Староенглески језик
Староенглески језик (стенгл. Ænglisc sprǣc; ISO 639-3: ang), или англосаксонски језик, историјски је индоевропски језик који се говорио између 450. и 1100. године на подручју данашње Велике Британије.
Обухватао је неколико дијалеката: западносаксонски, јужно староенглески, нортамбријски, кентски, англијски, мерсијски.
Мерсијски дијалект је предак савременог енглеског језика.[1].
РеференцеУреди
- ^ Староенглески језик, Приступљено 25. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
Староенглески језик на Викимедијиној остави. |