Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Црнући (општина Горњи Милановац)

Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Црнући (општина Горњи Милановац) представљају релативно добро очувану споменичку целину и важан извор података за проучавање историје овог краја.

Стари споменици на сеоском гробљу у Горњој Црнући
Seosko groblje u Gornjoj Crnući kraj Gornjeg Milanovca.jpg
Гробље у Горњој Црнући
Опште информације
МестоГорња Црнућа
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Горња ЦрнућаУреди

Планинско село Горња Црнућа простире се на јужним падинама планине Рудник и долинским странама Осјачког потока, северно од регионалног пута Горњи Милановац-Крагујевац.[1] Суседна села су Доња Црнућа, Прњавор (Горњи Милановац), Мајдан (Горњи Милановац) и Сврачковци, док се село са североистока у знатној дужини граничи са крагујевачком Каменицом. Горња Црнућа два засеока: Дуго поље и Шаторовац.[1]

Због рудног богатства овај простор је био насељен још у праисторијско и античко доба. На узвишењу Градина (909 метара) сачувани су остаци средњовековног утврђења познатог као „Јеринин град”.[1] Пре Косовског боја село се звало Белућа, након чега је назив промењен у Црнућа због погибије великог броја житеља. Насеље се помиње у повељи Ђурђа Бранковића из 1429. године. У турским дефтерима помиње се као војничко село.[1] Садашње насеље настало је крајем 18. и почетком 19. века, на месту некадашњих катуна. Насељавање је започело у време Првог српског устанка становништвом из Старог Влаха и Црне Горе.[1]

У Горњој Црнући живео је кнез Милош Обреновић, који је 1814. године у близини манастира Враћевшница сазидао конак у коме је донета одлука о подизању Другог српског устанка и одакле је управљао Србијом све до 1818. године, када је Крагујевац проглашен престоницом.[1]

Сеоска слава је Друге Тројице.[1]

Сеоско гробљеУреди

На омањем гробљу сачуван је знатан број старих надгробних споменика, од којих неки због дугих натписа имају значај прворазредног документа.[2] Бројчано доминирају крстови различитих форми и димензија и омањи стубови. Заступљено је и више „цирклаша” од студеничког мермера,[3] као и споменици у облику стуба са „капом”, на којима су приказани ликови покојника у карактеристичној народној ношњи.[4]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  3. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  4. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 

ЛитератураУреди

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везеУреди