Српско-бугарски рат (839–842)

Бугарско-српски рат (839–842) водиo се борба између Бугарског каната с једне и Српске кнежевине с друге стране. Био је то други сукоб у средњовним Бугарско-српски ратовима. [1]

Разлози уреди

Релативно миран период који је трајао до 839. године прекинуо је бугарски кан Пресијан који је покренуо офанзиву против српске војске око Рашке. На Колубари, на Морави и на Косову Бугарима је била постављена брана. Пресијан је напао Србе, али није успео да их покори. Срби су се, под вођством кнеза Властимира, храбро одупрели у својим тешко приступачним кланцима и шумама и после три године узалудног напрезања Бугари су морали да одустану од своје намере. Несумњиво је, да је Властимиров углед услед тога знатно порастао.[2]

Након смрти српског кнеза Властимира 850., његова је држава била је подељена између његових синова. Пресијанов син Борис се покушао осветити због пораза његовог оца, 853. или 854. године, напао је Србију. Српску војску предводили су Мутимир и његова два брата, који су победили Бугаре, заробивши Владимира и 12 бојара. Борис и Мутимир су се након топга договорили о миру (а можда и о савезу), а Мутимир је послао своје синове Прибислава и Стефана до границе ради пратње затвореника, где су размењивали предмете у знак мира. Борис им је сам дао "богате дарове", док је он добио "два роба, два сокола, два пса, 80 крзна". [3][4]

Последице уреди

Унутрашњи сукоб међу српском браћом резултирао је Мутимировим протеривањем двојице млађе браће на бугарски двор. Међутим, Мутимир је задржао нећака, Петар, на његовом двору из политичких разлога. Разлог заваде није познат, премда се претпоставља да је био резултат издаје.Петра је касније поразио Прибислав, Мутимиров син, и заузео српски престо. [5]

Извори уреди

  1. ^ Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2nd revised изд.). Washington D.C.: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
  2. ^ Zlatarski 1918, f. 17
  3. ^ Ćorović, Vladimir (2001). Istorija srpskog naroda (Internet изд.). Belgrade: Ars Libri. 
  4. ^ Houtsma, M. Th. (1993). E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913–1936. BRILL. ISBN 90-04-08265-4. 
  5. ^ Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX—XII vek). Belgrade. стр. 11—20. ISBN 86-17-13754-1.