Станко Опачић Ћаница
Станко Опачић Ћаница (Брезова Глава, код Карловца, 11. децембар 1903 — Шабац, 6. мај 1994) је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага.
| станко опачић ћаница | |||
|---|---|---|---|
 Станко Опачић Ћаница | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 11. децембар 1903. | ||
| Место рођења | Брезова Глава, код Карловца, Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 6. мај 1994. (90 год.) | ||
| Место смрти | Шабац, Србија, СР Југославија | ||
| Деловање | |||
| Члан КПЈ од | 1939. | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||
| Чин | пуковник | ||
| У току НОБ | члан Главног штаба НОВ Хрватске члан Председништва АВНОЈ-а | ||
| Одликовања |
| ||
Биографија
уредиРођен је 11. децембра 1903. године у Брезовој Глави, код Карловца на Кордуну. Основну петогодишњу школу завршио је у Тушиловићу. До 1941. године бавио се земљорадњом и дрводељским занатом. Био је активан у земљорадничком задругарском покрету. Био је члан Странке самосталних демократа до 1936. године, а од 1939. године је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и секретар партијске ћелије у Тушиловићу. Од 1941. године је члан Которског комитета КПЈ и касније члан Окружног комитета КПЈ за Карловац.
Народноослободилачка борба
уредиПосле окупације Краљевине Југославије и стврања усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), 1941. године, на Кордуну су, као и у другим деловима НДХ, отпочела масовна убиства и прогони Срба. Станко Опачић Ћаница је тада као члан илегалне КПЈ, био један од организатора устанка на Кордуну. Био је учесник састанка у шуми Абез код Вргинмоста, 19. јула 1941. године, ком су присуствовали Раде Кончар и Јосип Краш и на ком је донета одлука о дизању устанка на Банији и Кордуну.
У току Народноослободилачке борбе био је први командир Партизанског одреда „Дебела Коса“, затим командант Првог батаљона, члан Команде партизанских одреда за Кордун и Банију, командант Групе одреда Кордуна и члан Главног штаба Хрватске. Био вјећник Првог заседања АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, на ком му је припала част да отвори ово заседање. Такође је био вијећник и члан Председништва Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, новембра 1943. године. Био је члан Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ) и Српског клуба вијећника ЗАВНОХ-а, члан Председништва те повереник за обнову и саобраћај. Када су маја 1943. у НОВЈ уведени официрски чинови унапређен је у чин пуковника.[1]
Био је прави „народни трибун“ и један од најпопуларнијих личности Народноослободилачког покрета (НОП) на Кордуну и Банији. Јавно је протестовао што у руководству КП Хрватске „има мало Срба“, због чега је дошао у сукоб са лидерима Централног комитета КП Хрватске, најпре са Андријом Хебрангом, а касније са Владимиром Бакарићем.
Чин пуковника добио је 1943. године. Носилац је Партизанске споменице 1941. Орденом народног ослобођења одликован је одлуком Председништва АВНОЈ-а 25. септембра 1944. године.[2]
Послератни период
уредиОд оснивања Владе Народне Републике Хрватске, 1945. године, Станко Опачић Ћаница је био министар грађевина, потом дрвне индустрије и шумарства. Почетком септембра 1950. године, након пада министара Рада Жигића и Душка Бркића и њихове осуде да подржавају Информбиро, Станко Опачић је и сам, незадовољан економским стањем и партијском политиком према устаничким крајевима који се не опорављају довољно брзо, солидаришући се са најзначајнијим представницима српског народа у влади НРХ, дао оставку на место министра. Убрзо је ухапшен, означен као Ибеовац, избачен из Партије, а затим након годину дана проведених у истражном затвору, без суђења и пресуде, октобра 1951. године је у упућен на Голи оток на "друштвено корисни рад" у трајању од 24 месеца. Из логора је пуштен 25. новембра 1953. године након потпуно одслужене казне.
Чин пуковника који му је био одузет, успео је да врати после вишегодишње правне борбе.
У више сазива је био народни посланик у Народној скупштини Југославије и Сабору Хрватске. По повлачењу из јавног живота, од 1954. године живио је као пензионер у Тушиловићу. После избијања сукоба у Хрватској, 1991. године, стар и сам, био је принуђен да напусти Кордун и пређе у Шабац, код ћерке, где је 6. маја 1994. године умро и сахрањен.
Културни рад
уредиСтанко Опачић Ћаница је био потпредседник Српског културног друштва „Просвјета“ у Загребу и председник Српског пјевачког друштва „Обилић“. Од 1954. године, по повлачењу из јавног живота, па до краја живота бавио се сакупљањем народних песама и приповједака и описивањем живота и обичаја Кордунаша.
Као резултат тога рада СКД „Просвјета“ из Загреба штампала је две књиге под насловом „Народне пјесме Кордуна“. У другој књизи описани су народни обичаји и приложен знатан број пословица. Са истом грађом сарађивао је у „Расковнику“. Осим тога сарађивао је у „Српској ријечи“, Љетопису СКД „Просвјета“, те у зборницима Хисторијског архива у Карловцу са прилозима о ратним догађањима на Кордуну. У својој кући у Тушиловићу створио је етнографску збирку са много докумената, фотографија, разних предмета из свакодневног живота Кордуна.
Објавио је три књиге:
- Народне пјесме Кордуна, прва књига, СКД „Просвјета“ Загреб 1971. година.
- Народне пјесме Кордуна, друга књига, ИП „Просвјета“ Загреб 1987. година.
- Србин у Хрватској, КИЗ „Литера“ Београд 1989. година.
Године 2008. улица Нова 14. у земунском насељу Бусије, добила је име по Станку Опачићу Ћаници.[3]
Заоставштина Станка Опачића-Ћанице чува се у Архиву Српске академије наука и уметности у оквиру Историјске збирке где је заведена под сигнатуром 14551.[4]
Референце
уреди- ^ Зборник НОР 1949, стр. 359.
- ^ Зборник НОР 1949, стр. 486.
- ^ „Pretraga ulica — Stanka Opačića Ćanice”. planplus.rs. n.d.[мртва веза]
- ^ Архив САНУ, Историјска Збирка 14551, Заоставштина Станка Опачића Ћанице
Литература
уреди- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Marić, Milomir (1987). Deca komunizma. Beograd: Mladost. COBISS.SR 1024420791
- Опачић, Станко Ћаница (1989). Србин у Хрватској — казивања кордунашког сељака, ратника, министра, осуђеника (PDF). Београд: Литера. COBISS.SR 276492
- Višnjić, Čedomir (2003). Partizansko ljetovanje — Hrvatska i Srbi 1945-1950. Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. COBISS.SR 144992268
- Višnjić, Čedomir (2004). Kordunaški proces — fragment iz historije nestajanja. Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. COBISS.SR 201153287
- Ловрић, Мићо (2006). Ћаница, јунак и народни трибун легендарног Кордуна. Београд: СУБНОР. COBISS.SR 136329228
