Отворите главни мени

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци (енгл. Serbian Orthodox Church in North and South America)[1] органски је дио Српске православне цркве.

Сачињавају је епархије Новограчаничко-средњозападноамеричка, Источноамеричка, Западноамеричка, Канадска и Буеносајреска.

ИсторијатУреди

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци обухвата свих пет епархија Српске православне цркве које се налазе на подручју Сјеверне и Јужне Америке. Заједнички и аутономни послови ових епархија уређени су посебним Уставом Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци, који је донесен 2007. године, а потом и потврђен од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.[2][3]

Средином 2019. године, учињен је покушај промјене дотадашњег црквеног уређења, путем доношења посебног Устава Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, са редефинисаним дјелокругом, који се односио на епархије: Источноамеричку, Западноамеричку и Новограчаничко-средњозападноамеричку.[4][5] Међутим, поменута промјена се испоставила као противправна, усљед чега је Свети архијерејски синод Српске православне цркве на свом засједању које је одржано 25. септембра 2019. године у Београду, донио одлуку о поништењу спорних промјена и враћању црквеног поретка у пређашње стање.[6][7]

УстројствоУреди

 
Епархије СПЦ на подручју Сјеверне Америке
 
Епархија СПЦ на подручју Јужне Америке

Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци има административну аутономију у свим питањима која се тичу управљања спољашњим пословима: власништва, контроле, посједовања, руковођења и управљања покретном и непокретном имовином епархија, манастира, црквено-школских општина и других органа Цркве.

Званични језици су енглески и српски са писмом ћирилицом, и језик земље у којој се Црква налази.

Уређење Цркве је црквено-јерархијско и црквено-административно (самоуправно). Све што се односи на управу покретном и непокретном имовином, вјерским корпорацијама, нетечевинским корпорацијама, подређеним корпорацијама ма које врсте, задужбинама, фондовима и другим тијелима под надзором је епархијског архијереја, свештенства и световних лица одговарајућих црквено-административних тијела.

Црквено-јерархијске власти су: Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Епископски савјет, епархијски архијереј, епархијски црквени суд, архијерејски намјесник, парох и настојатељ и манастирско братство/сестринство. Црквено-административне (самоуправне) власти су: Црквени сабор, Централни црквени савјет, Централни управни одбор, епархијска скупштина, епархијски савјет, епархијски управни одбор, скупштина црквено-школске општине и управни одбор црквено-школске општине.[8]

Основни црквеноправни акт је Устав Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци (2008).[9] Замијенио је пређашње уставе: Устав Српске православне цркве у Сједињеним Државама Америке и Канади, Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду — Слободне српске православне епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду и Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Слободне српске православне цркве.

Епископски савјетУреди

Епископски савјет (енгл. Episcopal Council) сачињавају епархијски архијереји: новограчаничко-средњозападноамерички, источноамерички, западноамерички, канадски и буеносајрески. Предсједник Епископског савјета је најстарији епископ по рангу. У одсуству предсједника замјењује га најстарији епископ по рукоположењу. Епископски савјет се састаје на позив предсједника или на захтјев већине епархијских архијереја. Одлуке се доносе већином гласова.[10]

У периоду од 2009. до 2011. године у састав Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци улазила је и Митрополија либертивилско-чикашка као првопрестона епархија. Митрополит либертивилско-чикашки је био предсједник Епископског савјета, као и Црквенонародног сабора и Централног савјета, и ex officio представник Српске православне цркве на подручју Сјеверне и Јужне Америке.[11][12]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Раније позната под називом Српска православна црква у Сједињеним Америчким Државама и Канади (енгл. Serbian Orthodox Church in the United States of America and Canada)
  2. ^ СПЦ (2007): Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2007. године
  3. ^ СПЦ (2009): Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ – четвртак 21. мај 2009.
  4. ^ Политика (2019): „Епархије у САД” замениле „СПЦ у Северној и Јужној Америци”
  5. ^ Борба за веру (2019): Писмо епископа Митрофана и Кирила Синоду поводом новог рушилачког устава у Америци
  6. ^ Борба за веру (2019): Синод поништио Иринејев, Максимов и Лонгинов расколнички устав
  7. ^ Видовдан (2019): Синод поништио Добријовићев, Максимов и Лонгинов расколнички устав
  8. ^ Чланови 3—7. Устава Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци (2008)
  9. ^ Устав је арондиран и ограничен на територију Сједињених Америчких Држава одлуком Светог архијерејског сабора, АС бр. 45/зап. 171, дана 7. маја/24. априла 2018. године
  10. ^ Члан 13. Устава Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци (2008)
  11. ^ Одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о арондацији епархија („СПЦ“, 4. јун 2009), Приступљено 5. 6. 2019.
  12. ^ Средином 2019. године из административне аутономије су искључене епархије Канадска и Буеносајреска и усвојен је назив Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама (енгл. Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America). Међутим, ове одлуке Црквеног сабора убрзо је Свети архијерејски синод ставио ван снаге.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди