Стадион Олимпико
Стадион Олимпико, који се налази у римском спортском комплексу Форо Италико, је највећи стадион у Риму и други највећи у Италији. Осим градских ривала Роме и Лација, на овом стадиону домаће утакмице игра и репрезентација Италије. Отворен је 1937. године, а након реновирања 2008. године стадион има капацитет од 72.000 места.
Стадион Олимпико | |
---|---|
Олимпико | |
![]() Стадион Олимпико | |
Место | Рим, ![]() |
Координате | 41° 56′ 1.99″ N 12° 27′ 17.23″ E / 41.9338861° С; 12.4547861° И |
Отворен | 1937. |
Власник | Град Рим |
Капацитет | 72.700 |
Подлога | трава |
Архитекта | Annibale Vitellozzi[1] |
Димензије | 105 × 68 m |
Корисници | |
![]() ![]() |
Северна и јужна трибина стадиона, због свог лучног облика, познатије су под именом Curva Nord и Curva Sud (Curva, итал. - лук, кривина). Северни део стадиона припада Лациовим навијачима, док је југ намењен за Ромине навијаче.
На овом стадиону одржане су Олимпијске игре 1960. године, као и Светско првенство у атлетици 1987. и Светско првенство у фудбалу 1990. године, а стадион ће угостити и финалисте Лиге шампиона 2009. године.
На овом стадиону је одржано финале Европског првенства у фудбалу 1968. у ком је Италија савладала Југославију. Још једно европско првенство је одржано на овом стадиону 1980. У финалној утакмици на овом стадиону репрезентација Западне Немачке је савладала Белгију.
Референце уреди
- ^ worldstadiums.com, Приступљено 25. 4. 2013.