Отворите главни мени

Стари град (познат и као Центар) најстарији и централни је део Новог Сада. Налази се на бачкој обали Дунава.

Стари град
Novi Sad von Petrovaradin.jpg
Поглед на Стари град
Административни подаци
ГрадНови Сад
ОпштинаНови Сад
Становништво
 — 2010.17.838
Географске карактеристике
Координате45°15′24″ СГШ; 19°50′53″ ИГД / 45.2566° СГШ; 19.8480° ИГД / 45.2566; 19.8480Координате: 45°15′24″ СГШ; 19°50′53″ ИГД / 45.2566° СГШ; 19.8480° ИГД / 45.2566; 19.8480
Стари град на мапи Новог Сада
Стари град
Стари град
Стари град на мапи Новог Сада

Границе и делови Старог градаУреди

 
Градске четврти Новог Сада

Источну границу Старог града чини река Дунав, односно улице Сунчани кеј, Кеј жртава рације и Београдски кеј; северну границу чине улице Милоша Бајића, Трг републике, Даничићева, Златне греде, Николе Пашића, Матице српске, Стеријина, и Хаџић Стевића; западну границу чине улице Темеринска, Јована Суботића, Успенска, Јеврејска и Булевар ослобођења; док јужну границу чини Булевар цара Лазара.

Суседне градске четврти су: Петроварадин (на истоку, преко Дунава), Подбара (на северу), Салајка, Роткварија и Грбавица (на западу) и Лиман (на југу).

Стари град се дели на стари центар (северно од Булевара Михајла Пупина) и нови центар (јужно од поменутог булевара). У административном смислу, Стари град је подељен у три месне заједнице: МЗ „Стари Град“, МЗ „Соња Маринковић“ и МЗ „Прва војвођанска бригада“.

СтановништвоУреди

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју Старог града живи 17.838 становника (2010. година), од чега у МЗ „Стари Град“ 4.153, у МЗ „Соња Маринковић“ 6.162 и у МЗ „Прва војвођанска бригада“ 7.523. [1][мртва веза]

ИсторијаУреди

На локацији Библиотеке Матице српске пронађен је део некрополе из бронзаног доба (2000-950. година п. н. е.).

Између 13. и 17. века, на подручју данашњег Старог града постојало је насеље Бакша (Бакшић). По турским подацима из 1554. године, у Бакшићу су забележене 2 куће које су плаћале порез, док је 1554. године број кућа које су плаћале порез износио 10, а 1590. године 17.

Насеље из кога се развио данашњи Стари град (и Нови Сад) основано је 1694. године. Ово насеље је било познато као Рацка варош или Петроварадински Шанац и налазило се у саставу Подунавске војне границе. Првобитно подручје Петроварадинског Шанца простирало се у северозападном делу данашњег Старог града и југозападном делу данашње Подбаре. До половине 19. века, насеље се углавном ширило према западу, где су формиране нове градске четврти — Роткварија, Салајка и Грбавица, а тек касније се шири према истоку и југу, тако да су неки делови данашњег Старог града новији по настанку од неких суседних градских четврти.

На плану из 1845. године, источну границу градског подручја чиниле су улице Алексе Шантића, Железничка, Народних хероја и Змај Јовина. Значајније ширење центра града према југу и истоку наступило је тек после Првог и Другог светског рата, када Стари град добија данашњу физиономију. Југоисточни део данашњег Старог града у прошлости се називао Мали Лиман, а постојао је и Велики Лиман, који се налазио на подручју данашњег Лимана. Све до почетка тридесетих година 20. века, на Малом Лиману су биле баре, пешчани спрудови, водено биље, врбе и ливаде.

Мали Лиман је обухватао данашњи Дунавски парк и подручје уз Дунав до некадашњег железничког насипа, испод којег су били подвожњаци као саобраћајна веза са Великим Лиманом. Подручје Малог Лимана било је уоквирено Дунавом, Дунавском улицом, Змај Јовином улицом, улицом краља Александра и насипом за железничку пругу (данашњи Булевар цара Лазара). По Малом Лиману се ловила риба из чамаца, а уз Дунав, према Тврђави, постојао је скуп зграда званих Брукшанац, мало утврђење којим се обезбеђивао понтонски мост. Коју стотину метара узводно било је купалиште, с дрвеном зградом на води. Ово купалиште је касније замењено Штрандом. Назив Мали Лиман се сасвим изгубио кад је терен потпуно изграђен и тиме централно градско језгро повезано са Дунавом.

Између 1980. и 1989. године, Стари Град је био једна од седам општина Новог Сада. Ова општина је укључивала Стари град, део Роткварије и део Лимана.

УстановеУреди

 
Добродошли у Стари град — билборд на енглеском језику у Старом граду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010

На подручју Старог града налазе се многе значајне политичке и културне установе.

Политичке и јавне установеУреди

Културне установеУреди

Привредне установеУреди

Образовне установеУреди

Значајне грађевинеУреди

Верски објектиУреди

Улице и саобраћајУреди

Неке од значајнијих улица у Старом граду су:

  • Београдски кеј
  • Булевар Михајла Пупина
  • Булевар ослобођења
  • Булевар цара Лазара
  • Војвођанских бригада
  • Гимназијска
  • Дунавска
  • Железничка
  • Златне греде
  • Змај Јовина
  • Јеврејска
  • Јована Суботића
  • Кеј жртава рације
  • Краља Александра
  • Лазе Телечког
  • Максима Горког
  • Модене
  • Његошева
  • Пашићева
  • Радничка
  • Светозара Милетића
  • Стражиловска
  • Темеринска
  • Успенска
  • Шафарикова

Кроз насеље или поред њега пролазе следеће линије градског и приградског саобраћаја: 1, 2, 3, 3А, 4, 5, 5Н, 6, 7, 8, 9, 10, 10А, 10Б, 11А, 11Б, 12, 14, 15, 15А, 16А, 61, 62, 64, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 81, 82, 83 и 84.

ЛитератураУреди

  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
  • Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  • Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  • Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
  • Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.
  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
  • Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997.
  • Драгомир Љубинац, 30 година Месне заједнице "7. јули“ у Новом Саду 1974-2004, монографија, Нови Сад, 2004.
  • Милан Парошки, Нови Сад - стара варош 7.000 година, Нови Сад, 2008.
  • Др Јован Ромелић, Лиман, Енциклопедија Новог Сада, књига 13, Нови Сад, 1999.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди