Отворите главни мени

Стеван Шупљикац (Петриња, 1786Панчево, 27. децембар 1848.) је био аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине.

Стеван Шупљикац
Stefan Supljikac.jpg
први војвода Српске Војводине 1848. године
Датум рођења1786.
Место рођењаПетриња
Хабзбуршка монархија, данас Хрватска
Датум смрти27. децембар 1848.(1848-12-27) (61/62 год.)
Место смртиПанчево
Аустријско царство, данас Србија

Садржај

БиографијаУреди

Војвода српски, пуковник аустријски Стефан Шупљикац, рођен је 1786. године у Петрињи у Аустрији (данашња Хрватска), а умро 1848. године у Панчеву (Војводина, Аустрија (данас Србија).

Шупљикац потиче из српске граничарске породице; отац му је био Србин штабс-официр. Похађао је Карловачку гимназију, а филозофију завршио у Шопроњу. Током школовања имао је најбоље оцене "првог реда" (1804)[1]. У аустријску војску је ступио 1805. године, и био у пуку свог оца. После стварања Илирских провинција 1809. године, прешао је у француску војску и био ађутант маршала Огиста Мармона. Године 1812. учествовао је са 1 и 3. хрватским пуком (Regiment provisoires croates) у саставу Француске армије у походу на Русију ушао у Москву. Током рата против Русије (1812. године), француски цар Наполеон I одликовао га је због особите храбрости Орденом легије части.

Поново је примљен у аустријску војску 1814. године. Служио је у Банату и у Лици, као командант Огулинске регименте, а потом бригаде под врховном командом Јозефа Радецког, где је награђен великим крстом гвоздене круне. Као граничарски капетан у Банату, Шупљикац је био 1828. године комадант места Дебељача, а такође 12 година комадант места Глогоњ.[2] Док је службовао у Плашком, купио је 1846. године једну Вукову књигу, у којој се потписао међу пренумерантима као: "Високоблагородни Г. Стефан Шупљикац от Витез, ћ.к. обрштер (пуковник) у Огулинској регименти".[3] Учествовао је 1848. у борбама против италијанских револуционарних снага за време Првог италијанског рата за уједињење. Пуковник се налазио у Ровереду у Италији, на положају 1848. године[4]

На Мајској скупштини Срба у Сремским Карловцима (1. маја 1848. године), Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу Српске Војводине, у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против Мађара. Није одмах хтео ступити на чело Српског покрета, док му цар аустријски није одобрио. По доласку у Српско Војводство да буде комадант, прво што је значајније учинио било је да пусти из заробљеништва непријатеље, припаднике других нација, међу којима много Новосађана и уопште Бачвана. Дошао је међу Србе септембра 1848. године, и након одржане скупштине почео обилазити српске трупе, прво у Срему, па Бачки и Банату. Док је био у Карловцима имао је неколико дана грозницу, од које се није довољно залечио. Учествовао је 14. децембра у борби код Јарковца, где није имао већег успеха. Када се вратио у Панчево да дочека србијанске добровољце њих 3000, пред стројем му је позлило, и издахнуо је убрзо у једној оближњој кући, где су га пренели. Седећи на коњу успео је само да изговори: "Нек види Европа, нек цео свет види како брат брату у помоћ иде..."[5]

Шупљикчева команда над српском народном војском била је кратка. Шестог октобра је постао врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо (15. децембра) умро у Панчеву. Пренет је затим у Земун, где му је тело након балзамовања било изложено неколико дана у цркви. Тада су (као мртвог) војводу скицирали сликари Живко Петровић из Земуна и прота Константин Арсенијевић из Панчева, ради литографисања. Са војном пратњом, од стране изасланика Главног одбора српског покрета и свештенства, сахрањен је уз највеће почасти у манастиру Крушедолу. Над гробом су говоре држали др Јован Суботић, члан Главног одбора Петар Јовановић и "од стране напредка (омладине)" млади Светозар Милетић.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1898. године
  2. ^ "Млада Србадија", Беч 1876. године
  3. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", трећи део, Беч 1846. године
  4. ^ "Дело", Београд 1914. године
  5. ^ "Српска независност", Београд 1881. године
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1898. године


Збирка сликаУреди

ЛитератураУреди

Види јошУреди