Српски Козар, Рацкозар[1] (мађ. Egyházaskozár) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Шашдском срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Српски Козар
мађ. Egyházaskozár
Евангелистичка црква у Српском Козару
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 811
 — густина33,36 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 19′ 49″ С; 18° 19′ 03″ И / 46.33035° С; 18.31749° И / 46.33035; 18.31749
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина24,31 km2
Српски Козар на карти Мађарске
Српски Козар
Српски Козар
Српски Козар на карти Мађарске
Поштански број7347
Позивни број72
Веб-сајт
www.egyhazaskozar.hu

Српски Козар је до почетка 20. века имао значајну српску заједницу. У селу је и постојала српска црква, посвећена Светом Јовану крститељу[2].

Природне одлике уреди

Насеље Српски Козар се налази у јужној Мађарској, у историјској области Барања. Најближи већи град је Комло.

Село је смештено у северној, брдској Барањи, северно од планине Мечек. Надморска висина насеља је приближно 160 метара.

Становништво уреди

Према подацима из 2013. године Српски Козар је имао 811 становника. Последњих година број становника опада[3].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а једина присутна мањина су Немци (око 7%).

Попис 1910. уреди

Српски Козар[4]
језик вера
<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;<div style="border:solid transparent;position:absolute;width:100px;line-height:0;

укупно: 1.305

  Немачки 1.242 (95,17%)
  Мађарски 60 (4,59%)
  остали 3 (0,22%)
  - (-%)
  - (-%)

укупно: 1.305

  Лутерани 1.257 (96,32%)
  Јевреји 8 (0,61%)
  Калвинисти 4 (0,30%)
  остали 13 (0,99%)

Прошлост Срба у месту уреди

Срби се у великом броју срећу од Велике сеобе 1690. године. Православни Срби су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима[5].

У варошици Рацкозар било је 1731. године, 12 српских православних домова. А 1796. године у месту живи 233 српска житеља. Век касније 1890. године њихов број је само четири душе. Није позната њихова судбина, како је настала таква депопулација.[6]

Био је 1826. године месни парох, поп Григорије Мирковић.[7]

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у Рац Козару је било 175 православаца. Православно парохијско звање је основано 1720. године, а црквене матрикуле бележе од 1780. године. Парох је 1846. године Стефан Новаковић.[8]

Учитељ је 1846. године у Козару Јован Трифоновић са шест ученика.[9] Школе 1905. године нема.[10]

Године 1865. пописано је у јединственој православној парохији шесте платежне класе 423 православна Србина. То је збир парохијана у Медини, Рацкозару, Фелшинани и Толни.[11] У Рацкозару је било 1867. године - 66 православних Срба.[12]

Године 1905. Рацкозар је мала политичка општина у Хеђхатском срезу, Барањске жупаније. Ту живи 1266 становника у 189 домова, а доминирају Немци. Срба је само три православне душе, а српских кућа нема. Од српских јавних здања постоји само православна црква. Само је пошта у насељу, остале комуникације су ван - у Магошу.

Српска православна црквена општина не постоји у месту. Нити је ту представништво, али инвентар се води. Земљишни посед црквени је 38 кј. земље. Црква православна подигнута је 1720. године и посвећена Св. Јовану. Матрикуле се воде од почетка 19. века: матица крштених од 1801. године, а остале од 1810. године. Слава се 1905. године не одржава, а храм је у врло лошем стању. Постоји српско православно гробље. Медински парох је надлежан за парохијане тамошње.

Српска црква у Рацкозару срушена је 1916. године.[13]

Референце уреди

  1. ^ http://www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
  2. ^ Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
  3. ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
  4. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 10. 04. 2019. 
  5. ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
  7. ^ "Сербски летописи", Будим 1826. године
  8. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  9. ^ Reesch de Lewald, Aloysius...
  10. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  11. ^ "Српски летопис", Будим 1866. године
  12. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  13. ^ "Нин", специјални додатак, Београд 1990. године

Извори уреди

Спољашње везе уреди