Стапар (Сомбор)
Стапар је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2022.. било је 2815 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).
Стапар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Западнобачки |
Град | Сомбор |
Становништво | |
— 2011. | 2815 |
— густина | 44/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 39′ 25″ С; 19° 12′ 11″ И / 45.656833° С; 19.203° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 355 m |
Површина | 84,0 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 25240 |
Позивни број | 025 |
Регистарска ознака | SO |
Стапар је село лоцирано 13 km јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару, Водица Успења Богородице у Стапару, Старо гробље у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.
Историја
уредиПрема попису православних парохија из 1733. године Стапар је насеље са 236 српских домова. У селу служи тада пет православних свештеника: Арсен Поповић, Михаил Поповић (два попа истог имена и презимена!), Василије Катанић и Георгије Поповић.[1] Настао је нови 1752. године кад су на стапарску пустару пресељени становници данас непостојећих села Бокченовића и Врањешева, која су се налазила у околини Апатина. Нешто касније пресељени су и становници из Пригревице.
Прва значајна колонизација Немаца у Бачку започела је 1748. године. Незадовољни будућим стањем, тадашњи становници Бокченовића и Врањешева почели су да пресрећу лађе на Дунаву, које су превозиле Немце на унапред одређене локације, убијали их и пљачкали. Зато су прозвани „гусари са Дунава”. Наредбом Марије Терезије становништво је пресељено у Стапар.
Овде се развило стапарско ћилимарство и сликање на стаклу.[2]
-
Рукотворине из Стапара
Демографија
уредиУ насељу Стапар живи 3009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 37 | 57 | ||
75—79 | 50 | 115 | ||
70—74 | 81 | 145 | ||
65—69 | 82 | 127 | ||
60—64 | 87 | 115 | ||
55—59 | 92 | 83 | ||
50—54 | 145 | 147 | ||
45—49 | 153 | 156 | ||
40—44 | 129 | 139 | ||
35—39 | 117 | 102 | ||
30—34 | 125 | 107 | ||
25—29 | 125 | 109 | ||
20—24 | 150 | 145 | ||
15—19 | 121 | 94 | ||
10—14 | 109 | 112 | ||
5—9 | 75 | 104 | ||
0—4 | 104 | 78 | ||
Просек : | 38,8 | 43,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.494 | 459 | 911 | 84 | 40 | 0 |
Женски | 1.644 | 272 | 918 | 393 | 61 | 0 |
УКУПНО | 3.138 | 731 | 1.829 | 477 | 101 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 893 | 463 | 0 | 1 | 175 |
Женски | 478 | 226 | 0 | 0 | 64 |
УКУПНО | 1.371 | 689 | 0 | 1 | 239 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 76 | 52 | 15 | 39 |
Женски | 2 | 3 | 57 | 14 | 8 |
УКУПНО | 7 | 79 | 109 | 29 | 47 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 2 | 5 | 21 | 8 | 18 |
Женски | 8 | 5 | 12 | 23 | 31 |
УКУПНО | 10 | 10 | 33 | 31 | 49 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 13 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 25 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 38 | 0 | 0 | 0 |
Референце
уреди- ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
- ^ Апостоловски, Александар. „Потомци гусара ткају ћилиме”. Politika Online. Приступљено 2022-02-02.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
уреди- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- "Илустровани лист", бр. 42, 1923, стр. 12 (грађење одводних канала, три фотографије)