Стајнбак (Манитоба)
Стајнбак (енгл. Steinbach) је град у југоисточном делу канадске преријске провинције Манитоба у границама географско-статистичке регије Истман. Град је 2011. године имао преко 13.500 становника. Убраја се у најбрже растуће градске центре у Манитоби.
| Стајнбак Steinbach | |
|---|---|
 Миленијумска сат кула (десно) и велики силоси за жито (у позадини лево) су симболи Стајнбака | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Канада |
| Покрајина |  Манитоба |
| Основан | 1874. |
| Статус града | 1997. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 13.524 |
| — густина | 528,9 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 31′ 33″ С; 96° 41′ 02″ З / 49.5258° С; 96.6838° З |
| Апс. висина | 254 m |
| Површина | 25,57 km2 |
  Стајнбак Стајнбак на карти Канаде | |
| Поштански број | R5G |
| Позивни број | 204 |
| Веб-сајт | |
| Град Стајнбак | |
Прво насеље на месту данашњег Стајнбака основали су немачки и руски менонитски мисионари 1874. године, а име града потиче од немачке речи која је означавала „каменити поток“. У граду је и данас видљив изразито јак културни утицај менонитске и немачке заједнице, а преко 50% популације су немачког порекла.
Стајнбак је седиште пољопривредне области и главни је привредни центар југозапада Манитобе.
Географија уреди
Стајнбак је смештен у најисточнијем делу канадске прерије, источно од тока Црвене реке, у равници богатој плодним земљиштем. Због нешто веће количине падавине у односу на остатак подручја, овај део прерије је природно обрастао високим травама.
Град је смештен између две притоке Црвене реке. На северу је река Сејни а на југу река Рат. Северно од града лежи језеро Винипег, југоисточно је Шумско језеро, а у близини је и парк природе Вајтшел.
Историја уреди
.JPG)
Подручје југоисточне Манитобе пре досељавања Европљана насељавала су номадска племена Оџибве (најбројнији је био народ Анишинабе) која су се бавили ловом и риболовом. Номадска племена су према уговору са енглеском краљицом од 3. августа 1871. била присиљена да се преселе у резервате, а њихову земљу населили су европски колонизатори.[1]
Данашњи Стајнбак су 1874. основали немачки менонити који су се ту доселили из Русије, а име града преведено са доњонемачког дијалекта (Plautdietsch (ISO 639-3: pdt) немачког језика значи „камени поток“.[2] Већ следеће године отворена је и прва школа у граду,[3] а 1877. саграђена је и прва ветрењача.[4] Већ 1882. године у насељу је живело 28 немачких породица са 182 становника.[3] До 1915. број становника се попео на 463.[3] Дана 31. децембра 1946. насеље је добило статус општине.[5] У граду је још 1912. отворена прва трговина аутомобила (у питању је била компанија Форд), а од тада нагло се развијају услуге шпедиције и малопродаје аутомобила тако да је Стајнбак убрзо постао познат као „град аутомобила“.[3] Због константног раста броја становника Стајнбак је 10. октобра 1997. стекао статус града.[5]
Демографија уреди
| Етнички састав[6] | ||
|---|---|---|
| Број ст. | % | |
| Немци | 5.810 | 53.5 |
| Канађани | 2.320 | 21.4 |
| Руси | 1.990 | 18.3 |
| Холанђани | 1.820 | 16.8 |
| Енглези | 1.265 | 11.7 |
| Украјинци | 1.040 | 9.6 |
| Французи | 910 | 8.3 |
| Шкоти | 705 | 6.5 |
Према резултатима пописа становништва из 2011. у граду су живела 13.524 становника у укупно 5.243 домаћинства, што је за чак 22,2% више у односу на 11.066 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.[7]
| 1996. | 2001. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 8.478 | 9.227 | 11.066 | 13.524 |
Године 2006. у граду је живело 11.066 становника, што је за 20% више у односу на попис из 2001. године. По броју становника Стајнбак је на петом месту у Манитоби.[8]
Основу популације чине Немци, а чак 30% наводи немачки језик као свој матерњи језик.[9]
Привреда уреди
Град је центар пољопривредно развијеног подручја, а у околини се налазе бројне свињогојске и живинарске фарме. Од пољопривредних култура највише се узгајају кукуруз, уљана репица, луцерка, соја, јечам, зоб и пшеница. Већина пољопривредних производа се прерађује у бројним мањим фабрикама у самом граду.
Град се економски веома брзо развија, а томе су допринеле и веома ниске порезне стопе у пољопривредној производњи.
Занимљивости уреди
У близини града се налази менонитско етно-село са ветрењачом и кућама из периода првих менонитских досељеника.
Референце уреди
- ^ "History and Heritage of Roseau River First Nation." Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2011), Приступљено 21. 11. 2011.
- ^ City of Steinbach. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008), Приступљено 21. 11. 2011.
- ^ а б в г "Steinbach History 1874 - 1990". Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008) May 1, 1990. приступљено 21. новембра 2011.
- ^ "History of Steinbach." Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2011), Приступљено 21. 11. 2011.
- ^ а б "City of Steinbach". The Manitoba Historical Society., Приступљено 21. 11. 2011.
- ^ „Steinbach Demographics”. Ethnocultural Portrait of Canada Highlight Tables, 2006 Census. Statistics Canada. Архивирано из оригинала 20. 02. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2009.
- ^ „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2011 and 2006 censuses (Manitoba)”. Statistics Canada. 8. 2. 2012. Приступљено 8. 2. 2012.
- ^ "Steinbach, Manitoba - Detailed City Profile." Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2011), Приступљено 21. 11. 2011.
- ^ „"2006 Census Profile - Steinbach, CY."” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 01. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2011.
Спољашње везе уреди
- Службени сајт града Стајнбака
- Мапа Стајнбака на Statcan Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2011)
- Statistics Canada - Census Profile: Steinbach, City[мртва веза]
- Историјско друштво Манитобе - град Стајнбак