Отворите главни мени

Стеван Роглић (19211992), војни пилот, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник авијације ЈНА. У периоду од 1980. до 1982. године је био командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране СФРЈ.

СТЕВАН РОГЛИЋ
Stevan Roglić general pukovnik.jpg
Датум рођења(1921-06-29)29. јун 1921.
Место рођењаКрагујевац
 Краљевина Југославија
Датум смрти18. јул 1992.(1992-07-18) (71 год.)
Место смртиБеоград,  Србија
 СР Југославија
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1940—1941
1941—1945
1945—1981
Чингенерал-пуковник

БиографијаУреди

Рођен је 29. јула 1921. годинеу Крагујевцу. Пет разреда основне школе и три разреда алатничарског заната завршио је у Војнотехничком заводу у Крагујевцу и 1937. године постао калфа.

Учесник Народноослободилачке борбе је био од 1941. године. Маја 1943. године, када су уведени први официрски чинови у НОВЈ, унапређен је у чин капетана. Вршио је дужност командата Омладинског батаљона, који је 1944. године попуњен младим борцима и упућен у Совјетски Савез на школовање у ваздухопловна училишта у Грозном (јуришници), Краснодару (ловци) и Енгељсу (бомбардери).

Након ослобођења је наставио војну службу ратном ваздухопловству Југословенске амрије. Био је први командант 250. ракетног пука ПВО, који је формиран 24. новембра 1962. године. Године 1967. је унапређен у чин генерал-мајора и постављен за команданта 11. дивизије ПВО. Потом одлази у Нишу, где најпре прима дужност начелника штаба, а потом команданта Првог Ваздухопловног корпуса. Дужноста начелника Штаба Команде РВ и ПВО, обављао је у чину генерал-потпуковника.

У периоду од 31. децембра 1980. до 31. децембра 1982. године обављао је дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране СФРЈ (РВ и ПВО). Пензионисан је 1981. године у чину генерал-пуковника.

Након пензионисања је био активан у друштвено-политичком животу. [1]

Преминуо је у Београду 18. јула 1992. године, а сахрањен је у родном Крагујевцу.[2]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Такође је носилац звања почасног пилота са Златним пилотским знаком.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди