Староруски рејон
Староруски рејон (рус. Старорусский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у западном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
Староруски рејон Старорусский район | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Северозападни |
Административни субјект | ![]() |
Админ. центар | Стараја Руса |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1927. |
Површина | 3.111,36 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 45.344 |
— густина ст. | 14,57 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 53 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је град Стараја Руса. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 45.344 становника или у просеку око 15,06 ст/км².
Географија
уредиСтароруски рејон налази се у западном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије. Обухвата територију површине 3.111,36 км² и по том параметру налази се на 7. месту међу 21 рејоном унутар области. Граничи се са Парфинским рејоном на истоку, на југоистоку је Демјански, а на југу Марјовски рејон. На југозападу је територија Подоршког, западу Волотовског и северозападу Шимског рејона. Северну границу чини јужна обала језера Иљмењ.
Цела рејонска територија налази се у басену Иљмења, а два најважнија водотока су реке Полист са притокама Порусјом и Снежом, и Ловат са својом левом притоком Редјом. Ловат и Полист заједно са Полом уливају се у језеро у виду простране и јако замочварене делте. Важнији водотоци на западу рејона који се директно уливају у језеро су Перехода, Псижа и Тулебља.
Историја
уредиСтароруски рејон успостављен је у августу 1927. као административна јединица тадашњег Новгородског округа Лењинградске области. У границама Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године. У садашњим границама налази се од 1973. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 46.872 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 45.344 становника, или у просеку 15,6 ст/км².[2] По броју становника Староруски рејон се налази на 3. месту у области.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
--- | --- | --- | 58.941[3] | 51.725[4] | 46.872[1] | 45.344* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоје укупно 290 насеља, а рејонска територија је подељена на 7 другостепених сеоских и једну градску општину. Административни центар рејона је град Стараја Руса у којој живи око 60% од укупне рејонске популације. Иако град Стараја Руса има статус града обласне субординације његова територија ипак улази у састав рејона.
Саобраћај
уредиСтароруски рејон је важно саобраћајно раскршће и преко његове територије прелазе неке од најважнијих друмских и железничких саобраћајница које повезују град Старују Русу са Москвом, Санкт Петербургом, Псковом и Талином.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „"Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2013. г. Приступљено 30. 01. 2015.
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 30. 01. 2015.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди