Староруски рејон

Општински рејон Новгородске области у Русији

Староруски рејон (рус. Старорусский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у западном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Староруски рејон
Старорусский район
{{{caption1}}}
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјект Новгородска област
Админ. центарСтараја Руса
Статусопштински рејон
Оснивање1927.
Површина3.111,36 km2
Становништво2014.
 — број ст.45.344
 — густина ст.14,57 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице53
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Стараја Руса. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 45.344 становника или у просеку око 15,06 ст/км².

Географија уреди

 
Административна мапа рејона

Староруски рејон налази се у западном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије. Обухвата територију површине 3.111,36 км² и по том параметру налази се на 7. месту међу 21 рејоном унутар области. Граничи се са Парфинским рејоном на истоку, на југоистоку је Демјански, а на југу Марјовски рејон. На југозападу је територија Подоршког, западу Волотовског и северозападу Шимског рејона. Северну границу чини јужна обала језера Иљмењ.

Цела рејонска територија налази се у басену Иљмења, а два најважнија водотока су реке Полист са притокама Порусјом и Снежом, и Ловат са својом левом притоком Редјом. Ловат и Полист заједно са Полом уливају се у језеро у виду простране и јако замочварене делте. Важнији водотоци на западу рејона који се директно уливају у језеро су Перехода, Псижа и Тулебља.

Историја уреди

Староруски рејон успостављен је у августу 1927. као административна јединица тадашњег Новгородског округа Лењинградске области. У границама Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године. У садашњим границама налази се од 1973. године.

Демографија и административна подела уреди

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 46.872 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 45.344 становника, или у просеку 15,6 ст/км².[2] По броју становника Староруски рејон се налази на 3. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
--- --- --- 58.941[3] 51.725[4] 46.872[1] 45.344*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоје укупно 290 насеља, а рејонска територија је подељена на 7 другостепених сеоских и једну градску општину. Административни центар рејона је град Стараја Руса у којој живи око 60% од укупне рејонске популације. Иако град Стараја Руса има статус града обласне субординације његова територија ипак улази у састав рејона.

Саобраћај уреди

Староруски рејон је важно саобраћајно раскршће и преко његове територије прелазе неке од најважнијих друмских и железничких саобраћајница које повезују град Старују Русу са Москвом, Санкт Петербургом, Псковом и Талином.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „"Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2013. г. Приступљено 30. 01. 2015. 
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 30. 01. 2015. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди