Стеван Роглић
Стеван Роглић (Крагујевац, 29. јул 1921 — Београд, 18. јул 1992) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник авијације-пилот. У периоду од 1979. до 1981. године је био командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране СФРЈ.
| стеван роглић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Стеван Роглић | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 29. јул 1921. | ||||||
| Место рођења | Крагујевац, Краљевина СХС | ||||||
| Датум смрти | 18. јул 1992. (70 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија | ||||||
| Професија | војно лице-пилот | ||||||
| Деловање | |||||||
| Учешће у ратовима | Априлски рат Народноослободилачка борба | ||||||
| Служба | Југословенска војска НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1940 — 1941. 1941 — 1981. | ||||||
| Чин | генерал-пуковник | ||||||
| Командант РВ и ПВО ЈНА | |||||||
| Период | 1980 — 1982. | ||||||
| Претходник | Енвер Ћемаловић | ||||||
| Наследник | Слободан Алагић | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Биографија уреди
Рођен је 29. јула 1921. годинеу Крагујевцу. Пет разреда основне школе и три разреда алатничарског заната завршио је у Војнотехничком заводу у Крагујевцу и 1937. године постао калфа.
Учесник Народноослободилачке борбе је био од 1941. године. Маја 1943. године, када су уведени први официрски чинови у НОВЈ, унапређен је у чин капетана. Вршио је дужност команданта Омладинског батаљона, који је 1944. године попуњен младим борцима и упућен у Совјетски Савез на школовање у ваздухопловна училишта у Грозном (јуришници), Краснодару (ловци) и Енгељсу (бомбардери).
Након ослобођења је наставио војну службу у Ратном ваздухопловству Југословенске армије. Био је први командант 250. ракетног пука ПВО, који је формиран 24. новембра 1962. године. Године 1967. је унапређен у чин генерал-мајора и постављен за команданта 11. дивизије ПВО. Потом одлази у Ниш, где најпре прима дужност начелника Штаба, а потом команданта Првог Ваздухопловног корпуса. Дужноста начелника Штаба Команде РВ и ПВО, обављао је у чину генерал-потпуковника.
У периоду од 1979. до 1981. године обављао је дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране СФРЈ (РВ и ПВО). Пензионисан је 1981. године у чину генерал-пуковника ЈНА.
Уочи сахране председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, 5. маја 1980. године, налазио се у групи официра који су изнели Титов ковчег из погребног возила и положили на одар у централном холу Скупштине СФРЈ, након чега је прекривен југословенском заставом.[1]
Након пензионисања је био активан у друштвено-политичком животу.[2]
Преминуо је у Београду, 18. јула 1992. године, а сахрањен је у родном Крагујевцу.[3]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за храброст, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден партизанске звезде са пушкама и др. Такође је носилац звања почасног пилота са Златним пилотским знаком.
Референце уреди
- ^ „Donošenje kovčega u Skupštinu SFRJ”. www.foto.mij.rs. 5. 5. 1980.
- ^ Litija u resničkom Vikend naselju kragujevacke.rs
- ^ Генерал-пуковник СТЕВАН РОГЛИЋ udruzenjepvlps.org
