крајем фебруара, ДСС - Г 17 плус - СПО-НС постигли су коалициони споразум о формирању Владе. Такође, постигнута је сагласност да социјалисти подржавају ту Владу у парламенту, али да не добију министарска места.

Дана 3. мартa, нова Влада, на челу са Војиславом Коштуницом, ступила је на дужност. Важније ресоре заузели су: Мирољуб Лабус — потпредседник, Драган Јочић — министар полиције, Млађан Динкић — министар финансија, Велимир Илић — министар за капиталне инвестиције, Љиљана Чолић — министар просвете. Лидер СПО, Вук Драшковић, постао је министар у априлу, али на савезном нивоу и то министар спољних послова Србије и Црне Горе.

После распада Државне заједнице СЦГ, маја 2006. године, Влада је добила два нова министарства — министарство одбране и спољних послова. На тим дужностима остале су исте особе које су биле и пре распада заједнице, а то су Зоран Станковић и Вук Драшковић.

Дан након изгласавања новог Устава Србије у парламенту, 1. октобра исте године, министри из Г 17 плус поднели су оставке због тога што нису настављени преговори са Европском унијом. Међутим, њихове оставке парламент је констатовао тек 9. новембра, након референдума о Уставу који су грађани потврдили.

Друга Коштуничина Влада (20072008)Уреди

Дана 10. новембра 2006, након што је парламент изгласао Уставни закон о спровођењу Устава, председник Републике Србије, Борис Тадић, расписао је парламентарне изборе за 21. јануар 2007. године. На тим изборима, резултат је био следећи:

Конститутивна седница парламента одржана је 14. фебруарa, и њом је председавала најстарији посланик — Борка Вучић (СПС). На тој седници, верификовани су посланички мандати а након тога седница је одложена на неодређено време. Настављена је тек 7. мајa, бирањем председника парламента. Ујутро 8. мајa — гласовима радикала, социјалиста и ДСС-а — Томислав Николић (заменик лидера радикала) изабран је за председника Скупштине Србије. Пар дана касније, 11. мајa лидери ДС, ДСС и Г 17 плус (Борис Тадић, Војислав Коштуница и Млађан Динкић) окончали су троипомесечне преговоре о саставу Владе. Конститутивна седница парламента настављена је 12. мајa, расправом о смени Томислава Николића коју су иницирали посланици новоформиране скупштинске већине. Идућег дана, 13. мајa, Николић је поднео оставку на своју функцију.

Председавање парламентом преузео је Милутин Мркоњић, потпредседник парламента. Дана 14. мајa, почела је расправа о предлогу Закона о министарствима који је усвојен истога дана.

Дана 15. мајa, мандатар за састав нове Владе Србије — Војислав Коштуница — поднео је експозе пред посланицима Скупштине Србије. Након вишесатне расправе, чланови нове Владе ступили су на дужност. Важније ресоре заузели су: Божидар Ђелић — потпредседник Владе задужен за европске интеграције, Драган Јочић — министар унутрашњих послова, Мирко Цветковић — министар финансија, Драган Шутановац — министар одбране, Вук Јеремић — министар спољних послова, Душан Петровић — министар правде.

Након проглашења независности Косова и Метохије, 17. фебруарa 2008. године, Влада запада у дубоку кризу. Један део извршне власти (Демократска странка и Г17+), и поред чињенице да Европска унија није осудила косовску независност, залагао се да Србија настави преговоре о придруживању земље ЕУ. Други део Владе (Демократска странка Србије и Нова Србија) захтевао је да Европска унија јасно саопшти да признаје територијалну целовитост Србије. Пошто су се размимоилажења наставила, очигледно је било да су ванредни избори једино решење. Дана 5. мартa, Српска радикална странка предлаже парламенту на усвајање Резолуцију о заштити територијалног интегритета Србије у односима са ЕУ. ДСС и НС подржавају резолуцију, док ДС и Г17+ то не прихватају. Идућег дана, 6. мартa, Тадићеви и Динкићеви министри на седници Владе прегласавају министре ДСС/НС о том питању. Премијер Коштуница изјављује да „више нема поверења у коалиционе партнере по питању очувања територијалног интегритета“. У том смислу, 8. мартa, Коштуница саопштава јавности да ће предложити председнику Републике распуштање парламента и расписивање ванредних парламентарних избора за мај месец. Влада на ванредној седници, 10. мартa, једногласно прихвата тај предлог.

Влада Мирка Цветковића (2008–2012)Уреди

Ванредни избори за Скупштину Србије су одржани 11. мајa 2008. године. Резултат је био следећи:

Конститутивна седница парламента одржана је 11. јунa. На њој су само верификовани мандати свим народним посланицима. У следеће две седмице, листа „За европску Србију“ и коалиција окупљена око социјалиста успели су да постигну договор о формирању нове Владе Србије. 25. јунa, као резултат тог договора, за председника парламента изабрана је Славица Ђукић-Дејановић (СПС). Два дана касније, 27. јунa, председник Републике Борис Тадић именовао је тадашњег министра финансија Мирка Цветковића за мандатара за састав нове Владе. Почетком јула месеца, усаглашени су коалициони споразум и кадровска решења у новој Влади која је на дужност ступила 7. јула. Важније ресоре заузели су: Ивица Дачић - министар унутрашњих послова и заменик премијера (нова функција), Вук Јеремић - министар спољних послова, Драган Шутановац - министар одбране, Дијана Драгутиновић - министар финансија, Снежана Маловић - министар правде.

Ова Влада успела је да издржи пун четворогодишњи мандат, а радила је у условима велике економске кризе која је погодила Европу и, природно, врло неповољно се одразила на земље Балкана. Животни стандард у Србији значајно је пао, и то је у великој мери утицало на рејтинг Владе. Међутим, Цветковићев кабинет је био стабилан, и претрпео је само једну реконструкцију - марта 2011. године, након што је Млађан Динкић смењен са дужности министра економије и регионалног развоја (а што је проузроковало и повлачење кадрова Г 17 плус из кабинета), изабрано је неколико нових министара. Динкића је заменио Небојша Ћирић, за министра здравља је изабран Зоран Станковић, за министра пољопривреде Душан Петровић, док су старим министрима придодати одређени ресори.

Влада Ивице Дачића (2012—2014)Уреди

Скупштина је распуштена 13. марта 2012. године и редовни парламентарни избори одржани су 6. маја 2012., а заједно са њима и ванредни председнички. Резултат је био следећи:

Конститутивна седница парламента одржана је 31. маја. Председавао је најстарији посланик - Захарије Трнавчевић. На седници ссу потврђени мандати посланицима, а након тога одржана је посебна седница на којој је Томислав Николић, који је у другом кругу председничких избора победио лидера ДС Бориса Тадића, положио заклетву и ступио на дужност као четврти председник Србије.

Николићева победа пресудно је утицала на формирање будуће српске Владе. Наиме, напредњаци су успели да постигну споразум са СПС-ом, који је прекинуо дотадашњи савез са ДС и успео да издејствује премијерску позицију. Тако је 28. јуна Николић поверио Ивици Дачићу, лидеру социјалиста, мандат за формирање Владе. У наредних пар недеља, СНС и СПС постигли су споразум са УРС-ом Млађана Динкића, који је пристао да партиципира у новој Влади. Када је договор коначно постигнут, настављена је конститутивна седница парламента, на којој је 23. јула изабран нови председник Скупштине Србије - Небојша Стефановић из редова напредњака.

Нова Влада званично је ступила на дужност 27. јула. Премијер је постао Ивица Дачић. Важније ресоре заузели су - Александар Вучић - министар одбране и први потпредседник Владе, Млађан Динкић - министар финансија и привреде, Никола Селаковић - министар правде, Иван Мркић - министар спољних послова.

Влада је претрпела реконструкцију почетком септембра 2013. године, када су смењени поједини и изабрани нови министри. Небојша Родић (ресор одбрана), Лазар Крстић (финансије), Драган Гламочић (пољопривреда), Вања Удовичић (спорт) била су нека од нових имена у српској Влади.

Дана 29. јануара 2014. године, на образложени предлог Владе, председник Републике Томислав Николић распустио парламент и расписао ванредне парламентарне изборе за март месец чиме је Влади престао пун мандат.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди