Отворите главни мени

Стараја Руса (рус. Ста́рая Ру́сса) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Новгородске области, на подручју Староруског рејона чији је уједно и административни центар. Има статус града обласне субординације.

Стараја Руса
Ста́рая Ру́сса
Kinocenter SR.JPG
Градски биоскоп
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Новгородска област
РејонСтароруски рејон
Основанпрви помен 1167.
Стара именаРуса
Становништво
Становништво
 — 2014.29.979
 — густина1.616,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате57°59′00″ СГШ; 31°21′00″ ИГД / 57.983333° СГШ; 31.35° ИГД / 57.983333; 31.35Координате: 57°59′00″ СГШ; 31°21′00″ ИГД / 57.983333° СГШ; 31.35° ИГД / 57.983333; 31.35
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина50 m
Површина18,54 km2
Стараја Руса на мапи Русије
Стараја Руса
Стараја Руса
Стараја Руса на мапи Русије
Стараја Руса на мапи Новгородске области
Стараја Руса
Стараја Руса
Стараја Руса на мапи Новгородске области
Остали подаци
Поштански број175200–175207
Позивни број(+7) 81652
Регистарска ознака53
ОКАТО код49 413
ОКТМО код49 639 101 001
Веб-сајт
admgorod.strussa.net/

Основан је 1167. и сматра се једним од најстаријих руских градова. До 1552. године носио је име Руса.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 29.979 становника, што сврстава Старају Русу на треће место у области, одмах после Боровича и Великог Новогорода.

ЕтимологијаУреди

Постоји неколико претпоставки о пореклу имена града, а најприхватљивија је она према којој је име Руса изведеница од хидронима Порусја, реке која се у средњем веку називала Руса. Савремени назив Стара (Стараја) Руса појавио се у XVI веку, а током XIX века у вези са ширењем насеља појављује се и термин Нова (Новаја) Руса.[1]

Словачки лингвиста Павел Шафарик (17951861) сматрао је да се у прасловенском језику термином руса означавала свака река, и да су од те речи еволуирали савремени називи попут речи русло у рсуком језику за речно корито.

ГеографијаУреди

Град Стараја Руса смештен је у западном делу Новгородске области, у равничарско подручју познатом као Прииљмењска низија. Налази се на месту где се у реку Полист улива њена најзначајнија притока Порусја, на око 100 km јужно од административног центра области Великог Новгорода, те на око 48 km источно од Шимска, 20 km западно од Парфина и 64 km северно од Подорја.

ИсторијаУреди

Тачан датум оснивања данашњег града, али и име његовог оснивача није познат, иако се према легенди оснивачем града сматра древни словенски књаз Рус.[2] У писаним изворима Стараја Руса, односно тада само Руса појављује се по први пут у једном новгородском летопису из 1167. године, иако је извесно да је сам град настао знатно раније.[3] Наиме, археолози су 1975. пронашли документ писан на брезовој кори у којем се помиње насеље Роусе из средине XI века (документ број № 526). На основу најновијих археолошких истраживања извесно је да је Стараја Руса настала крајем X и почетком XI века. Одлуком градских власти 2015. се прославља хиљаду година од оснивања града.[4]

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 31.809.690 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 29.979 становника.[5] Трећи је по величини град у Новгородској области после Боровича и Великог Новогорода.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
37.25825.40934.57740.43941.538[6]35.511[7]31.809[8]29.979

Културно-историјски споменици у градуУреди

Захваљујући богатој и бурној историји у граду се налазе бројни материјални остаци који сведоче о његовој прошлости. Многи од тих објеката уврштени су на листу културно-историјског наслеђа Русије. На подручју града пронађено је укупно 45 средњовековних докумената писаних на брезовој кори.

На листи културног наслеђа Русије налазе се следећи објекти:

Партнерски градовиУреди

Град Стараја Руса има потписане међународне уговоре о сарадњи са следећим градовима:

  1.   Лојма (Финска)
  2.   Бад Кројцнах (Немачка) од 2010
  3.   Валга (Естонија)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Агеева Р. А., Васильев В. Л., Горбаневский М. В. Старая Русса. Тайны имени древнего города. — М.: Мельгир. 2002. ISBN 978-5-8137-0067-5.
  2. ^ Приложение к Акту научно-исследовательской экспертизы Института российской истории РАН «О времени основания города Старой Руссы Новгородской области» от 11.01.2007}-
  3. ^ Торопова Е. В., Самойлов К. Г., Торопов С. Е. Археологические исследования в Старой Руссе Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески) // Вестник РГНФ. 2011. № 1. стр. 155—166.
  4. ^ -{В 2015 году Старая Русса отпразднует 1000-й юбилей истории города или Вести.ру: В Старой Руссе завершился Всероссийский археологический съезд. Но в итоговых решениях съезда вышеуказанное ходатайство отсутствует. Решения съезда
  5. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
  6. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  8. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди