Стара Пазова

градско насеље у Србији и седиште истоимене општине

Стара Пазова (слч. Stará Pazova) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу. Према попису из 2022. било је 18.522 становника.

Стара Пазова
Зграда Општине Стара Пазова
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2022.18.522
 — густина377/km2
Географске карактеристике
Координате44° 59′ 04″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.984333° С; 20.1565° И / 44.984333; 20.1565
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина49,4 km2
Стара Пазова на карти Србије
Стара Пазова
Стара Пазова
Стара Пазова на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22300
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Географија уреди

 
Стара Пазова

Стара Пазова се налази у северном делу Србије. Од главног града Србије, Београда, град је удаљен 35 km северозападно, а од главног града АП Војводине, Новог Сада, 42 km југоисточно. Два велика градска насеља, Инђија и Нова Пазова, налазе се свега 7-8 km од Старе Пазове.

Рељеф: Стара Пазова се налази у јужном делу Панонске низије, у источном делу историјске области Срем. Град у равничарском подручју, а земљиште око града је изванредне плодности. Надморска висина града је око 80 m.

Клима у Старој Пазови је умерено континентална. Њу одликују умерене зиме, топла лета, и кишовита и умерена пролећа и јесени. Количина падавина је око 600 mm/m².

Воде: Стара Пазова нема водотокова на свом подручју, већ ту постоје само вештачки прокопани канали. Најближа река је Дунав, 10 km удаљена од Старе Пазове, налази се у Старим Бановцима

Биљни и животињски свет је са одликама типичним за Панонску низију.

Историја уреди

 
Православна литија у Старој Пазови на дан славе старопазовачког архијерејског намесништва, Св. Јоаникија, првог патријарха српског, 16. септембра 2023. На челу литије је владика сремски Василије.

Подручје Старе Пазове било је насељено још у доба праисторије. У доба Старог Рима било је део провинције Паноније са седиштем у оближњем Сирмијуму.

Током средњег века ово подручје је више векова било на размеђи између Византије и Угарске. Последњих векова средњег века угарска власт се учврстила у овим крајевима.

За време Османског царства (16-18. века) Пазову су населили Срби. Већ 1730. године у Старој Пазови постоји Српска народна основна школа.[1] Они су остали претежно становништво све до краја 18. века.

Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Хабзбуршке монархије, после 1760. године по молби Словака из углавном средње Словачке који нису били католичке вере већ нове протестантске тј. евангеличке вере. Доселили су се и због сиромаштва али и због Мађара католика, који нису били поборници нове вере. Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. века. Истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Немци су се доселили 1791. године, на простор који је добио име Нова Пазова а тада и Стара Пазова добија своје име. Становништво Старе Пазове је досељеним Немцима помагало у изградњи нових кућа.[1] Немци су се иселили после Другог светског рата.

 
Споменик учесницима НОБ и ратова деведесетих
 
Зграда штедионице велепоседника Николе Петровића у Старој Пазови

Најстарији запис о првој цркви потиче из 1775. године који се налази у инвентару Митрополита Јовановића сачињен 25. јануара 1775. године. Овај записник нечијом кривицом и непажњом је јако оштећен, недостају му најважнији први листови у којима пише о постанку цркве (православне) и школе а можда и за насеље и за сам постанак места. Остало је само осам листова. Из тих листова сазнајемо само о намештају, изгледу и уређењу саме цркве. По усменом предању стара црква није била на истом месту где је садашња, већ источно од данашњег олтара. Прва црква није имала једно звоно већ два мања од 140 и 90 фунти, која нису била смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Порта је била направљена од дрвета. Црква је била покривена узбијеним рогозом.

По попису из 1931. у Старој Пазови живело је 8536 становника, од чега су Словаци чинили 70% а Срби 20% становништва.[2]

После Другог светског рата почиње нагли развој Старе Пазове, везан за прометност положаја и близину Београда и Новог Сада. У следећи 50 година град добија обрисе правог града, гради се низ јавних здања индустријских погона, као и стамбене зграде и нова стамбена насеља. Захваљујући томе, градско становништво се утростручује у следећих пар деценија и то махом досељавањем Срба из пасивних крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.

Последње две деценије Стара Пазова полако постаје предграђе Београда. Такође, град је једно од средишта нове индустрије у Србији, познат пре свега по малим погонима и производњи робе широке потрошње.

Демографија уреди

 
Српска православна црква Светог Илије у Старој Пазови
 
Словачка евангеличка црква у Старој Пазови
 
Католичка црква у Старој Пазови
 
Железничка станица у Старој Пазови

Кретање броја становника уреди

У насељу Стара Пазова живи 14948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 6170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1921. 7.751
1931. 8.536
1948. 9.193
1953. 10.103
1961. 12.089
1971. 13.776
1981. 16.217
1991. 17.110 16.696
2002. 18.645 19.385
2011. 18.602
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
10.477 56,19%
Словаци
  
5.848 31,36%
Југословени
  
357 1,91%
Хрвати
  
330 1,76%
Роми
  
274 1,46%
Црногорци
  
84 0,45%
Македонци
  
81 0,43%
Мађари
  
44 0,23%
Украјинци
  
28 0,15%
Муслимани
  
16 0,08%
Словенци
  
12 0,06%
Руси
  
11 0,05%
Албанци
  
10 0,05%
Горанци
  
9 0,04%
Румуни
  
7 0,03%
Немци
  
7 0,03%
Чеси
  
4 0,02%
Русини
  
4 0,02%
Бугари
  
2 0,01%
Буњевци
  
1 0,00%
Бошњаци
  
1 0,00%
непознато
  
373 2,00%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Привреда уреди

 
Трг у Старој Пазови. Носи назив по Зорану Ђинђићу.

Развијена је пољопривреда, млинска, металска и текстилна индустрија. Посебно развијено занатство, са великим учешћем мале привреде у укупном друштвеном производу.

Образовање уреди

 
Улаз у зграду три школе: Економске, Техничке и Гимназије.
 
Основна школа "Симеон Араницки"

У Старој Пазови се налазе основне школе „Бошко Палковљевић Пинки“, „Симеон Араницки“, „Јанко Чмелик“ (словачка), гимназија „Бранко Радичевић“, Економска школа, Техничка школа и школа за посебне потребе „Антон Скала“. Школа Симеон Араницки је саграђена 2008. године.

Спорт уреди

 
Фудбалски центар ФСС у Старој Пазови

У Старој Пазови се налази модеран спортски центар ФСС — Кућа фудбала.

Градови побратими уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Бојовић, Величко (2004). Стара Пазова, кратак приказ о етничком, привредном и културном развоју. Чигоја. стр. 8. 
  2. ^ Бојовић, Величко (2004). Стара Пазова, кратак приказ о етничком, привредном и културном развоју. Чигоја. стр. 12. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Медији уреди

Спољашње везе уреди