Стеван Магазиновић
Стеван Магазиновић (Шабац, 1804 — Београд, 16. фебруар 1874) био је српски политичар и судија. Био је председник Врховнога суда, министар унутрашњих послова и министар спољних послова.[1] Председник владе био је од 1858. до 1859. у време смене династија.
Стеван Магазиновић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1804. |
Место рођења | Шабац, Османско царство |
Датум смрти | 16. фебруар 1874.69/70 год.) ( |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Биографија
уредиМладост
уредиСтеван Магазиновић је рођен 1804. у Шапцу.[2][3] За време Првога српскога устанка пред Османлијама је као дете избегао у Руму, где је одрастао и похађао школу.[2] Вратио се у Шабац, а пошто је остао без оца, мајка му се преудала за Магазиновића, чије презиме је и он касније носио. Током 1823. радио је као бесплатни практикант у шабачком окружном суду, а као писар у ваљевском суду радио је од 1824. до 1829.
Председник врховнога суда
уредиПрешао је као писар у канцеларију кнеза Милоша Обреновића. Током 1833. у Јадру и Рађевини у име кнеза Милоша пописивао је спахијски десетак и нагађао се са спахијама око њега. Исте године постао је поцерски капетан. Током 1835. постао је члан шабачкога исправништва, а 1837. кнез га је унапредио у мајора.[2] За председника шабачкога окружнога суда постављен је 1839.[2] Током 1840. именован је за председника рудничкога суда, 1841. за председника београдскога окружнога суда, а крајем 1842. за председника апелационога суда.[2] Напредовао је даље, па је 1846. постао члан, а 1852. председник Врховнога суда.[2]
Државни савет и Тенкина завера
уредиТоком 1854. постао је члан Државнога савета и на тој дужности се задржао до 1859.[2] Министар унутрашњих послова постао је 1854. и на тој дужности је остао до краја 1855.[3] Након Тенкине завере дошло је у питање Магазиновићево место у Државноме савету. Стефан Стефановић Тенка и још тројица чланова Савета су затворени, јер су спремали заверу против кнеза Александра Карађорђевића.[4] Пошто је велики део Државнога савета био против кнеза, завера охрабрила је кнеза на једну врсту државнога удара против Савета. Тражено од шест чланова Савета, укључујући и Магазиновића, да поднесу оставке, јер су компромитовани, а ако то не учине да би могли да буду осуђени.[5] Свих шест саветника укључујући и Магазиновића поднели су оставке да би избегли робију.[6]
Председник владе
уредиНакон мисије Есад-паше марта 1858. кнез Александар Карађорђевић је био присиљен да Магазиновића и остале смењене саветнике врати у Савет.[7] Одмах након тога успостављена је и нова влада. Стеван Магазиновић је именован за кнежева представника тј. председника владе, а на том положају био је од 31. марта 1858. до 7. априла 1859.[2] За време његовога мандата извршени су избори за Светоандрејску скупштину. У исто време био је и министар спољних послова. Након доласка кнеза Милоша још једно време је био председник владе, а онда је дао оставку и отишао у пензију. Опоруком је своје имање дао за просвету.[3] Умро је 16. фебруара 1874. (4. фебруара по старом календару).
Референце
уреди- ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6.
- ^ а б в г д ђ е ж Milićević 1888.
- ^ а б в Станојевић 1928, стр. 724.
- ^ Јовановић 1933, стр. 262.
- ^ Јовановић 1933, стр. 280.
- ^ Јовановић 1933, стр. 281.
- ^ Јовановић 1933, стр. 309.
Литература
уреди- Milićević, M. Đ (1888). Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba (на језику: српски). Srpskа kraljevskа štampariја.
- Станојевић, Станоје, ур. (1928). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка (PDF) (2 изд.). Београд.
- Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада : (1838-1858). Београд: Г. Кон.