Стари надгробни споменици у Богданици

Стари надгробни споменици у Богданици (Општина Горњи Милановац) обухватају велику групу старих споменика на сеоском гробљу и неколико крајпуташа. Очувани епитафи чине драгоцен извор података за проучавање генезе становништва овог насеља.[1]

Стари надгробни споменици у Богданици
Споменици на сеоском гробљу
Опште информације
МестоБогданица
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Богданица уреди

Село Богданица налази се на крајњем западном делу општине Горњи Милановац. Атар села простире се падинама планине Маљен и долином реке Каменице. Налази се на тромеђи општина Горњи Милановац, Мионица и Пожега и граничи са атарима горњомилановачких села Гојна Гора и Дружетићи, мионичком Планиницом и Горњим Лајковцем и пожешким селима Тометино Поље и Мршељи. Богданица је пространо, слабо насељено село разбијеног типа, са већим бројем заселака.[2] Припада расељеним средњовековним селима, а садашње насеље формирано је досељавањем становништва из Црне Горе и Старог Влаха током 18. и почетком 19. века.[3]

Сеоска слава је Мали Спасовдан.[2]

Стари надгробни споменици у Богданици уреди

Сеоско гробље уреди

Сеоско гробље[4] сведочи о демографским приликама у прошлости и родословним стаблима појединих фамилија.[5] Стари, ручно сечени и клесани надгробни споменици одликују се великим варијететом форми типичних за простор Каблара, Гојне Горе, подгорине Маљена и Сувобора и слив реке Каменице.[6] Хронолошки гледано, најстарија надгробна обележја су у виду грубо обрађених комада сиге. Следе омањи надгробни белези са урезима крста; ниски студенички мермерни крстови и вертикалне плоче од сивог камена са лучним завршетком и орнаментом карактеристичним за ваљевски крај.[6] Стубови од пешчара (са или без карактеристичне „капе” ) имају богатију обраду: урезе натписа и геометријских и флоралних орнамената, а у неколико случајева и ликовне приказе покојника. Следе различите форме стубова са пирамидалним завршетком и надгробници од беличастог кабларског пешчара са постољима у које су усађене вертикалне плоче надвишене декоративно обрађеним крстовима − рад мајстора каменорезаца Уроша Марковића и Радомира Илића, неколико занимљивих споменика у виду окресаног четинарског стабла итд.

Крајпуташи уреди

У Богданици је евидентирано неколико крајпуташа:

Крајпуташ Јанку Павловићу налази се на међи села Богданица и Тометино Поље, крај пута који уједно представља административну границу између две општине - горњомилановачке и пожешке. Подигнут је у спомен Јанку Павловићу из Богданице који је изгубио живот у српско-бугарском рату 1885. године.[1]

Крајпуташи Милинковићима налазе се крај пута који чини границу села Богданица и Тометино Поље, у непосредној близини крајпуташа Јанку Павловићу. Два су обележја - споменик у облику стуба подигнут је Сретену Милинковићу, док је споменик са крстом двојни − посвећен браћи од стричева Миљку М. Милинковићу и Раденку Л. Милинковићу. Сва тројица Милинковића изгубили су животе у ослободилачким ратовима Србије – Сретен 1887, Миљко 1913, а Раденко 1915. године.[1]

Крајпуташ Војину Петковићу налази се у долини речице Тиње. Споменик обележава место на коме је застала погребна поворка са телом Војина Петковића, да му се „кости одморе” на путу ка вечној кући. Фигура коњаника у народној ношњи озбиљног лика и одмереног држања приказује Војина Петковића, овдашњег житеља који је изненада преминуо 1896. године у 35. години.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ а б Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  3. ^ Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  4. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  5. ^ Филиповић, Миленко С. (2010). Таково: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0668-1. 
  6. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 

Литература уреди

  • Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  • Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Савовић, Саша (2019). Крст у дубу : записи, закрштена стабла рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко−таковског краја. ISBN 978-86-82877-77-6. 
  • Петковић, Војин (2019). Живот о себе : мемоарски записи Војина Петковића. Чачак: Штампарија Бајић. ISBN 978-86-88109-90-1. 

Спољашње везе уреди