Сташа Радуловић

позоришна и телевизијска глумица

Сташа Радуловић је позоришна и телевизијска глумица.

Сташа Радуловић
Лични подаци
Пуно имеСташа Радуловић
Место рођењаТитоград, СФР Југославија
Занимањеглумица
Рад
Битна улогаБудва на пјену од мора — Наташа
Игра судбине — Гала Ждрал
Веза до IMDb-а

Након одрастања и школовања у родној Подгорици,[1] Сташа Радуловић је студије глуме завршила у Лондону.[2] По њиховом окончању преселила се у Београд, где је своје прве улоге остварила на даскама Позоришта Славија.[3] Први телевизијски пројекат у ком је учествовала била је серија Будва на пјену од мора.[4] Појавила се и у неколико епизода серијала Први сервис,[5] као и у хумористичкој серији Државни посао.[6] У подели треће сезоне теленовеле Игра судбине добила је улогу Гале Ждрал.[7][8]

Улоге

уреди

Позоришне представе

уреди
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Ко се боји Вирџиније Вулф? Хани (премијерно играла Мина Лазаревић)[9] Дејан Волф Позориште Славија 2. јул 2006.[10][11]
Кирија Старија ћерка Радослав Златан Дорић 31. октобар 2009.[12][13]
Цимери Елена Раде Вукотић 21. март 2010.[14][15]
Ради ми свашта Владимир Лазић 23. октобар 2010.[16][17]
Правац Европа Велимир Митровић 19. новембар 2013.[18][19]
Љубавници Раде Вукотић 7. март 2014.[20][21]
Господин посланик Театар Вук 28. јануар 2016.[22][23]
Жена без срца Жена без срца Славенко Салетовић Позориште Славија 16. фебруар 2017.[24][25]

Филмографија

уреди
Год. Назив Улога
2010-е
2012—2014. Будва на пјену од мора (серија) Наташа
2015. Андрија и Анђелка (серија) Кристина
2015. Комшије (серија) Ингрид
2016—2021. Први сервис (серија) Софија
2020-е
2021. Државни посао (серија) Јулкица Куцурски[26]
2022—у току Игра судбине (серија) Гала Ждрал

Референце

уреди
  1. ^ Popović, A. (7. 4. 2019). „Buntovnica s razlogom”. portalanalitika.me. Приступљено 2. 6. 2022. 
  2. ^ Jovanović, F. (13. 12. 2012). „Spavati mirno je veliko bogatstvo”. Дневне новине [en]. issuu.com [en]. стр. 24. Приступљено 2. 6. 2022. 
  3. ^ J, K. (10. 12. 2014). „Radulović: Ovdje me bodre što god da uradim”. portalanalitika.me. Приступљено 2. 6. 2022. 
  4. ^ Mašojević, Danilo (9. 12. 2012). „Staša Radulović: Zašto kvariti vezu brakom”. espreso.co.rs. Приступљено 2. 6. 2022. 
  5. ^ Romčević, Dragan (7. 3. 2017). „Prvi servis - „Dokumentarac“ o najboljem majstoru na Balkanu”. polovniautomobili.com. Приступљено 2. 6. 2022. 
  6. ^ Јунгић Милошевић, Марина (16. 3. 2022). „Како је моја Гала постала Црногорка: Сташа Радуловић о улози у "Игри судбине", Лондону (Прва/20.00)”. Вечерње новости. Приступљено 2. 6. 2022. 
  7. ^ „Svih 20 novih likova u "Igri sudbine" videćemo večeras: Tu su i brat Ammara Mešića i lepa Crnogorka”. Telegraf.rs. 4. 2. 2022. Приступљено 2. 6. 2022. 
  8. ^ „Život glumaca pre "Igre sudbine": Većina kolega nije imala veće projekte koji su bili ovako medijski propraćeni kao naša serija”. Прва српска телевизија. 25. 5. 2022. Приступљено 20. 2. 2023. 
  9. ^ Годишњак 28 2007, стр. 88.
  10. ^ „Ko se boji Virdžinije Vulf”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  11. ^ „Branka Šelić, Milan Lane Gutović, Staša Radulović i Miljan Prljeta u odličnoj drami "Ko se boji Virdžinije Vulf"!”. KuponDiler.rs. Приступљено 2. 6. 2022. 
  12. ^ „Kirija”. Позориште Славија. Приступљено 2. 6. 2022. 
  13. ^ Годишњак 32 2011, стр. 79—80.
  14. ^ „Cimeri - Slavija”. Tiketklub.com. Приступљено 2. 6. 2022. 
  15. ^ Годишњак 32 2011, стр. 81.
  16. ^ „Premijera mjuzikla Radi mi svašta”. espreso.co.rs. 22. 10. 2010. Приступљено 2. 6. 2022. 
  17. ^ Годишњак 33 2012, стр. 82.
  18. ^ „Pravac Evropa”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 29. 11. 2013. г. Приступљено 2. 6. 2022. 
  19. ^ Годишњак 36 2015, стр. 76.
  20. ^ „Ljubavnici”. Позориште Славија. Приступљено 2. 6. 2022. 
  21. ^ Годишњак 36 2015, стр. 77.
  22. ^ „Господин посланик”. Театар Вук. Приступљено 1. 6. 2022. 
  23. ^ „Nova premijera: "Gospodin Poslanik" 28. januara na sceni UK Vuk”. nadlanu.com. 26. 1. 2016. Приступљено 2. 6. 2022. 
  24. ^ „Žena bez srca”. Позориште Славија. Приступљено 2. 6. 2022. 
  25. ^ Годишњак 39 2018, стр. 73—74.
  26. ^ „Ep.1627: Moja Bačvanka”. Državni posao. 22. 6. 2021. Приступљено 2. 6. 2022. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди